Vlast brani Informer po svaku cenu – Društvo

Iznenadni izostanak saglasnosti četvoro članova Saveta REM-a na sednici 28. septembra da i TV Informer bude obuhvaćen monitoringom tokom izborne kampanje, iako je prethodno svih osam članova Saveta bilo saglasno da se ovaj medij nađe pod nadzorom, otvorio je pitanje političkog pritiska na rad ovog tela.

Četiri nezavisna člana Saveta REM-a – Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić, Mileva Malešić i Ira Krajišnik Prodanov – poslali su pismo i upozorili predstavnike Evropske unije, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija da je novi Savet tog tela „formalno konstituisan, ali suštinski blokiran“, ukazujući na glasanje o uključivanju televizije Informer u monitoring izborne kampanje.

Članica Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković za Danas kaže da je najprimarnija svrha ovog pisma da se široj javnosti i institucijama ukaže na probleme sa kojima se suočava REM, pogotovo u vreme izborne kampanje.

“Nama je bilo važno da i domaćoj i međunarodnoj javnosti, raznim institucijama, i tako dalje, ukažemo na trendove koji su se pokazali kao ne baš demokratski i ne baš u skladu sa potrebama praćenja predizborne kampanje. To je bilo važno: da ta situacija postane deo javnog diskursa. Mislim da je to jedan vrlo uljudan dopis koji samo odslikava probleme koji mogu da eskaliraju u toku predizborne kampanje i da je to naprosto otvaranje javne debate o važnim pitanjima”, objašnjava Valić Nedeljković.

Dok članovi Saveta REM-a očekuju da njihovo upozorenje bude deo javne debate, nejasno je da li će na njihovo pismo uslediti i konkretna reakcija međunarodnih organizacija.

Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala Savremena politika, za Danas kaže da ne vidi brzu reakciju Evrope koja bi mogla da suštinski promeni situaciju u REM-u.

“Javno oglašavanje može da usledi brzo, ali je mnogo važnije da li će iza njega stajati konkretan politički pritisak. Moja je procena da će međunarodni akteri sada pre svega pratiti i dokumentovati probleme, a da će njihove potpunije ocene uslediti nakon izbora. To, međutim, ne bi smelo da bude opravdanje za ćutanje dok kampanja traje”, ističe Todorović Štiplija.

On dodaje da bi u ovoj situaciji EU i ostale organizacije mogle da reaguju javnim saopštenjima, zahtevima za objašnjenje i kroz direktne razgovore sa vlastima.

“Od ODIHR-a očekujem da ove okolnosti uzme u obzir pri ocenjivanju medijskog okruženja i ukupnih izbornih uslova. Njegova misija već ima zadatak da prati medijsko izveštavanje tokom kampanje, a njihov preliminarni izveštaj će biti ključan za ocenjivanje regularnosti izbora dan posle”, objašnjava Todorović Štiplija.

Što se tiče Evropske komisije, sagovornik Danasa ističe da očekuje da će ona insistirati na suštini obaveza koje je Srbija preuzela.

“Funkcionalan i nezavisan REM bio je važan deo zahteva upućenih Srbiji i razgovora o napretku ka otvaranju Klastera 3. Formalno konstituisanje Saveta REM očigledno nije dovoljno, na šta upravo upozorava ovo pismo. I kod Plana rasta princip je da novac prati sprovedene reforme, a ne obećanja. Izostanak suštinskog napretka ne bih pripisivao izborima, već politici ove vlade. Deluje mi da je stvarna reforma REM-a prestala da bude prioritet vlasti, dok sa evropske strane ne vidimo dovoljno odlučnosti da se na njoj insistira”, kaže on.

Todorović Štiplija zaključuje da je nefunkcionalnost REM-a zapravo cilj vlasti.

“Nefunkcionalnost REM-a bila je upravo cilj vlasti: da regulator formalno postoji, a da ne ugrožava način na koji vlast koristi medije. Izostavljanje Informera, koji smatram jednim od glavnih propagandnih oslonaca režima, iz monitoringa kampanje dodatno učvršćuje takvu ocenu”, kaže on.

To što su svih osam članova Saveta REM-a prvo podržali predlog da se Informer uključi u monitoring, a zatim je četvoro članova promenilo svoj stav i time sprečilo donošenje odluke Todorović Štiplija vidi kao otvaranje ozbiljnog pitanja političkog uticaja na rad REM-a.

“Dobro je što u Savetu postoje ljudi koji su spremni da javnosti kažu šta se unutar institucije dešava i da upozore na blokade. Njihovo prisustvo omogućava da jasnije vidimo kako se REM sprečava da obavlja svoj posao. Ono ne sme da posluži kao alibi vlastima da tvrde da je problem rešen”, ističe Todorović Štiplija.