Postoje dve opcije – ili ćemo da menjamo državu ili ćemo da menjamo državu – Društvo

Razgovarali smo sa studentima i aktivistima koji su bili među onima koji su najdirektnije osetili posledice svog aktivnog učešća u studentskim protestima. Njihova očekivanja od izbora zato dolaze iz vrlo različitih iskustava, ali se sva vraćaju na pitanje života u Srbiji nakon izbornog dana i na to šta uopšte, posle svega, znače izbori za jedno mlado biće koje živi i odrasta u ovoj državi.

Student iz Novog Pazara, Inas Hodžić, koji je zajedno sa svojim kolegama i koleginicama pešačio 16 dana do Novog Sada povodom obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice, kaže za Danas da je vest o raspisivanju izbora dočekao sa radošću i velikom dozom entuzijazma, koji iz dana u dan sve više raste, ali mu se istovremeno budi i osećaj brige.

„Ne zbog sumnje u podršku i izborni rezultat, takve sumnje u meni ili bilo kome od nas nema. Ne zbog sumnje u kandidate, jer birani su oni najbolji u našoj državi. Već iz straha od iskvarenosti, podmuklosti i zlobe trenutne vlasti i njihovih postupaka u odbrani fotelja i sebičnih interesa”, kaže Hodžić.

Ipak, kako dodaje, sva njihova zloba, pokvarenost i upornost nisu dovoljne da probude i zrno sumnje u ono što studenti rade, ili da bilo koga i na trenutak odvrate od borbe za pravdu. 

„Zato izbori za mene predstavljaju glavnu bitku, ali ne i poslednji korak u formiranju pravne države i stvaranju pravednog društva, a upornost i snagu da pobedimo u glavnoj bitci nam daje činjenica da su za predvodnike daljeg oporavka države odabrani najstručniji i najbolji koje naše društvo može da ponudi, kao i sama činjenica da su poslednje dve godine uklonile barijeru straha običnog čoveka od uključivanja u društveni i politički život i stvorile društvo istrajno u borbi za pravdu, koje je usled sve represije vladajućeg režima na istu postalo rezistentno”, smatra on.

Kako kaže, nije teško zamisliti šta bi se dešavalo u slučaju da izbori ne donesu promenu i zaključuje da bi u takvoj državi bilo jako teško zamisliti perspektivnu budućnost.

Dok Hodžić izbore vidi kao glavnu bitku, za Vukašin Đinovića, studenta i državnog vicešampiona iz oblasti matematike i fizike, oni predstavljaju i početak onoga što dolazi nakon njih, a to je obnova države i društva. Kako kaže, izbore vidi kao konačno oslobođenje države od mafije i dan kada više niko neće moći da ospori poverenje i podršku ljudi koji se mesecima aktivno bore uz njih.

„To je dan koji predstavlja završnicu jedne velike borbe, ali i početak druge, podjednako složene, ali za koju smo isto tako u potpunosti spremni, kada ćemo zajedno sa građanima započeti ponovnu izgradnju svih onih vrednosti koje su godinama uništavane, kada će stručnost preuzeti kormilo od partije”, kaže Đinović.

On poručuje da postoje dve opcije, ili ćemo da menjamo državu ili ćemo da menjamo državu. 

„Mi smo pristali da žrtvujemo dve godine svojih života i svojih studija upravo kako bi naše obrazovanje bilo vrednovano i cenjeno, upravo kako bismo mogli da ostanemo ovde i obezbedimo sebi i svojim budućim porodicama dostojanstven život, ali i kako bismo sva iskustva i znanja koja smo stekli mogli upravo da uložimo u izgradnju i unapređenje našeg društva”, objašnjava Đinović.

Međutim, on dodaje da na svu sreću za njega ovo pitanje već odavno nije „ako“, jer smatra da je svima potpuno jasno da će studenti pobediti.

