Radio Kim: Sukob u Banjskoj naneo ogromnu političku štetu Srbima na Kosovu – Društvo

„Kada danas gledamo Banjsku iz perspektive interesa kosovskih Srba, teško je videti bilo šta što je taj događaj doneo osim izgubljenih života, ogromne političke štete i dodatnog sužavanja prostora za legitimnu borbu za prava i interese srpske zajednice“, kazao je Marinković za Radio Kim, povodom tri godine od napada organizovane oružane grupe pod vođstvom Milana Radoičića u Banjskoj kod Zvečana.

U noći 24. septembra 2023. godine napadnuta je patrola Kosovske policije, policajac Afrim Bunjaku je ubijen, dok su dvojica ranjena. ;

Pripadnici Kosovske policije su kasnije toga dana ubili trojicu Srba iz pomenute grupe: Stefana Nedeljkovića, Igora Milenkovića i Bojana Mijailovića.

Ostali su, zajedno s vođom Milanom Radoičićem, pobegli u Srbiju, gde se i danas nalaze. ;

Oružje, vozila, drugu vojnu opremu i novac zaplenila je Kosovska policija, podseća Radio Kim.Trojica Srba: Blagoje Spasojević, Vladimir Tolić i Dušan Maksimović uhapšeni su i osuđeni. Spasojević i Tolić na doživotne kazne zatvora, dok je trećem optuženom Maksimoviću određena kazna od 30 godina.

Specijalno tužilaštvo Kosova je u optužnici ovaj napad okarakterisalo kao čin terorizma, napad na ustavni poredak Kosova i pokušaj aneksije severa.

Kosovske vlasti već tri godine traže izručenje vođe organizovane oružane grupe Milana Radoičića i više od 40 učesnika napada u Banjskoj.

Srbija ih ne izručuje, uprkos preuzimanju odgovornosti od strane Radoičića za napad, ali i mnogobrojnim zahtevima međunarodne zajednice da se optuženi uhapse i sankcionišu.

Radoičićeva imovina u Severnoj Mitrovici, kao i vila na jezeru Gazivode, zaplenjena je od strane kosovskih institucija.

Imovina nekadašnjeg banjskog kompleksa „Rajska banja“ u Banjskoj, koju su naoružani Srbi koristili u danu napada, konfiskovana je i sada se koristi za potrebe Kosovske policije i pošte.

Stanovnici Banjske i okolnih naselja koji su nekada tu radili ostali su bez posla.

Čitav događaj uticao je na život u samom selu, ne samo na turistički potencijal Banjske.

Primetan je odlazak stanovništva nakon 24. septembra 2023. godine.

Sveukupan pritisak na Srbe na severu je od tada znatno pojačan.

Civilno društvo poslednjih godina često upozorava na represivne metode kosovskih vlasti i policije u ovom delu Kosova.

„Četiri čoveka su izgubila život, trojica Srba dobila su izuzetno teške prvostepene zatvorske kazne. Politička šteta za srpsku zajednicu, posebno na severu Kosova, bila je ogromna. Banjska je ozbiljno diskreditovala legitimne interese Srba na severu i dodatno oslabila njihovu političku poziciju“, kazao je Marinković.

Istovremeno je, dodaje, Priština Banjsku koristila da kriminalizuje srpsko političko predstavljanje i da opravda niz jednostranih i agresivnih poteza na severu Kosova.

„Naravno, Banjska nije uzrok svega što se kasnije dogodilo, niti može biti opravdanje za svaku politiku kosovskih vlasti, ali je stvorila politički prostor u kojem je takve poteze bilo mnogo lakše predstavljati kao legitimne, kako pred domaćom javnošću, tako i pred međunarodnim partnerima“, naveo je.

„Zato, kada danas gledamo Banjsku iz perspektive interesa kosovskih Srba, teško je videti bilo šta što je taj događaj doneo osim izgubljenih života, ogromne političke štete i dodatnog sužavanja prostora za legitimnu borbu za prava i interese srpske zajednice“, kaže Marinković.

I politikolog Ognjen Gogić ističe za Radio Kim štetnost akcije u Banjskoj.

„Efekti te epizode bili su katastrofalni. Dakle, ovaj događaj je zapravo pokrenuo sve ovo što se dešavalo posle toga na severu Kosova, ali i u drugim sferama. Sve vezano što je kasnije sledilo: od zabrane dinara, preko ukidanja srpskih institucija, pa i ovih (sudskih) postupaka koji su sledili i za Banjsku, za barikade i za ratne zločine. Jednostavno, Banjska je tu utrla put svemu tome. To su sve posledice Banjske, jer je to jednostavno dalo argumente i legitimitet tvrdnjama albanske strane iz Prištine da Srbija sprema naoružanu destabilizaciju Kosova“, kazao je Gogić.