Napad na studenta u Grockoj i zaštita napadača: Kako se nasilje pretvara u politički metod? – Društvo

Studenti u blokadi objavili su u subotu uveče na društvenim mrežama da je njihov kolega napadnut tokom razgovora sa muškarcem koji ih je prethodno pustio u svoje dvorište.

„Naši studenti su se uredno predstavili čoveku koji im je otvorio vrata. Rekao im je da zna ko su i da 30 godina radi na Univerzitetu, a zatim je gurnuo jednog od studenata. Kada mu je drugi student rekao: ‘Gospodine, nemojte to da radite’, čovek je uzeo kosu za travu i njome ga posekao“, naveli su studenti u objavi.

Samo nekoliko sati kasnije o istom događaju oglasio se predsednik opštine Grocka Aleksandar Rajković, iznoseći drugačiju verziju događaja. Prema njegovim tvrdnjama, studenti su navodno prvo verbalno, a zatim i fizički napali stanovnika Kaluđerice, koji se „samo odbranio“. Rajković je pružio podršku muškarcu kog studenti optužuju za napad, dok je povređeni student zbog posekotine išao na ušivanje šake.

Jovančićević: Nasilje je smišljeno i plansko

Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević smatra da je nasilje vid političke borbe SNS-a i deo njihovog strateški definisanog nastupa.

„Imao sam prilike da to osetim na sopstvenoj koži. Mnogo puta sam bio u situaciji da ispred mene bude grupa mladih ljudi naoružanih motkama i drugim sredstvima, koji su instruirani da izazovu nasilje. Nasilje sprovode njihovi aktivisti i nemam dileme da je ono smišljeno i plansko“, ističe Jovančićević.

Ocenjuje da takvi postupci kod studenata i mladih ljudi pojačavaju revolt, čega su, prema njegovim rečima, naprednjaci svesni, ali da istovremeno računaju i na proizvodnju straha među građanima.

„Vagaju šta im više odgovara – pojačavanje otpora kod studenata ili strah koji će proizvesti kod građana i birača. Čim planski sprovode nasilje, znači da procenjuju da će proizvodnja straha imati veći efekat i nadomestiti to što istovremeno dodatno motivišu studente koji organizuju različite skupove“, ukazuje Jovančićević.

On navodi da će članovi vladajuće stranke štititi one koji napadaju, ne zato što žele da zaštite samog napadača, već da bi u njima naklonjenim medijima stvorili drugačiju interpretaciju događaja.

„Nikada neće reći da je nasilje izazvao neko ko je pristalica Srpske napredne stranke, već će tvrditi da ga je izazvao neko sa studentske strane. To im je omogućeno i kada je reč o drugim stvarima koje rade, jer je, praktično, i laž jedno od njihovih sredstava političke borbe“, kaže Jovančićević.

Ipak, kaže da ga zabrinjavaju informacije do kojih dolaze, a prema kojima su naprednjaci, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, mobilisali veliki broj ljudi spremnih da na dan izbora, kako tvrdi, primene znatno ozbiljnije represivne mere.

„Očigledno nema poverenja u zvanične institucije i policiju i sumnja da li će mu one biti lojalne do samog kraja, zbog čega pravi svoju plaćeničku vojsku. Slično su radili mnogi diktatori u prošlosti, poput Benita Musolinija. On je svoj politički uspon gradio i stvaranjem takvih formacija. Nama ostaje da se nadamo da će kod nas takav trend značiti kraj vlasti Aleksandra Vučića, a ne njen produžetak“, zaključuje Jovančićević.

Đorđević: Nasilnici se podržavaju i nagrađuju da bi se režim održao

Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka i kopredsednica Zeleno-levog fronta, ocenjuje da režim normalizuje nasilje nad institucijama i građanima i da taj proces traje duže od perioda masovne mobilizacije studenata i građana nakon pada nadstrešnice.

„Uz istovremenu normalizaciju i prećutkivanje sopstvenog nasilja, režim paralelno sprovodi permanentnu kampanju u kojoj svoje protivnike delegitimiše kao nasilne – tome služe nazivanja protestanata, studenata i građana teroristima i ustašama. Možemo se setiti i sramnog transparenta ‘bolje ćaci nego naci’ ili postupaka protiv građana za rušenje ustavnog poretka, sa kojima se krenulo još u decembru 2023. godine, a koji su kulminirali tokom 2025. godine, najpre sa novosadskom dvanaestorkom“, ističe Đorđević.

