Novi lekovi za dijabetes: Ispunjavaju očekivanja kod smanjenja telesne težine i povišenog šećera u krvi – Društvo

„Glavna poruka je da dijabetes nije jedna bolest, već da postoje veoma različite manifestacije dijabetesa, kako tipa 2, tako i tipa 1, i moramo bolje da razumemo tu različitost i efikasnije koristimo alate koje imamo“, rekao je Đorđino u razgovoru sa novinarima.

Kao jedan od najvažnijih pravaca razvoja, Đorđino je izdvojio nove lekove i veštačku inteligenciju.

Novi lekovi „ispunjavaju očekivanja“, posebno kada je reč o smanjenju telesne težine i kontroli povišenog šećera u krvi, dodao je on.

„Imamo lekove koji su efikasniji u smanjenju telesne težine i veoma efikasni u kontroli hiperglikemije, posebno kod ljudi kojima je dijabetes tipa 2 tek dijagnostikovan“, rekao je Đorđino, dodajući da se očekuju i novi podaci o zaštiti organa, što ostaje jedan od važnih izazova za osobe sa dijabetesom.

Govoreći o rastu broja obolelih, Đorđino je rekao da prevalencija dijabetesa na globalnom nivou prelazi deset odsto i da se najveći porast beleži u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je istovremeno najveći udeo ljudi sa dijabetesom koji ne dobijaju odgovarajuće lečenje.

Kao glavne pokretače porasta broja obolelih, naveo je gojaznost, prekomernu telesnu težinu i višak masnog tkiva, ali i demografski rast, ističući da će broj obolelih rasti čak i kada procenat populacije sa dijabetesom ostane isti.

„To je veoma važan izazov i za zdravstvene sisteme, što znači da moramo da reagujemo ranije, pre svega da sprečimo bolest ili da je veoma intenzivno lečimo kada se prvi put dijagnostikuje“, rekao je predsednik EASD.

Povodom Evropske nedelje skrininga, koja počinje danas, Đorđino je istakao značaj jednostavne poruke „Znajte svoje brojeve“, odnosno redovnog proveravanja nivoa šećera u krvi ili HbA1c, krvnog pritiska i LDL holesterola.

„Poznavanje tih brojeva može napraviti veliku razliku u prevenciji kardiovaskularnih bolesti“, ukazao je on.

Kada je reč o budućnosti lečenja dijabetesa tipa 1, Đorđino je ukazao na mogućnost odlaganja pojave bolesti primenom imunoterapije kod osoba koje se nalaze u drugoj fazi dijabetesa tipa 1, odnosno imaju autoimunitet i početne poremećaje nivoa glukoze.

Prema njegovim rečima, takva terapija može da odloži pojavu bolesti za oko dve godine, dok se očekuje razvoj dodatnih lekova sa sličnim efektom, koji bi mogli da se koriste i u kombinaciji sa već dostupnim terapijama.

Za dijabetes tipa 2, kako je naveo, veliki potencijal postoji u primeni lekova koji značajno utiču na smanjenje telesne težine, jer bi uklanjanje gojaznosti moglo da doprinese prevenciji bolesti i smanjenju opterećenja komplikacijama kod već obolelih.

„Ljudi sa dijabetesom imaju veći rizik od komplikacija i smrtnosti. Ali to nije cela priča. I dalje moramo da pronađemo načine da poboljšamo oporavak beta ćelija kod ljudi sa dijabetesom tipa 2“, rekao je Đorđino.

Gojaznost i dijabetes spadaju među najrasprostranjenije hronične bolesti u svetu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od milijardu ljudi širom sveta živi sa gojaznošću, dok Međunarodna federacija za dijabetes procenjuje da oko 589 miliona odraslih osoba ima dijabetes, pri čemu većina ima dijabetes tipa 2.

Godišnji kongres EASD, 62. po redu, održava se u Milanu od 28. septembra do 2. oktobra i okuplja stručnjake koji predstavljaju nova istraživanja i saznanja u oblasti dijabetesa i njegovih komplikacija.