Zašto na Studentskoj listi nema studenata? – Društvo

Pojedini od njih doveli su u pitanje i sam naziv Studentske liste, ističući da je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ u proseku mlađa čak sedam godina (43,5 – 50,6), ali i da se na njoj nalazi više od 20 studenata. Sagovornici Danasa, međutim, ocenjuju da odsustvo studenata sa liste nije nikakvo iznenađenje, već posledica načina na koji je studentski pokret od početka organizovan.

Student Fakulteta veterinarske medicine Dobrosav Milutinović za Danas objašnjava da je odluka da među kandidatima ne bude studenata doneta kolektivno još na početku procesa formiranja liste i da su je se studenti do kraja principijelno držali.

„Naša lista se ne naziva studentskom zato što je sačinjavaju studenti, već zato što su studenti jedini koji su učestvovali u njenom formiranju, sa punom slobodom u odlučivanju. Lista je formirana tokom proteklih više od godinu dana kroz jasno definisane procedure koje se zasnivaju na principima dijaloga i demokratskog odlučivanja, a sve sa ciljem pronalaska najboljeg rešenja koje je sposobno da donese pobedu na izborima i preporodi ovo društvo i državu”, kaže Milutinović.

Prema njegovim rečima, svaki fakultet je sam birao svoje kandidate koji su rangirani proporcionalno broju studenata fakulteta.

“Nakon toga su usledila dva kruga sada već čuvenog veta. Svaki fakultet bi imao po jedan glas i kandidati bi na osnovu rezultata glasanja bili sklonjeni ili pak ostajali na listi“, navodi Milutinović.

Informer i Politika objavili su na svojim portalima gotovo identične tekstove u kojima su u prvi plan stavili poređenje starosne strukture dve izborne liste i to što na studentkoj listi nema studenata. Milutinović je istakao da je cilj režimskih medija da kroz manipulaciju obesmisle studentsku listu.

„Pokušavaju da kroz jeftine manipulacije obesmisle Studentsku listu, predstave je kao skup nekakvih nepoznatih, opskurnih ljudi pokvarenih motiva. Radi se na tome da se predstavi kao skupina ljudi koji su ‘reciklirane političke olupine’, što izaziva poseban osećaj ironije kada znamo ko sačinjava liste koje su kandidovale stranke vladajuće koalicije“, kaže Milutinović.

Kako dodaje, provladini mediji se „nevešto čude“ činjenici da na Studentskoj listi nema studenata, polazeći od toga da bi sam naziv liste trebalo da podrazumeva da su oni i kandidati.

„Kao što se ovih dana pisalo na mreži X, to je na nivou čuđenja time što se đačka pašteta zapravo ne pravi od đaka. Neuporedivo je bolje nemati studente na listi nego se hvaliti Milošem Pavlovićem i sličnima kao primerima te sposobnosti i znanja koji će voditi državu“, zaključuje Milutinović.

On smatra da je, pošto studentski pokret nema jednog lidera prema kojem bi usmerila napade, vlast pokušala da metu napravi od Studentske liste u celini i da kod birača stvori nepoverenje prema njenim kandidatima. Navode predsednika Aleksandra Vučića da građani ne znaju za koga daju potpise podrške tumači upravo kao deo takvog pristupa, ističući da su studenti tokom prethodne dve godine izgradili veliko poverenje dela građana.

„Za razliku od studentske, liste vlasti čine najgori politički ostaci svih dosadašnjih garnitura koje se jedino mogu pohvaliti time da ih prate nebrojene afere, nesposobnost, korupcija i izdaja državnih interesa. Smatram da je to što bi neko ‘blanko’ glasao za Studentsku listu politički poraz vlasti, koja je građane dovela u takvu poziciju svojim činjenjem i razaranjem političkog sistema“, ukazuje Milutinović.

Smatra paradoksom da provladini mediji sastav Studentske liste predstavljaju kao jedno od ključnih pitanja, dok su kandidati na izbornim listama vlasti prethodnih godina imali malo uticaja na stvarno vođenje države.

Prema njegovim rečima, takav politički sistem u velikoj meri je obesmislio i ulogu Narodne skupštine, dok je odnos prema predsedniku Aleksandru Vučiću postao osnovno merilo za vrednovanje pojedinaca.

„Jedino merilo vlasti je Aleksandar Vučić, u odnosu na koga se, bez obzira na kvalitete i vrednost, svi moraju podeliti u dve grupe, zavisno od toga da li mu pružaju podršku ili ne, bivaju proglašeni za izdajnike ili velikane. U takvom naopakom sistemu je i jedan Novak Đoković označen kao propali teniser koji nema pravo na svoj politički stav“, kaže Milutinović.

Na kraju zaključuje da studentska borba nije borba za novog lidera, već za uređen sistem koji čine kompetentni i časni ljudi.

“Nama su osnovne vrednosti znanje, sposobnost, ostvarene karijere, požrtvovanost i moral. Naša borba nije borba za novog lidera, već za uređen sistem koji čine kompetentni i časni ljudi. Borimo se za vladavinu najboljih, a protiv vladavine najgorih. Borimo se za demokratiju i vraćanje suvereniteta u ruke građana. Zbog toga biramo Srbiju, a ne mafiju, i zbog toga Studenti pobeđuju”, kaže Milutinović.

Da su studenti od početka najavili da neće biti na listi ističe za Danas i Vera Didanović, novinarka Radara.

“Studenti od starta najavljuju da neće biti na listi, i što je potpuno u skladu sa njihovim odbijanjem da stvaraju lidere u svojim redovima, ali i sa težinom poslaničkog zadatka koji podrazumeva znanja i iskustva koja nisu baš svojstvena mladim godinama”, kaže Didanović.

Dodaje da pitanje zbog čega nema studenata na Studentskoj listi zapravo nameće vlast.

“Pitanje „zašto nema studenata“ nameće vlast koja već dve godine neuspešno traži način da se obračuna sa pokretom koji prvi put ozbiljno ugrožava njenu poziciju. Dokaz koliko su u tome neuspešni je i činjenica da su nedeljama unazad vodili kampanju satanizacije rektora Đokića kao glavnog nosioca studentskog pokreta, čije ime zapravo nije na listi”, zaključuje Didanović.

Na “Studentskoj listi – Studenti pobeđuju” između 250 kandidata nalaze se i Ilija Srdanović, profesor Mediniskog fakulteta u Novom Sadu, Željko Hubač, dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, Tihomir Stanić, glumac kao i njegov kolega Dragan Gagi Jovanović. Pored njih na listi su i Aktivista Zlatko Kokanović, bivši košarkaš Dejan Bodiroga, profesor na Ekonskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić, inženjer geologije Zoran Đajić, kao i atletičar Mihail Dudaš, ali i profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal i Jovo Bakić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivan Stanojević takođe podseća da je odluka da studenti neće biti kandidati na Studentskoj listi odavno poznata javnosti, zbog čega smatra da ne treba pridavati preveliki značaj pisanju tabloida o njenom sastavu.

“Mislim da je pogrešno da se mi bavimo time šta rade tabloidi. To je pod jedan. Pod dva, ta stvar je poznata – studenti su rekli da oni ne smatraju sebe dovoljno spremnim da preuzimaju glavne funkcije u državi, ali hoće da sprovedu taj demokratski proces, da izaberu ljude kojima oni veruju da će to da urade na najbolji mogući način. To je sve već poznato u javnosti”, kaže Stanojević za Danas.