Pulmološkinja Slavica Plavšić objašnjava kakve posledice izaziva legionela – Društvo

Bolest može, dodaje doktorka, početi visokom temperaturom, glavoboljom, izrazitom malaksalošću i bolovima u mišićima. Javljaju se kašalj, otežano disanje i bol u grudima, a kod dela obolelih i mučnina, dijareja i bolovi u stomaku.

„U težim slučajevima mogu se pojaviti i poremećaji mentalnog stanja. Upravo kombinacija pneumonije sa gastrointestinalnim ili neurološkim simptomima može biti jedan od razloga da lekar pomisli i na legionelu. I to je važan klinički problem: legionarska bolest nema specifičnu kliničku sliku koja je pouzdano odvaja od drugih pneumonija. Na nju treba pomisliti i ciljano je laboratorijski dokazivati. Kod teške pneumonije, a posebno kada se više slučajeva pojavi u istoj zdravstvenoj ustanovi, epidemiološki podatak postaje jednako važan kao auskultacija pluća, laboratorija i radiološki nalaz“, navodi doktorka Plavšić.

Prema njenim rečima, bolest može napredovati do ozbiljne respiratorne insuficijencije i potrebe za intenzivnim lečenjem, te je važno da se dijagnoza postavi što ranije i započne odgovarajuća antibiotska terapija.

„Postoji i drugi oblik infekcije legionelom – Pontiac groznica koja predstavlja blaže, samoograničavajuće oboljenje bez pneumonije. Ali kada govorimo o legionarskoj bolesti, govorimo o infekciji sa pneumonijom koja može zahtevati hospitalizaciju i intenzivno lečenje”, ukazuje ona.

Epidemiološki aspekti – kako se legionela prenosi

Legionela, kako kaže naša sagovornica, nije bakterija koju jedna pacijentkinja uobičajeno prenosi drugoj u bolničkoj sobi ili hodniku.

„Čovek se najčešće inficira udisanjem sitnih kapljica, aerosola, vode kontaminirane legionelom. Bakterija može da se razmnožava u složenim vodenim sistemima zgrada: instalacijama tople i hladne vode, tuševima, rashladnim tornjevima, ovlaživačima i drugim sistemima u kojima postoje voda i uslovi pogodni za njeno razmnožavanje. Zato formulacija da je infekcija „stigla iz klime“ nije dovoljna. Ako se pod „klimom“ misli na rashladni sistem koji koristi vodu i može da proizvodi aerosol, takav sistem može predstavljati izvor legionele. Ali mnogi uobičajeni, „suvi“ klima-uređaji ne predstavljaju rizik za legionelozu. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti upravo pravi tu važnu razliku. Izvor se ne utvrđuje pretpostavkom, već epidemiološkom i mikrobiološkom istragom“, naglašava doktorka i dodaje da su zdravstvene ustanove među objektima u kojima je nadzor nad legionelom posebno važan.

Plavšić kaže da pravovremena i precizna informacija nije dodatak epidemiološkim merama, već njihov sastavni deo.

Izloženost legioneli, ističe doktorka, ne znači automatski i nastanak bolesti.

„Ali osoba koja je boravila u potencijalno povezanom prostoru, a zatim dobije temperaturu, kašalj, otežano disanje ili druge simptome pneumonije, lekaru treba da kaže gde je boravila. Taj epidemiološki podatak može biti izuzetno važan za postavljanje dijagnoze“, dodaje ona.