Popravljanje političkog rejtinga ili briga za medicinske sestre na intenzivnoj nezi: Zašto Vućić odvaja zdravstvene radnike? – Društvo

Obilazeći radove na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije, Vučić je rekao da će morati više da se verednuje rad medicinskih sestara u intenzivnoj nezi i zdravstvenih radnika na terenu, jer „ne može da zamisli teži posao od toga“. Nakon što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar predočio da je u odnosu na 2012. godinu plata lekara sa 597 evra “dogurala” sada na 1.513, a plata medicinskih sestara sa 287 na 816 evra, ali da postoji problem sa medicinskim osobljem na intenzivnoj nezi, jer se ne prijavljujuna konkurse, Vučić je rekao da plata, posebno, za medicinske sestre na intenzivnoj nezi nije uopšte dovoljna. Nameće se pitanje da li i drugi zdravstveni radnici zaslužuju veće plate.

Medicinski tehničar, koji radi u intenzivnoj nezi i anesteziji, potvrđuje za Danas da nihov posao nije nimalo lak i da zbog odgovornosti zaslužuju poseban osvrt i adekvatne plate, ali smatra da se nikako ne sme umanjiti doprinos i trud ni njihovih kolega sa drugih odeljenja.

„Svedoci smo da na svim drugim sektorima (urgentni centar, operaciona sala, hirurgija, kardiologija..) takođe hronično nedostaje osoblja i da posla ima na pretek, zbog čega bi selektivno povećanje i izuzimanje bilo kog dela našeg sistema stvorilo neopravdan jaz i nezadovoljstvo među zaposlenima. Zbog toga je ključno da se, uz neospornu stimulaciju za najteža odeljenja, pronađe balans i obezbedi dostojanstveno vrednovanje rada svih medicinskih sestara, jer jedino tako možemo očuvati preko potreban timski duh i funkcionalnost celokupnog zdravstvenog sistema“, kaže naš sagovornik, čije je ime poznato redakciji.

Aleksandar Dikić, subspecijalista kliničke toksikologije i doktor medicinskih nauka, kaže za Danas da sve što navodi Aleksandar Vučić u vezi zdravstvenog sistema, 14 godina posle, u cilju je političkog preživljavanja i ništa drugo.

„Ako predpostavimo da je pomenuta plata medicinskih sestara tačna onda je po tome, za državu, sat vremena rada medicinske sestre 1.000 dinara. Zapitajte se koliko je sat vremena rada jedne frizerke, šminkerke, noktarke ili bilo koje profesije koja ne zahteva toliko odricanja, toliko rada, toliko znanja i toliko odgovornosti kao što je to rad medicinske sestre. Naravno, da je ovo sve u cilju predizborne kampanje što radi Aleksandar Vučić, jer da nije on bi barem pokušao da zaustavi egzodus zdravstvenih radnika, a ne bi podsticao taj egzodus koji je uspešno odradio sa svojim ministrima i sa svojim mentorima u Nemačkoj i skandinavskim zemljama. Tamo su potpuno otvorili sve vrste prolaza za našu struku i ostavili naše i ambulante i bolnice bez stručnog kadra koji sada popunjavaju prekvalifikovani radnici“, navodi Dikić.

Vreme je, kaže Dikić, da Vučić i ministar kojeg je postavio odu u političku istoriju, a da neki drugi ljudi pokušaju da zdravstveni sistem učine iole funkcionalnim.

Istovremeno, Ilija Srdanović, profesor sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kardiolog i kandidat liste Studentska lista – Studenti pobeđuju, kaže za Danas da se problem srpskog zdravstva ne može rešavati tako što ćemo danas izdvojiti medicinske sestre u intenzivnoj nezi, sutra lekare koji rade na selu, a prekosutra neku treću grupu.

On smatra da je „analizirajući“ uloge lekara i medicinskih sestara i tehničara upravo dokaz da predsednik nema apsolutno nikakvo pravo, niti nadležnost da komentariše, kako njihov rad i značaj, a pogotovo njihove prinadležnosti.

„Naravno da medicinske sestre i tehničari koji rade u intenzivnoj nezi, kao i zdravstveni radnici na terenu, zaslužuju da njihov izuzetno težak i odgovoran posao bude adekvatno vrednovan. Međutim, aktuelna vlast je imala petnaest godina da sistemski rešava probleme u zdravstvu. Zato najave parcijalnih rešenja za pojedine grupe zdravstvenih radnika, baš u ovom trenutku, teško možemo posmatrati drugačije nego kao pokušaj popravljanja političkog rejtinga. Zdravstveni sistem je celina i samo kao celina može da se oporavlja, a ne da zdravstveni radnici budu moneta za dnevnopolitičko iskorišćavanje”, kaže Srdanović.

On naglašava da studentska lista „Studenti pobeđuju“ polazi upravo od toga da zdravstvenim radnicima mora biti vraćeno profesionalno i lično dostojanstvo.

“To pre svega znači stvaranje sistema u kojem će moći normalno da rade svoj posao: sa dovoljno ljudi, odgovarajućom opremom, jasnom organizacijom rada i odgovornošću onih koji zdravstvenim ustanovama upravljaju. Potrebni su jasni i jednaki kriterijumi za zapošljavanje, specijalizacije i napredovanje, bez partijskog uticaja i privilegovanih pojedinaca. Znanje, stručnost, rad i odgovornost moraju ponovo postati osnovni kriterijumi profesionalnog napredovanja”, dodaje naš sagovornik.

Kako kaže, moramo da se zapitamo i zbog čega nam lekari, medicinske sestre i drugi zdravstveni profesionalci odlaze.

„Finansijski razlozi jesu važni, ali ljudi ne odlaze samo zbog novca. Odlaze i zato što ne žele da rade u sistemu u kojem se njihovo znanje i zalaganje ne poštuju, u kojem je organizacija loša, a profesionalni integritet često manje važan od pripadnosti i poslušnosti. Zato naš cilj nije da zdravstvene radnike u Srbiji ubedimo da ostanu samo većom platom. Moramo da napravimo zdravstveni sistem u kojem će želeti da ostanu. I, još šire, državu u kojoj će želeti da žive, rade, stvaraju i podižu svoje porodice”, dodaje Srdanović.

On dodaje da je nedopustivo poređenje nominalnih plata iz 2012. i 2026. i ističe da to ne govori gotovo ništa o stvarnom položaju zdravstvenih radnika.

„Ako želimo ozbiljno poređenje, moramo govoriti o kupovnoj moći, troškovima života, uslovima i obimu rada, broju zaposlenih koji nedostaju sistemu i kvalitetu zdravstvene zaštite koju taj sistem danas može da pruži. Zdravstveni radnici ne traže privilegije. Traže uređen sistem u kojem će njihov rad imati smisla, njihova stručnost biti poštovana, a njihovo dostojanstvo sačuvano. Takav sistem dugujemo ne samo njima, nego svim građanima Srbije“, poručuje Srdanović.