Profesorka Biološkog fakulteta uoči studentske tribine: Kako zagađenje životne sredine utiče na zdravlje – Klimatske promene

Kako su najavili studeni u blokadi, neka od pitanja kojima će se baviti su koliko naše zdravlje zavisi od zdravstvenog sistema, a koliko od vazduha koji dišemo, vode koju pijemo, mesta u kojem živimo i kako da sprečimo zagađenje pre nego što ugrozi zdravlje, ali i kako da gradovi postanu zdravije mesto za život, rad i odrastanje.

Jedna od učesnica večerašnje tribine profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovana Bila Dubaić, koja je učestvovala u izradi plana u vezi sa biodiverzitetom i životnom sredinom kaže za Danas da će fokus biti na tome kako zagađenje utiče na zdravlje ljudi.

„Kroz izradu programa, koji je zaista obiman, jer svih ovih meseci nisu sedeli skrštenih ruku, dotakli smo se gorućih tačaka, i naš zaključak je da ako je čista životna sredina onda je dobra i za ljude i za životinje. Predložili smo kratkoročne, srednjeročne i dugoročne mere i moramo biti realni – prepreke nisu male. Godinama su institucije gubile stručne ljude i kapacitete, imamo propise koji se dosledno ne poštuju i procedure koje nisu usaglašene. Jedna od najgorih stvari, ne samo u oblasti životne sredine, je činjenica da se interes privilegovanih ljudi, investitora, koji su u koruptivnoj vezi sa pojedincima iz nadležnih organa, stavlja iznad javnog interesa“, navodi naša sagovornica.

Neke od kratkoročnih mera, koje bi, kako kaže, mogle sutradan da se sprovedu su stručnost umesto partijskog zapošljavanja i upravljanja, odgovornost, transparentnost i da zagađivač mora da plaća.

„Vi kad pogledate i zakone, kao na primer Zakon o zaštiti životne sredine, neko bi rekao da uopšte nije loš, ali je problem što neki protokoli i akti predviđeni zakonom nisu ni doneti. Svima je potrebno da se ova država uredi, bez obzira što će procedure biti komplikovanije, a najlakše je preskočiti procedure, ali to više ne može. Fokus treba da bude i na prevenciji, jer dosta je više da samo sanimamo neke štete“, ističe profesorka.

Na pitanje ima li efekta to što država kroz javne konkurse dodeljuje novac lokalnim samoupravama za ozelenjavanje i pošumljavanje profesorka Dubaić kaže da stiče utisak da sve deluje ozbiljno i da se time bave na svetkom nivou, ali da u praksi toga ne vidi.

„Svaki biolog će vam reći da nije dovoljno samo posaditi drvo potrebno je da sadnica bude zalivana čak pet godina da bi zaista i opstala u urbanoj sredini. Nije dovoljno samo posaditi sadnicu i slikati se, to moraju da budu sadnice namenski birane za taj prostor, da se zna kolika je dubina zemljišta, koliko je idrživo, koliko će to drvo ima gde da širi svoj koren, koja vrsta drveta je u pitanju. To i nije tako ni komplikovano ako pitate struku. Mora planski da se radi“, ukazuje ona.

Osvrćući se na slučaj požara u Deliblatskoj peščari i njene revitalizacije kaže da su klimatske promene otežale situaciju, ali i dugogodišnje neadekvatno upravljanje tim prostorom.

„To je specijalni rezervoar prirode zaštićen na nacionalnom i međunarodnom nivou koji je godinama devastiran. I možda će neko reći sad pa kako, tamo je bila šuma, lepa hladovina, ali šuma koja nije prirodna. Znači, tamo dominiraju plantaže borova i bagrema, koji nije naše autohtono drvo i sve je rađeno je bez ikakvog plana. Često ti planovi koji se ne odnose na realno stanje na terenu imaju više štete nego koristi, jer nema ni monitoringa da pratimo efekte. U kombinaciji sa neadekvatnim reagovanjem nemamo ni reagovanje u ranim fazama požara, te smo došli do toga da su katastrofalne posledice. Požar ne samo da je devastirao taj prostor nego se nedeljama dim širio odande, tako da ćemo posledice tek videti“, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, njene kolege sa Biološkog fakulteta za sada su uradile preliminarni program revitalizacije zgarišta o tome šta je važno da se sačuva i vrati u Deliblatsku peščaru, ali da se nada da će nadležni prepoznati značaj struke i angažovati ih u multidisciplinarni tim koji će uraditi i sprovesti plan.

„Deliblatska peščara je specifičan prostor i on mora da ostane takav ako hoćemo da zadržimo tu jedinstvenost i ne želimo da je pretvorimo u neku šumu. Deliblatska peščara je to što jeste baš zbog prirodnih sastojina koje su tamo postojale, zbog mozaika staništa i kombinacije ekosistema koji su tamo jedinstveni, tako da ne možete preko noći, na silu vratiti sve kako je bilo nego da se donese jedan realan plan i da se po fazama sprovodi sa jasnim ciljem i prate efekti“, zaključuje profesorka Biološkog fakulteta.