Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže – Ekonomija

Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.

One su dobile uobičajene savete koje međunarodni zajmodavci uvek dele, poput smanjenja fiskalnih deficita i ubrzanja ekonomske reforme, kako bi se privuklo više investicija iz privatnog sektora.

Generalna direktorka i predsednica Izvršnog odbora MMF, Kristalina Georgieva iz Bugarske, izjavila je da su razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže.

Ona je navela da je nivo duga zemalja u razvoju u poslednjih nekoliko godina opao, ali da je, usled naglog rasta prinosa na obveznice na drugim tržištima, došlo do povećanja troškova njihovog zaduživanja.

Prosečni izdaci za otplatu duga tamo su se, u odnosu na stanje pre 10 godina, više nego udvostručili, čime su dostigli 14 odsto državnih prihoda i istisnuli sredstva namenjena obrazovanju, zdravstvu i drugim ključnim oblastima, rekla je ona.

Georgieva je navela i da su mnoga pitanja ostala nerešena, naročito na temu veštačke inteligencije.

„Nalazimo se u situaciji u kojoj imamo mnogo više pitanja nego odgovora. Zato upozoravam sve: ne nasedajte na one koji se prave da imaju odgovore. Oni vas obmanjuju“, rekla je ona.

Rojters navodi i da geopolitičke tenzije, poput rata u Ukrajini i višestrukih sukoba na Bliskom istoku, potresaju MMF i WB, kao i njihovo usklađeno delovanje.

To se videlo i tokom sastanaka ove nedelje, kada je skoro polovina delegata u upravnom odboru MMF napustila salu u trenutku kada je reč uzeo ministar finansija Rusije.