„Rekao bih da se suštinska promena ogleda i kroz dve etape. Prva jeste ispunjenje svih ciljeva za koje su se studenti mesecima borili, ponovna izgradnja i postavljanje temelja pravne, institucionalne države, vlasti koja brine o svojim građanima, a ne o sopstvenom džepu. Međutim, druga, dugoročno daleko važnija jeste promena u načinu na koji ljudi doživljavaju politiku”, smatra on.

Kako kaže, konačno se narodu vratila nada, ali i svest o tome koliko je važno baviti se pitanjima koja se zaista tiču svih nas i koliko je važno kontrolisati svaku vlast, zato se nada i veruje da će taj pogled da se nastavi i daleko nakon pobede studenata, kroz sve buduće vlasti.

Za Doroteju Antić pitanje budućnosti u Srbiji ima i sasvim ličnu dimenziju. Aktivistkinja, koja se zbog optužbi za pokušaj rušenja ustavnog poretka više od godinu dana nalazi u egzilu, kaže za Danas da predstojeće vanredne parlamentarne izbore vidi kao realnu šansu za promenu i kulminaciju svega što se događalo tokom prethodne dve godine. 

„U slučaju da ni ovog puta ne dođe do promene vlasti odlučna sam da se ne vratim u Srbiju. Dok su oni na vlasti, to će zauvek biti zemlja koja me je odbacila, čija je policija privodila moje saborce, čiji su agenti službe kidnapovali mene i moju prijateljicu, zemlja u kojoj su moji bližnji zastrašivani, otpuštani, prebijani. Dok su oni na vlasti to zapravo ni nije moja zemlja”, kaže ona.

Kako dodaje, već je bilo mnogo znakova za to da se određene promene jesu desile, različiti pokazatelji su tu, počevši od broja građana na protestima od samog početka, pa do scena od pre nekoliko dana, kada su reke ljudi po više sati stajale kako bi dale potpis studentskoj listi. 

„Tako nešto nismo videli ranije i to je pokazatelj da se zaista izmenila svest kod određenog broja stanovništva. Ljudi su se probudili i to je najbitnije”, zaključuje Antić.

Za razliku od nje, koja svoj povratak vezuje za ishod izbora, studentu Nikoli Popoviću ni eventualni izostanak promene ne menja odluku da ostane u zemlji. Popović, kome se sudi za pokušaj rušenja ustavnog poretka, kaže da posle dve godine pritisaka prvi put vidi konkretne rezultate borbe. 

„Ja sam ubeđen u pobedu i ništa me ne može razuveriti. Ali čak i ako se ništa ne promeni, želim da nastavim da živim ovde i da se borim za promene. Ne želim da odustanem od mesta u kojem sam odrastao samo zato što je teško. Odlazak je uvek opcija, ali za mene nije prva opcija”, objašnjava Popović.

Zaključuje da pobeda ne bi trebalo da znači kraj borbe, već početak odgovornosti da se ono za šta su se borili zaista sprovede.

Dok Popović govori o tome zašto želi da ostane, Lazar Dinić govori o promeni koja je, po njegovom mišljenju, već počela. Student i aktivista, koji je sedam meseci proveo u pritvoru i kome se sudi za pokušaj rušenja ustavnog poretka, smatra da su upravo ljudi i njihova promenjena svest najveći rezultat poslednje dve godine.

„U suštini, do promene je već došlo, možda ne do promene u vlasti, ali do promene u stanju svesti kod ljudi je došlo, tako da je to najveći uspeh koji se desio do sada. I to je možda i onaj najteži deo, ali mislim da smo to prešli i mislim da je sad samo potrebno ozvaničiti to. Ovi izbori za mene predstavljaju istorijsku šansu da nešto promenimo u ovoj državi i da započnemo taj proces demokratizacije društva nakon njih”, objašnjava Dinić.

On smatra da će izbori biti kruna onoga što se dešavalo u protekle dve godine na ulici, počev od studentskih blokada, preko marševa, protesta i svega ostalog.

