Pacijenti sa hroničnim bolestima najizloženiji rizicima tokom lečenja – Društvo
Oboleli od hroničnih nezaraznih bolesti, poput kardiovaskularnih i malignih oboljenja, dijabetesa i hroničnih respiratornih bolesti, izloženi su većem riziku od neželjenih događaja tokom lečenja, zbog dugotrajne prirode svojih bolesti, potrebe za stalnom terapijom i čestih kontakata sa zdravstvenim sistemom, rečeno je na današnjoj konferenciji za medije održanoj povodom Svetskog dana bezbednosti pacijenata, koji se obeležava 17. septembra.
Konferenciju su zajednički organizovali Udruženje Bezbednost pacijenata Srbije i Udruženje pacijenata Srbije, a povod je i tema koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izabrala za ovogodišnju kampanju – bezbedno lečenje hroničnih nezaraznih bolesti.
„Bezbednost pacijenata se ne može posmatrati izolovano. Ona podrazumeva staranje zdravstvenog sistema u kojem se rizici prepoznaju na vreme, neželjeni događaji sprečavaju, iskustva pacijenata čuju, a znanje i podaci iznova koriste za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite“, kazala je Anđelka Zečević, predsednica Udruženja Bezbednost pacijenata Srbije.
Prema njenim rečima, bezbednost pacijenata mora biti sastavni deo strategija lečenja hroničnih bolesti, uz odgovarajuće ljudske i finansijske resurse i oslonac na iskustva iz prakse, kako pacijenata i njihovih porodica, tako i lekara i drugih zdravstvenih radnika.
Kao ključne izazove sa kojima se suočavaju oboleli od hroničnih bolesti učesnici konferencije izdvojili su fragmentisanost zdravstvenog sistema, potrebu za pravovremenom i preciznom dijagnostikom i bezbednom primenom lekova.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije kaže da se rizici najčešće javljaju na prelazima između različitih nivoa zdravstvene zaštite i da su informisanost i dobra komunikacija najbolja zaštita.
„Oboleli od hronične bolesti kroz zdravstveni sistem prolaze godinama, često i do kraja života: od izabranog lekara, preko specijalista i dijagnostike, do apoteke. Na svakom od tih koraka postoji rizik, a on je najveći kada informacije ne prate pacijenta, kada lekar nema dovoljno vremena da objasni terapiju i kada pacijent ne zna kome da se obrati“, rekao je Pilipović.
On kaže da je neophodna bolja komunikacija između zdravstvenih institucija i pacijenata. Uz opasku da ne „ne postoji škola za pacijente“ Pililpović smatra da pacijent mora da bude ravnopravan partner u lečenju.
„Pacijent koji zna koji lek uzima, zašto ga uzima i na šta treba da obrati pažnju, najbolje može da zaštiti sebe. Pacijenti i sami mogu da prijave sumnju na neželjenu reakciju Agenciji za lekove, ali tu mogućnost i dalje retko koriste, iako upravo takve prijave pomažu da lekovi budu bezbedniji za sve“ naglašava Pilipović.
Jelena Mitrašinović, ekspert za farmakovigilancu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) kaže da je osnovni zadatak Agencije Izdavanje dozvole za lekove i praćenje njihove bezbednosti te da u svdemu tome učestvuju i sami pacijenti.
„Bezbednost pacijenata i kvalitet zdravstvene zaštite ne zavise samo od znanja pojedinaca ili terapijskog protokola koji se primenjuje, već i od toga koliko je ceo sistem organizovan i spreman da spreči neželjene događaje, prepozna rizike i uči iz njih“, kazala je Prof. dr Bosiljka Dikanović sa Instituta za socijalnu medicinu i Centra – škole javnog zdravlja Medicinskog fakulteta u Beogradu.
O bezbednost terapije govorio je i dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, podsetivši da nijedan lek nije bez rizika i da je upravo zato praćenje lekova zajednička odgovornost svih učesnika u sistemu.
Prema podacima SZO, hronične nezarazne bolesti uzrok su 74 odsto smrtnih ishoda u svetu. Svaki deseti pacijent pretrpi neku vrstu štete tokom zdravstvene zaštite, a oko polovine tih slučajeva moglo je da se spreči. Kod pojedinih oboljenja, poput malignih, neželjene događaje tokom lečenja doživi čak do trećine pacijenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