Ona smatra da sistematsko širenje mržnje prema ljudima koji traže smenu vlasti može dovesti do nasilja nad političkim aktivistima.

Kada je reč o reakciji predsednika opštine Grocka, Đorđević kaže da je ona deo, kako navodi, „iste matrice u kojoj su dželati žrtve“.

„Tako je Vučić pomilovao one koji su bejzbol palicama slomili vilicu studentkinji ili gazili studente na ulicama, tako je Ana Brnabić hvalila Vladimira Balaća kao dobrog studenta nakon što mi je on pretio klanjem ispred Narodne skupštine. Nasilnici se podržavaju i nagrađuju da bi se režim održao“, naglašava Đorđević.

Imajući u vidu navedeno, sagovornica Danasa ne očekuje da će muškarac kog studenti optužuju za napad biti kažnjen.

„Zašto? Zato što trenutno svedočimo kampanji u kojoj je pokušana jeftina instrumentalizacija žena u izborne svrhe, dok je istovremeno gradonačelnik Beograda udario odbornicu Tanju Mićić, te je ona zadobila prelom nosa i vilice, zbog čega je operisana. Šta za to vreme rade čelnici SNS-a? Izbegavaju odgovore na pitanja u vezi sa Šapićem, relativizuju problem i pokušavaju da proizvedu incidente kojima će skrenuti pažnju sa svog nasilja i za to optužiti antirežimski front“, zaključuje Đorđević.

Beširi: Žrtva se proglašava napadačem, a nasilnik štiti

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenjuje da je nasilje danas normalizovanije nego pre godinu dana, ali da je još opasnija, kako kaže, normalizacija nekažnjivosti.

„Pre godinu dana vlast je uglavnom pokušavala da se distancira od nasilja. Danas smo stigli do toga da se nasilnik politički štiti, žrtva proglašava napadačem, a činjenice se proizvode na partijskim konferencijama i u tabloidima pre nego što policija i tužilaštvo završe svoj posao“, ukazuje Beširi.

To što predsednik opštine Grocka nije prisustvovao događaju, a već tvrdi da zna ko je kriv iako istraga nije završena, naš sagovornik vidi kao relativizaciju nasilja kao politički program.

„Cilj je da se zamagle činjenice i napravi lažna simetrija u kojoj više nema ni napadača ni žrtve, već samo ‘dve strane koje se sukobljavaju’. Kada izbrišete granicu između onoga ko je povređen i onoga ko je povredu naneo, sledećem nasilniku ste već smanjili cenu njegovog postupka. Sutra će pomisliti: čak i ako nekoga udarim ili posečem, neko će objasniti da sam se branio od ‘blokadera’“, navodi Beširi.

Kaže da bi voleo da može da očekuje da će napadač biti kažnjen, jer u normalnoj državi o tome odlučuju policija, tužilaštvo i sud, ali smatra da u Srbiji postoji previše razloga za sumnju.

„Ovaj slučaj će biti test za ostatke institucija u Srbiji. Ako ni pred izborima, pred očima javnosti, uz povređenog studenta i medicinsku dokumentaciju, institucije nisu sposobne da utvrde činjenice i primene zakon bez političkih instrukcija, onda više ne govorimo samo o normalizaciji nasilja. Govorimo o državi u kojoj je nekažnjivost postala politički metod, a nasilje nešto što vlast ne samo da relativizuje, već pokušava da pretvori u politički marketing pred izbore“, zaključuje Beširi.

Podsetimo, prema navodima iz teksta, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić početkom prošle nedelje napao je odbornicu Kreni-promeni Tatjanu Mićić, koja je zadobila povrede nosa i vilice, dok Šapić poriče da se napad dogodio.

Dan nakon tog incidenta, kod Futoške pijace kandidat Srpske napredne stranke Vukašin Đoković pokušao je da otme zastavu „Studenti pobeđuju“, nakon čega je došlo do koškanja i verbalnog sukoba između okupljenih aktivista SNS-a i građana koji podržavaju Studentsku listu.

Nekoliko dana pre toga studenti su prekinuli kampanju „Student u svakom selu preko Drine“ u Republici Srpskoj. Kao razlog za prekid kampanje naveli su opstrukcije, postupanje policije i incidente sa lokalnim provokatorima.