Minhauzen Tužilaštvo: Studenti će imati baš mnogo posla – Društvo

Drugim rečima, hiljade građana su, što bi mladi rekli, utripovali da čuju nešto što ne postoji, nešto što se nije desilo. Takođe i da su nepoznata lica instruisana od inostranih centara moći, a sve da bi oblatili i osramotili državu i mudro rukovodstvo na čelu sa svojim predsednikom učestvovali u predstavi da je vlast navodno protiv svojih stanovnika upotrebila sonično oružje.

Optužnicu je zamenik glavnog tužioca Miodrag Marković očito napisao u saradnji sa trustom mozgova iz Informera, jer su stranice i stranice obrazloženja zapravo samo prepisana objašnjenja iz njihovog javnog bulažnjenja i nemogućih konstrukcija u kojima su dokazivali da je neko nešto postavio, pa su namerno izazvali paniku u Ulici kralja Milana tako što su se redari razbežali kod Narodne skupštine…

Naravno, dokaze koje su dobili od nekoliko hiljada građana koji su prijavili pojavu uznemirujućeg zvuka nalik huku avionskog motora, njihova svedočenja, uključujući i lekarske nalaze, video i zvučne snimke… odbacili su kao nevalidne, neverodostojne. Drugim rečima, sve su ih proglasili lažovima. I shodno tome su najavili krivične postupke protiv onih koji su to tvrdili i kao u staljinističko vreme – sad će da im nakače da su time što su čuli i time što su bežali od nepoznate opasnosti pokušali da sruše ustavni poredak i predsednika Srbije. .

„Naš osnovni motiv je da damo svoj doprinos zaštiti ustavnog poretka Republike Srbije. Smatramo da je ova tema od velikog društvenog značaja“, rekao je Marković u emisiji „Zvučni top – šta je otkrila istraga“ i da je sve to izvedeno u sklopu „psihološke operacije planirane radi ostvarivanja željenih uticaja na stavove i ponašanje ljudi“. Očekivano, u emisiji nisu učestvovali predstavnici Studentskog pokreta, pošto ih „objektivni“ novinari nazovi „Javnog servisa“ nisu ni zvali.

Šta je cilj celog ovog tužilačkog performansa? Prosto, uključivanje državnog tužilaštva u predizbornu trku na strani jedne stranke – Srpske napredne stranke, i zloupotreba službenih ovlašćenja i istovremeno iskazivanje političkih simpatija. Jer tajming je jasan, kao i namera – da se Studentski pokret kao jak i relevantan konkurent u izbornoj trci prikaže da radi protiv države.

Nema veze što su dokazi, baš kako je tužilac Marković to javno izneo, njihovom analizom video i zvučnih snimaka protestnog skupa, kao i svojom (valjda pravnom!) ocenom lekarskih izveštaja o zdravstvenim tegobama građana. Ni govora o veštačenjima, što je obavezan potez u svakom krivičnom postupku, nego je tužilac preslušavao snimke. Da je preslušao snimak direktnog prenosa na N1 mogao je čuti baš ono što nije pregledom desetina snimaka.

Nije ovo prvi primer da se tužilaštvo angažuje u kampanji ili politički. Dovoljno je setiti se načina njihovog postupanja tokom slučaja Savamala, kada su maskirani ljudi blokirali deo grada, ili ovog poslednjeg slučaja spašavanja bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića od istrage o ubistvu i veze sa slučajem ubistva Aleksandra Nešovića Baje u kafani na Senjaku. Ili brojnih slučajeva krivičnog progona studenata i građana zbog učešća na protestima. Nema veze što svi ti slučajevi padaju na sudu, politički zadatak je jasan – kriminalizovati studente i prikazati ih kao organizovanu kriminalnu grupu instruisanu iz inostranstva i kao neprijatelje ove države.

Zalog za buduće mesto vrhovnog tužioca za Nenada Stefanovića, a fotelja glavnog tužioca za Markovića, na primer, u slučaju pobede naprednjaka.

Zato se iskreno nadamo da će zaživeti studentska ideja o uspostavljanju tužilačke policije. Imaće baš mnogo posla. Do tada, Tužilaštvo će, baš kao i baron Minhauzen, jahati na zvučnom topu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa