Da li će beogradska kasa biti “vruć krompir” eventualnoj novoj vlasti: Dugovi dostižu nove rekorde, kao i državna pomoć – Ekonomija

Prva dva transfera, u ukupnom iznosu od oko 143 miliona dinara (120 miliona plus 23 miliona dinara), odobrena su kroz dva rešenja objavljena početkom jula, a treći, najveći transfer od gotovo milijardu dinara (995,875 miliona dinara), odobren je nedavno, 16. septembra.

To znači da Grad Beograd nije u stanju da sam sebe finansira, pa, kako bi ispunio obaveze, poslednjih nekoliko godina glavni grad traži pomoć države. A iz godine u godinu pomoć postaje sve veća, jer dugovi rastu. Ovo je alarm, kažu sagovornici Danasa, da Beograd ima ozbiljne finansijske probleme.

Inače, ovo je samo deo novca koji je država prebacila Gradu Beogradu, odnosno ne računajući novac koji je gradska kasa dobila za realizaciju projekata. Između ostalog, grad je u prvoj polovini godine dobio 1,2 milijarde dinara za izgradnju metroa.

Važno je napomenuti da se mnogi veliki projekti u Beogradu ne finansiraju iz gradskog, već iz republičkog budžeta i označeni su kao državni projekti. Među njima su metro, novi Savski most, EXPO, Nacionalni stadion, pruga Zemun Polje–Nacionalni stadion…

Otud, postavlja se pitanje: ako država finansira sve velike projekte u glavnom gradu, zašto Beograd grca u dugovima?

Kako kažu sagovornici Danasa, razlog su sve veća dugovanja javno-komunalnih preduzeća, naročito Gradskog saobraćajnog preduzeća i Beogradskih elektrana, zatim sporni tenderi sa prenaduvanim cenama, kao i to što se projekti loše planiraju i rade više puta.

Upravo i na poslednjem spisku 50 najvećih dužnika EPS-a i Srbijagasa nalaze se JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, GSP Beograd, JKP „Beogradske elektrane“ i JPKP „Lazarevac“.

Najavljeno je da će beogradski budžet početkom oktobra proći kroz još jedan rebalans ove godine, i to treći po redu, ali sumnju izaziva to što se dešava uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra.

Naši sagovornici upozoravaju da rebalans ne sme da postane predizborni bankomat iz kojeg će se novcem Beograđana kupovati politička podrška.

„Rebalans ne sme da postane predizborni bankomat“

Na pitanje koji je razlog za još jedan rebalans i zašto se on dešava upravo pred izbore, ekonomista, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru i izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ Nikola Radin odgovara da je treći rebalans u jednoj godini najbolji pokazatelj koliko je budžet Beograda loše planiran.

„Dok ne vidimo predlog rebalansa, ne možemo odgovorno tvrditi na koje će tačno pozicije novac biti raspoređen, ali činjenice su veoma zabrinjavajuće: budžet je već dva puta menjan, povećan je na više od 202 milijarde dinara, a onda je Republika morala dodatno da interveniše zbog opasnosti po tekuću likvidnost Grada“, ukazuje Radin za Danas.

Posebno je, kako kaže, problematično što se treći rebalans očekuje neposredno pred izbore.

„Zato ćemo veoma pažljivo analizirati svaku novu stavku i svako povećanje rashoda. Rebalans ne sme da postane predizborni bankomat iz kojeg će se novcem Beograđana kupovati politička podrška“, naglašava Radin.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović najavljuje da će treći rebalans beogradskog budžeta ove godine biti 5. oktobra.

„Razlog je loša finansijska situacija u gradu i to što bez transfera iz Republike grad ne može ništa da uradi, a to je politički rizik za vlast uoči parlamentarnih izbora, jer u Beogradu ima najviše birača. Ja često u šali kažem, najveći adut za studente, koje podržavam, jeste… Šapić“, kaže Jovanović za Danas.

„Rupa bez dna“

Na pitanje čemu je će biti namenjeno milijardu dinara koje je država nedavno prebacila gradu, Radin ističe da sama odluka o transferu govori dovoljno – „prebacuje se zbog okolnosti koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“.

„Dakle, ovo nije novac za novi most, školu ili vrtić, već finansijska injekcija Gradu kako bi mogao da izvršava svoje obaveze“, navodi Radin.

Prema njegovim rečima, taj novac mora da bude iskorišćen isključivo za obaveze zbog kojih je transfer i odobren, a javnost, naglašava, mora da dobije precizan odgovor kome će biti isplaćen svaki dinar.

„Kada Republika mora da pomaže gradu čiji budžet premašuje 200 milijardi dinara da održi likvidnost, onda više nije dovoljno reći da postoji problem – mora se utvrditi kako je do tog problema došlo“, kaže Radin.

