Da li je milijarda evra državnih davanja dolivanje benzina na plamen inflacije? – Ekonomija

Naime, prema rečima stručnjaka, ovaj višak novca koji se „iznanada“ pojavio, a zapravo poslužio za kupovinu naklonosti građana uoči izbora, mogao bi doći na naplatu u narednim mesecima i to kroz rast inflacije.

A okolnosti, što unutrašnje, što međunarodne upravo idu na tu vodenicu.

Naime, preliminarni podaci Eurostata, pokazuju da je godišnja inflacija u zoni evra u septembru skočila na 3,8 odsto, sa 3,2 odsto u avgustu. Ovo je najviši nivo inflacije u poslednje tri godine. Evropska centralna banka je nedavno povećala referentnu kamatnu stopu, ali problem EU je cena energije koja je u septembru zabeležila rast od skoro 19 odsto. S obzirom na tesnu povezanost naše i ekonomije EU, kao i na faktički fiksirani kurs dinara prema evru, postoji mogućnost da se ta inflacija prelije u Srbiju.

Podaci o inflaciji kod nas biće objavljeni za sedam dana, ali u avgustu je inflacija u Srbiji iznosila 2,2 odsto, znatno ispod inflacije u evrozoni. Razlog je odličan rod voća i povrća koji je oborio cene sirove hrane u odnosu na prošlu godinu.

Međutim, rast međugodišnje inflacije u septembru očekuje se i bez nekih većih poskupljenja, po osnovu niže statističke osnovice iz prošlog septembra kada je stupila na snagu uredba o ograničavanju marži zbog koje je zabeležen nagli pad cena osnovnih životnih namirnica.

Do kraja godine, međutim, očekuje se i poskupljenje struje, koje je aktuelna Vlada obećala MMF-u. Ako neka naredna Vlada preuzme obaveze po osnovu aranžmana sa Fondom, za očekivati je da i ona sprovede ovo poskupljenje, koje je prvobitno bilo planirano za oktobar, ali je u međuvremenu odlučeno da u ovom mesecu budu održani izbori, pa je i ono odloženo.

Od oktobra će poskupiti i grejanje u više gradova u Srbiji, među kojima je i Beograd, što će dodatno staviti pritisak na rast i ostalih cena.

Iako, po visini inflacije u avgustu deluje da nema brige što se tiče inflacije, sa svega 2,2 odsto, treba reći da je bazna inflacija u Srbiji znatno veća. Bazna inflacija obuhvata rast cena proizvoda kada se isključe hrana, alkohol, duvan i energija, što je roba na koju ili utiču međunarodne okolnosti ili diskrecione odluke države i na koje se ne može delovati monetarnom politikom.
U avgustu ona je iznosila 4,7 odsto, što je iznad koridora koji cilja Narodna banka Srbije od 1,5 do 4,5 odsto. Poređenja radi, u evrozoni bazna inflacija je na 2,5 odsto.

Treba reći i da zvanične institucije poput Narodne banke očekuju u narednoj godini rast inflacije i zbog održavanja EKSPo-a, odnosno veće potrošnje koju će napraviti turisti i posetioci izložbe.

Dragan Stojković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i član Studentske liste ističe da će novac koji je podeljen otići u potrošnju i to stvara inflatorni pritisak.

„Mislim da je podeljeno i više od milijardu evra, ali to nije nikakva pomoć, to je podeljeno zbog izbora. Sada imamo i ubrzanu rasprodaju akcija koje u portfelju ima Akcionarski fond. To je novac koji će otići u potrošnju, teško da će mnogo ljudi to uštedeti. Posebno mladi će to potrošiti brzo. Tek ćemo da platimo cenu toga, pošto cene ne rastu odmah čim se upumpa novac, već posle nekog vremena“, napominje on.

S druge strane, Stojković dodaje i da su se neke cene, pre svega žitarica držale na niskom nivou, niskim otkupnim cenama.

„Dosta se cene veštački suzbijaju uvozom hrane i niskim otkupnim cenama žitarica. Otkupne cene kod nas znatno su niže nego na Pariskoj terminskoj berzi koja je referentna berza za Evropu“, napominje on.

S druge strane, ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da taj iznos koji je podeljen neće u većoj meri uticati na rast inflacije.

„Za značajniju inflaciju neophodno je štampanje para, odnosno primarna emisija. Narodna banka Srbije drži visoku kamatnu stopu kojom smanjuje količinu novca u opticaju. Drugim rečima, država jednom rukom raspaljuje vatru, a drugom gasi“, kaže Stevanović.

On ističe da to može i da se promeni, ako bi kojim slučajem „neko odlučio da se sveti ukoliko izgubi na izborima“, navodeći da guverner centrlane banke ima pravo da vodi samostalnu monetarnu politiku.

On pak ocenjuje da bi na rast inflacije u Srbiji mogla više da utiče uvozna inflacija iz EU.

„Mi smo vezani za evro i verovatno će deo te inflacije odande da se prelije kod nas kao i u vreme kovida“, napominje Stevanović.

Zvaničnici Narodne banke Srbije su nedavno ocenili da su davanja države uključili u svoju projekciju inflacije koja bi trebalo da dođe do četiri odsto početkom sledeće godine. Međutim, oni nisu precizirali koliki bi konkretno doprinos tih davanja bio na rast cena.

Na predstavljanju ekonomskog biltena Kvartalni monitor, njegov urednik Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu istakao je pre nekoliko dana da će efekti davanja na potrošnju biti privremeni, ali da će postojati jer sav taj novac je otišao u potrošnju, a ne u investicije.

„Ekspanzivna fiskalna politika doprineće produženju inflacije, zbog čega će i visoke kamatne stope duće biti na snazi, što će smanjiti investicije. Što se dobije sada na rastu potrošnje izgubiće se kasnije“, poručio je Arsić dodajući da je očigledno da su se donosioci odluka u ovom slučaju vodili „kratkoročnim ciljevima, odnosno pobedi na izborima“.

Inače isplata po 6.000 dinara građanima poklopila se i sa promenom u deviznom kursu u menjačnicama. U većim menjačnicama, sve do utorka 22. septembra prodajni kurs evra iznosio je 117,9 dinara. Međutim, od 22. septembra, dana kada je počela isplata 6.000 dinara punoletnim građanima prodajni kurs evra skočio je na 118,3 dinara. Kupovni kurs nije se menjao značajnije u ovom periodu. Stiče se utisak da su i menjačnice poželele da iskoriste priliku da nešto zarade na onima koji su hteli da zamene neočekivani prihodu evre.