Od pretnji i progona do nagrade “Osvajanje slobode”: Ko je Sofija Todorović? – Društvo
„Za mene je osvajanje slobode borba koja ne može biti uspešna ako nije lična, jer se sloboda osvaja tako što prvo pomerate granice u sebi, a onda i oko sebe,“ reči su Sofije Todorović, programske direktorke Inicijative mladih za ljudska prava, aktivistkinje i pravnice, ovogodišnje dobitnice nagrade „Osvajanje sloode“ koju 26. put tradicionalno dodeljuje Fondacija „Maja Maršićević Tasić“.
Nagrada čija je dobitnica Sofija Todorović dodeljuje se ženama za njihov doprinos u promociji ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije.
Todorović nagradu posvećuje mladim aktivistkinjama koje su danas u egzilu, svim hrabrim ženama koje govore o nepopularnim temama verujući u promenu, kao i njenim mentorkama, prijateljicama i porodici sa kojom i u svojoj kući vodi neprekidan dijalog o prošlosti.
Zbog svog aktivizma i stavova Todorović se kroz godine susretala sa raznim nedaćama i bila na meti pretnji i progona. Tako je 2024. od jula do septembra čak devet puta zadržana na aerodromu „Nikola Tesla“ bez ikakvog objašnjenja.
Tokom aprila 2024. zbog toga što je jedna od organizatorki festivala „Mirdita dobar dan“, dobila je i preteće pismo, kao i paket u kom se nalazila glava mrtve životinje. Tada je objavila na Tviteru sliku pisma i paketa koji su joj stigli nakon što je, kako je rekla, osoba pozvala na privatni telefon i predstavila se kao kurir.
Godinu dana ranije preteći grafit, sa seksističkom i mizoginom porukom protiv Todorović, osvanuo je na fasadi zgrade u beogradskom naselju u kome živi.
Tokom 2019. našla se na meti desničarskih organizacija jer je stala u odbranu Florima Đuraja, brata Mona Đurajakoji je vlasnik pekare „Roma“ u Borči, a koji je na Fejsbuku krajem aprila te godine okačio fotografiju na kojoj je prekrstio ruke preko grudi, simbolišući dvoglavog orla sa albanske zastave, nakon čega je na društvenim mrežama pokrenuta lavina uvredljivih komentara, pretnji i progon vlasnika te pekare.
Sofija Todorović je rođena u Beogradu 1992. godine.
Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, a studirala na Pravnom fakultetu u Beogradu.
U Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR) radila je od 2016. godine, gde se uglavnom bavila tranzicionom pravdom i demokratskim pitanjima, a kratku pauzu napravila je u februaru 2019. kada je prešla u BIRN (Balkanska istraživačka mreža) gde je provela nešto više od tri godine.
I pre toga je bila aktivistkinja, držala je predavanja u raznim školama za ljudska prava za mlade i programima razmene koji se tiču pomirenja.
Liberalno-demokratska partija uručila joj je 2018. nagradu „Ledolomac“.
U maju 2024. uručeno joj je priznanje za doprinos Evropi 2023 koji dodeljuju Međunarodni evropski pokret i Evropski pokret u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