Upitan šta je glavni uzrok loše finansijske situacije Grada Beograda, da li je to odluka da javni prevoz bude besplatan, korupcija, velika ulaganja ili investicije koje nisu bile neophodne, Radin odgovara da je suštinski problem način na koji se godinama planira i troši novac.

„Ne bih problem sveo na besplatan javni prevoz. Besplatan prevoz je politička odluka i ona ima svoju cenu, ali suštinski problem je način na koji se godinama planira i troši novac Beograđana. Imamo loše planiranje, ogromne ugovore, projekte čija je opravdanost često sporna i sistem javnih nabavki za koji smo više puta ukazivali da ne obezbeđuje dovoljnu konkurenciju“, navodi Radin.

Ukazuje da zbog toga danas niko bez potpune revizije finansija Grada ne može ozbiljno da tvrdi gde je najveća rupa. Prema njegovom mišljenju, potrebno je otvoriti sve ugovore, obaveze, javne nabavke i finansijske tokove.

„Tek tada ćemo znati koliko je problem posledica lošeg planiranja, koliko pogrešnih prioriteta, a da li je i u kojoj meri bilo korupcije, treba da utvrde nadležni organi“, kaže Radin.

Na pitanje koja preduzeća su najveći gubitaši i zbog čega su se njihovi dugovi toliko uvećali, Jovanović ukazuje da javna komunalna preduzeća trenutno duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, a glavni razlog je loše upravljanje i korupcija.

„Cena radova se veštački naduvava, isti poslovi se rade po više puta, tenderi se nameštaju, zapošljavaju se partijski paraziti. Upravljanje je katastrofalno, većinu javnih komunalnih preduzeća vode nekvalifikovana lica u nezakonitom v.d. statusu, a u mnogima su direktori partijski funkcioneri, što je zabranjeno Zakonom o javnim preduzećima“, navodi Jovanović.

Najveći dužnici su, ukazuje, GSP Beograd, Beogradske elektrane i Beograd-put, a najviše korupcije ima još u Infostanu i Gradskoj čistoći.

Jovanović kao glavne razloge za dubiozu generalno u Beogradu takođe navodi loše upravljanje i korupciju, dodajući da je korupcija detaljno opisana u Beloj knjizi Centra za lokalnu samoupravu: https://belaknjiga.info/.

Što se tiče lošeg upravljanja, Jovanović smatra da treba ukinuti gomilu javnih komunalnih preduzeća u Beogradu, a preostale grupisati u jedinstveni Beogradski holding.

„Tako bismo se rešili Infostana, gomile nepotrebnih nadzornih i upravnih odbora. Takođe treba ukinuti gradske sekretare, jer već postoji Gradsko veće. Treba smanjiti i troškove reprezentacije, broj službenih vozila i mnogo drugih mera koje smo već pripremili“, navodi Jovanović.

Kada je reč o nedavno prebačenih milijardu dinara i za koje namene će biti iskorišćene, Jovanović kaže da je to kap u moru i ništa sistemski ne može da reši, zato se i sprema rebalans 5. oktobra.

Smatra da je taj novac namenjen za isplatu zaostalih zarada i otpremnina za zaposlene u Apotekama Beograd.

„Vruć krompir“ ili ogroman potencijal?

Na pitanje da li će Grad Beograd eventualnoj novoj vlasti nakon 25. oktobra predstavljati „vruć krompir“, Radin naglašava da eventualna nova vlast neće naslediti samo Beograd, već definitivno i njegove račune.

„Koliki su ti računi zaista, danas ne znamo i upravo je to najveći problem. Zato smatram da jedan od prvih poteza nove republičke vlasti mora biti da, u skladu sa zakonom, stvori uslove za formiranje privremenog organa u Beogradu, a da istovremeno počne potpuna kontrola finansija Grada – svih dugovanja, ugovora, javnih nabavki i preuzetih obaveza. Ne sme se izgubiti ni jedan dan“, smatra Radin.

Ističe da Beograd nije siromašan grad i nije nerešiv problem, ali, dodaje, pre nego što počne njegovo finansijsko ozdravljenje, moramo da otvorimo knjige i utvrdimo šta je Aleksandar Šapić ostavio iza sebe.

„Tek kada znamo gde je otišao novac Beograđana, možemo da počnemo da popravljamo ono što je lošim upravljanjem napravljeno“, smatra Radin.

Jovanović smatra da Beograd nije „vruć krompir“, već naš grad sa ogromnim potencijalom koji može imati duplo veći BDP, ako se, dodaje, sistematski budemo bavili razvojem i eliminisali korupciju.

„Plan i ekipa već postoje, nema razloga za širenje straha i neizvesnosti kada se promeni vlast“, zaključuje Jovanović.