Međunarodni zvaničnici pozvali vlast u Srbiji da obezbedi slobodne izbore i zaštiti prava građana – Društvo

Oni su pozvali vlasti Srbije i da sprovedu nezavisne istrage navoda o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, uključujući navode o upotrebi zvučnog oružja 15. marta 2025. godine i o nezakonitom digitalnom nadzoru.

Na događaju „Osnovne slobode pod pritiskom: Ljudska prava i odgovornost u Srbiji“, koji je Beogradski centar za ljudska prava organizovao 17. septembra u Ženevi, na marginama 63. zasedanja Saveta UN za ljudska prava, međunarodni i domaći stručnjaci ukazali su na ozbiljno pogoršanje stanja ljudskih prava i sužavanje prostora za građansko delovanje u Srbiji.

Komesar O’Flaerti ocenio je da je između njegovih poseta Srbiji u aprilu 2025. i maju 2026. došlo do „naglog pada“ u poštovanju ljudskih prava, uz ocenu da se negativni trend nastavio i tokom leta, ukazavši na napade i pritiske na novinare, izostanak odgovornosti za policijsko nasilje nad novinarima i demonstrantima, SLAPP tužbe i duboko narušeno medijsko tržište koje favorizuje provladine medije.

Govoreći o protestima, O’Flaerti je izdvojio navode o upotrebi zvučnog oružja 15. marta prošle godine u Beogradu, tokom mirnog odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Podsetivši da je više od 3.000 građana svedočilo o događaju, dok je tužilaštvo nedavno odbacilo navode o upotrebi takvog sredstva, on je izrazio zabrinutost zbog pretnji krivičnim progonom ljudi koji govore o tom događaju, kao i zbog stigmatizacije organizacija civilnog društva kao „izdajnika“ i „stranih agenata“.

Ukazao je i na zabrinjavajuće međunarodne izveštaje o upotrebi špijunskog softvera protiv studenata, aktivista, novinara i opozicije.

Specijalna izvestiteljka UN Đina Romero izjavila je da se bez poštovanja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja pre, tokom i nakon izbora, izbori ne mogu smatrati slobodnim i fer.

Ona je ocenila da je prostor za građansko delovanje u Srbiji u „brzom i strmom padu“ i da je njegovo sužavanje postalo ozbiljna pretnja demokratiji i integritetu izbornog procesa.

Ukazala je na eskalaciju odgovora organa reda na masovne mirne proteste, fizičke napade i proizvoljna lišenja slobode, navode o nezakonitom digitalnom nadzoru, pritiske na profesore i civilno društvo, kao i napade i pretnje novinarima koji izveštavaju o protestima.

Posebno je pozvala na zaštitu mladih, koji su tokom prethodnih meseci postali jedan od ključnih aktera javnog i društvenog života u Srbiji, od stigmatizacije, kriminalizacije, nadzora i nasilja.

Đina Romero pozvala je i na zaštitu izbornog procesa i stvaranje bezbednog i podsticajnog okruženja za učešće svih građana u javnim poslovima, kao i na nezavisnu istragu navoda o kršenjima ljudskih prava, uključujući navode o upotrebi zvučnog oružja, kao i na omogućavanje njene najavljene posete Srbiji.

Kosana Beker iz organizacije FemPlatz je, govoreći o stanju nezavisnih institucija u Srbiji, rekla da je ozbiljan problem u eroziji sposobnosti i spremnosti zaštitnika građana, poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka i poverenika za zaštitu ravnopravnosti da blagovremeno i nezavisno vrše nadzor upravo onda kada je takva kontrola najpotrebnija.

Kao posebno zabrinjavajuće izdvojila je izostanke postupanja tih institucija u slučajevima policijskog nasilja i nezakonitog nadzora.

Programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski upozorio je da je nezakoniti digitalni nadzor tokom gotovo dve godine protesta postao jedno od sredstava pritiska na studentski i građanski pokret.

Pokuševski je ukazao na dokumentovane slučajeve zloupotrebe forenzičkih alata i špijunskog softvera, kao i na činjenicu da krivične prijave podnete zbog nezakonitog nadzora ni nakon više od 20 meseci nisu dobile odgovarajući institucionalni epilog, uz poziv međunarodnim institucijama da zahtevaju okončanje digitalne represije i nezavisne istrage slučajeva nadzora i policijske brutalnosti.

Generalna sekretarka NUNS Tamara Filipović Stevanović navela je da su tužilaštva od početka 2024. do sredine 2026. evidentirala 279 slučajeva napada i pretnji novinarima, od kojih je samo 10 rezultiralo osuđujućim presudama.

Ona je dodala da je NUNS istovremeno zabeležio kontinuiran rast bezbednosnih incidenata, uz brojne fizičke napade, pretnje smrću i javne napade predstavnika vlasti.

Učesnici su ocenili da se problemi sa zaštitom osnovnih sloboda ne mogu posmatrati kao izolovani slučajevi, već u kontekstu dugotrajnog slabljenja institucionalnih mehanizama zaštite i izostanka odgovornosti za kršenja ljudskih prava.

Beogradski centar za ljudska prava kao organizator događaja pozvao je međunarodne institucije da nastave da pažljivo prate stanje ljudskih prava u Srbiji i zahtevaju konkretne korake za zaštitu osnovnih sloboda, posebno uoči izbora, navedeno je u saopštenju.