“Nećemo zaboraviti 5. septembar”: Obeležena godišnjica policijske represije u novosadskom kampusu – Društvo

Protest je počeo kod zgrade Skupštine Vojvodine s početkom u 15.30 časova, a okupljeni su potom krenuli u protestnu šetnju.

Građani i građanke su se prvo uputili do Policijske uprave Stari Grad, potom su krenuli put Keja žrtava Racije, simbolično, jer je upravo to jedno od mesta gde je policija tog 5. septembra nasilno postupala prema demonstrantima. Poslednje odredište protestne šetnje je bio novosadski kampus.

U kampusu su studenti i profesori pripremili izložbu fotografija koje svedoče o incidentima 5. septembra, a obratili su se studenti i profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu koji su svedočili i te večeri bili žrtve policijske brutalnosti.

Student Medicinskog fakulteta, Nikola Stojić, svedočio je i rekao da su i oni kao članovi ekipe prve pomoći bili žrtve policijske represije te noći.

„Prvo su krenuli sa pendrečenjem i potiskivanjem građana, pa upotrebom otrovnih gasova, sa apsolutnim neselktivnim nasiljem nad sopstvenim sugrađanima koji su stajali ispred fakulteta svoje dece“, kaže on.

Kako dodaje, građani su padali jedni preko drugih te noći i svi su bili potpuno dezorijentisani zbog količine suzavca koji je bačen.

„Dok sam na Keju fiziološkim rastvorom kvasio oči drugima da bi progledali od suzavca, dok sam takođe jedva video na oba oka, uvideo sam da se ljudi povlače, da ono nasilje od malo pre nije gotovo. Građanai su preskakali i padali jedni preko drugih jer su bežali kroz malu stazu kod igrališta zato što su nas tri kordona okružila“ rekao je on.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i lekarka, Ivana Bajkin, koja je takođe bila u ekipi prve pomoći te noći, navela je da kao lekarka ne može da prećuti da su te večeri pre nego što su nasilno „ugurani“ u zgradu Rektorata svedočili ogromnoj količini suzavca, sa kojom se kaže, do tada nije susrela na protestu.

„Sigurna sam da to nije bio običan suzavac zato što smo mi iz ekipe prve pomoći jasno videli da su ljudi mnogo ozbiljnije povređeni nego ranije. Ljudi su se gušili bili su dezorijentisani, imali su opekotine po koži, ako nisu imali duge rukave. I sami smo bili žrtve tog suzavca“, kaže Bajkin.