“Umela je da vidi ono što drugi ne vide”: Poslednji oproštaj od Vesne Lalić, fotografkinje portala Nova.rs – Društvo

„Želim samo da ti obećam i obavežem naše kolege i tvoje fotoreportere da ćemo, ako opstanemo, da se na jedan dostojanstven način još jednom oprostimo od tebe, i da sačuvamo uspomenu na tebe, da napravimo izložbu tvojih fotografija i da osnujemo neki konkurs za najbolju fotografiju koja će nositi tvoje ime. Da i tako ostaneš sa nama, u nama svakako ostaješ“, rekao je Pivljanin.

Pivljanin je rekao i da su mu se, dok je prolazio mestom na kojem su se danas okupili da se oproste od Vesne Lalić, vraćale slike iz zajedničkog rada, kada je ona žurila iz redakcije na zadatke i nazad, uvek vodeći računa da fotografije što pre stignu do redakcije.

„Znao sam da, i ako ja zakažem sa tekstom, ti sa fotografijom nećeš. I nisi nikad. Bukvalno nikad“, rekao je Pivljanin.

Istakao je da je Vesna Lalić i u situacijama kada nije bilo mnogo toga za fotografisanje uspevala da izvuče maksimum, zahvaljujući „magiji njenog oka, kažiprsta na dugmetu fotoaparata i njene duše“.

Dodao je da će je pamtiti svi koje je fotografisala, kao i kolege koje su imale sreću i čast da sa njom rade.

„Pamtiće te i srpsko novinarstvo: ostavila si legat“, poručio je Pivljanin.

Kolega Vesne Lalić iz redakcija Radara i nekadašnjeg NIN-a Milan Ćulibrk istakao je da je Vesna Lalić bila mnogo više od vrhunskog profesionalca.

„Bila je hodajuća emocija: treperava, nežna, pronicljiva. Umela je da vidi ono što drugi ne vide, i da to prenese na fotografiju, zahvaljujući kojoj su to mogli da osete i naši čitaoci“, rekao je Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, sagovornici su želeli da ih fotografiše upravo ona, jer za nju fotografija nije bila samo tehnička izvedba, već igra svetla, vizuelna poruka i otkrivanje unutrašnjih osobina ljudi.

Ćulibrk je naveo da je Vesna Lalić na zadatke dolazila ranije i pripremala se za svaki razgovor, nastojeći da razume njegov cilj i kontekst, kako bi sve to prenela na fotografiju koja je često govorila više od teksta uz koji je objavljena.

Kolega fotograf Goran Srdanov opisao je Vesnu Lalić kao blagu, nežnu i nenametljivu osobu, ali i hrabru i glasnu kada je to bilo potrebno.

Podsetio je na njenu dobrotu, osmeh, podršku i male svakodnevne gestove kojima je činila redakcijski život lepšim, od donošenja kafe i mentol bombona do razgovora kojima je kolegama pomagala da ponovo poveruju u sebe.

„Da vredimo i onda kad smo sumnjali u sebe“, rekao je Srdanov, podsećajući na njene reči i razgovore koji će, kako je istakao, nedostajati svima koji su je poznavali.

„Nedostajaće nam tvoj osmeh, tvoja dobrota koja nije tražila priznanje, tvoja tiha podrška, sve one male svakodnevne stvari. Tvoje ime na displeju telefona, zvonki glas. Da upadneš u redakciju i podariš nam zelene mentol bombone, da doneseš svima kafu. Da u kafani jedina ti piješ ‘biterlemon’ dok mi nestajemo u flašama alkohola. I da nas grdiš kad preteramo. Izvini što ovih dana mnogo preterujemo. Ne ljuti se, znamo da nas razumeš“, rekao je Srdanov.

On je dodao da je Vesna Lalić svoju borbu vodila gotovo sama, uz sestru, ne želeći da opterećuje druge.

„Drago nam je što smo imali tu čast i blagoslov da s tobom ostanemo do kraja. Da nisi bila sama“, poručio je Srdanov u ime kolega iz – kako ih je Vesna zvala – „f-odeljenja“.

Vesna Lalić, fotografkinja redakcija portala Nova.rs, novina „Nova“ i nedeljnika „Radar“, preminula je nakon kraće bolesti u 53. godini. Od nje su se danas na ispraćaju za kremaciju na Novom groblju i na komemoraciji u Dorćol placu, oprostile porodica, brojni prijatelji i kolege.

Rođena u Beogradu, Vesna Lalić je novinskom fotografijom počela da se bavi u kompaniji Politika. Radila je u Blicu i bila je fotoreporterka u NIN-u. Timu Nove priključila se od osnivanja redakcije.