Bečki institut: Privredni rast Srbije ubrzava na 3,3 odsto ove godine, Zapadni Balkan raste brže od članica EU – Ekonomija

Ekonomije Zapadnog Balkana nastaviće da rastu brže od istočnih članica Evropske unije, uprkos geopolitičkim neizvesnostima i energetskom šoku izazvanom ratom u Iranu.

Prema prognozi koju je Bečki institut danas objavio, privredni rast Srbije trebalo bi da ubrza sa prošlogodišnjih dva odsto na 3,3 odsto u 2026. godini, dok se za narednu godinu očekuje dodatno ubrzanje na 3,4 odsto. U 2028. rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) mogao bi da dostigne 3,6 odsto.

Istovremeno, Institut očekuje usporavanje inflacije u Srbiji, sa 4,1 odsto u 2025. na 3,3 odsto ove godine, odnosno 3,1 odsto u 2027. godini. Za 2028. prognozirana je inflacija od tri odsto.
Stopa nezaposlenosti, prema istoj prognozi, trebalo bi da se smanji sa 8,7 odsto prošle godine na osam odsto u 2026, zatim na 7,8 odsto u 2027. i 7,6 odsto u 2028. godini.

S druge strane, očekuje se i povećanje fiskalnog deficita Srbije, sa 2,4 odsto BDP-a u 2025. na tri odsto BDP-a u ovoj i narednoj godini. Za 2028. predviđeno je njegovo smanjenje na dva odsto BDP-a. Deficit tekućeg računa platnog bilansa, prema procenama Instituta, trebalo bi da iznosi četiri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, nakon 4,7 odsto prošle godine.

Prognozirani rast Srbije od 3,3 odsto u ovoj godini nešto je viši od proseka Zapadnog Balkana, koji iznosi 3,2 odsto, a znatno premašuje očekivani rast istočnih članica EU od 2,2 odsto.

Ekonomije šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da ostvare prosečan rast od 3,2 odsto u 2026. i 3,3 odsto u 2027. godini, što ovaj region svrstava među dinamičnije delove evropske privrede.
Najbrži privredni rast u regionu ove godine očekuje se na Kosovu, od četiri odsto, a zatim u Albaniji, od 3,8 odsto. Za Srbiju i Severnu Makedoniju prognoziran je rast od po 3,3 odsto, za Crnu Goru 3,1 odsto, dok bi Bosna i Hercegovina trebalo da zabeleži najsporiji rast u regionu, od 2,2 odsto.

U 2027. godini očekuje se rast od 3,8 odsto na Kosovu, 3,7 odsto u Albaniji, 3,4 odsto u Srbiji, 3,3 odsto u Severnoj Makedoniji, 3,2 odsto u Crnoj Gori i 2,8 odsto u Bosni i Hercegovini.

Bečki institut procenjuje da će prosečna inflacija na Zapadnom Balkanu ove godine iznositi 3,9 odsto, a naredne 3,4 odsto.

Najviša nezaposlenost prognozirana je u Bosni i Hercegovini, 12,4 odsto, i Severnoj Makedoniji, 11 odsto, dok bi u Srbiji trebalo da iznosi osam odsto.

Privrede 11 istočnih članica Evropske unije trebalo bi u proseku da porastu za 2,2 odsto u 2026. i 2,5 odsto u 2027. godini, navodi Bečki institut.
To je više nego dvostruko brži rast od prognoziranog za evrozonu, čiji bi BDP trebalo da poraste za 0,9 odsto ove i jedan odsto naredne godine.

Među istočnim članicama EU, Poljska se izdvaja kao jedna od najbrže rastućih ekonomija, sa prognoziranim rastom od 3,7 odsto u 2026. i tri odsto u 2027. godini. Visok rast ove godine očekuje se i u Sloveniji, od 3,6 odsto, dok bi privreda Litvanije trebalo da poraste za 2,8 odsto, Bugarske za 2,7 odsto, a Hrvatske za 2,6 odsto.

Nasuprot tome, Rumuniji se prognozira pad BDP-a od 0,4 odsto zbog oštrih mera fiskalne štednje, dok bi Slovačka trebalo da ostvari rast od svega 0,5 odsto. Mađarska bi, prema procenama instituta, trebalo da zabeleži rast od 1,7 odsto ove godine i 2,6 odsto naredne.

Bečki institut ocenjuje da istočne članice EU prolaze kroz značajnu promenu ekonomskog modela, udaljavajući se od tradicionalne uloge proizvodnih centara sa jeftinom radnom snagom za zapadnoevropske kompanije. Umesto toga, sve veći značaj dobijaju proizvodnja i usluge sa višom dodatom vrednošću, domaća potrošnja, javne investicije i ulaganja u tehnologiju.

„Zemlje koje ulažu u tehnologiju i produktivnost, na primer kroz automatizaciju i digitalizaciju, imaju dobre izglede da nastave ekonomski napredak. Poljska i, u izvesnoj meri, Češka pokazuju put“, ocenio je zamenik direktora Bečkog instituta i glavni autor prognoze Ričard Grivson.

On je ukazao da je poljska visokotehnološka industrija tokom prethodne decenije porasla za oko 40 odsto.

Istovremeno, iInstitut upozorava da zemlje Centralne i Istočne Evrope više neće imati toliko koristi od oporavka nemačke privrede kao ranije.

Razlog je promena strukture nemačkog rasta, koji se sve više oslanja na ulaganja u odbranu i infrastrukturu, umesto na automobilsku i mašinsku industriju, sa kojima su ekonomije regiona tradicionalno snažno povezane.

S druge strane, investicije u odbrambenu industriju i priliv sredstava iz fondova EU predstavljaju važan podsticaj privrednom rastu.

Dodatnu neizvesnost donose trgovinski odnosi EU i Kine. Stroža trgovinska politika Brisela mogla bi da zaštiti pojedine industrijske sektore od kineske konkurencije, ali bi istovremeno mogla da oteža i poskupi uvoz kineskih komponenti i priliv direktnih investicija iz Kine.

Uprkos relativno povoljnim prognozama za Zapadni Balkan i deo članica EU, Bečki institut upozorava da geopolitička nestabilnost nastavlja da ugrožava privredne izglede šireg regiona. Rat u Iranu izazvao je snažan rast cena energije, dok rat u Ukrajini i dalje ozbiljno pogađa ekonomije Ukrajine i Rusije.