„Nakon svega kroz šta su brojni studenti prošli, kao i brojni ljudi koji učestvuju u svemu ovome, i taj trenutak gde smo uspeli da izborimo vanredne parlamentarne izbore je veoma bitan i samo pokazatelj da kad smo svi zajedno tu, možemo uraditi mnogo toga”, zaključio je on.

A koliko će ta promena uticati na odluku mladih da ostanu u zemlji pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). 

Generalna sekretarka te organizacije, Milica Borjanić, ukazuje da pitanje odlaska mladih iz Srbije nije novo i da se godinama beleži podatak da bi se gotovo polovina mladih odselila iz zemlje.

„Međutim, kada smo pitali mlade zašto se ne bi odselili, pored onih standardnih odgovora koji se tiču privrženosti porodici, prijateljima, ljubavi prema svojoj zemlji, oni zapravo kažu da 58 odsto njih ne bi otišlo da bi menjalo Srbiju na bolje“, kaže Borjanić.

U tom smislu, predstojeće izbore vidi kao moguću prekretnicu za odluku mladih o tome da li će svoju budućnost graditi u Srbiji ili u inostranstvu. 

„U poslednjih 10 godina, koliko mi pratimo mišljenja i stavove mladih u Srbiji, vidimo da nikada nije bila veća zainteresovanost za glasanje, ali ne samo za glasanje od strane mladih, već i za jedno šire učešće mladih u izbornom procesu i kao posmatrača, kontrolora, učesnika”, navodi ona i dodaje da je reč o više od 80 posto mladih koji žele da učestvuju u izbornom procesu.

Borjanić zato smatra da predstojeći izbori mladima znače nadu da će Srbija postati uređeno društvo u kom žele da ostanu.

Podaci KOMS-a pokazuju da veliki broj mladih svoj ostanak u Srbiji i dalje vezuje za mogućnost da u njoj nešto promene. Ipak, slika o tome ko želi da ostane nije dovoljna da objasni ko zaista odlazi, a ko se u Srbiju doseljava. 

Profesor i sociolog, Slobodan Cvejić, potpretsednik stranke Srbija Centar, kaže za Danas da su u Srbiji i o Srbiji već rađena ozbiljna istraživanja migracionih tokova i kako kaže ova istraživanja su korisna u razvejavanju raznih mitova i lažnih brojki. 

„Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koje je radio naš ugledni profesor Ekonomoskog fakulteta Mihail Arandarenko 2021. godine, pokazalo je da se više mladih odselilo iz Srbije nego što se u nju uselilo, ali i da je u kategoriji visokoobrazovanih mladih taj trend obrnut, više visokobrazovanih mladih se doselilo nego što se iselilo”, kaže Cvejić.

On dodaje da u tom kontekstu očekuje i migraciona kretanja u narednom periodu, kako kaže, sada, kada se konačno jedna nova politička generacija mladih aktivirala i uobličila svoj politički stav, očekivanja od ovih izbora su postala drugačija nego ranije. 

„25. oktobar neće biti vremenska tačka prekida kako mnogi, možda i većina ljudi u Srbiji trenutno veruje. I kad prođe taj izborni dan biće ljudi, biće života, boljeg ili lošijeg, biće ljudi koji se odseljavaju i doseljavaju. I iseljavanje, čak i ako bude povećano, neće biti čin kao što su bila tragična prisilna iseljavanja u regionu tokom ratova 1990ih, niti željene destinacije imaju kapacitet da prime neke stotine hiljada ljudi odjednom”, objašnjava on.

Ukazuje da postoji i druga strana medalje, a to je da i ako uspemo, svi zajedno, da uklonimo, kako kaže, pogubnu SNS/SPS vlast i polako popravimo državu, unapredimo institucije i popravimo kvalitet života, i dalje će biti iseljavanja, i dalje će u Evropskoj Uniji biti stabilnije i komfornije. 

„Na nama je da se borimo za bolji i slobodan život u Srbiji i za vrednovanje znanja i truda, kao i da osmislimo i sprovodimo pametne javne politike koje će mlade motivisati da u Srbiji žive i rade”, zaključio je Cvejić.