Medijsko slušanje o RTS-u: Reforma javnog servisa zahteva institucionalne i zakonske promene – Društvo

Predstavljena su iskustva novinara i medijskih radnika RTS, kao i analize i preporuke za institucionalnu, uređivačku i finansijsku reformu javnog medijskog servisa, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Voditelj Radio Beograda Miša Stojiljković naglasio je da su mnogi novinari iz drugih medija pretrpeli teže posledice nego novinari RTS, ali da se zaposleni u javnom medijskom servisu suočavaju sa svakodnevnom cenzurom.

On je dodao da je i sam šest meseci bio kažnjen, uz pretnju gubitkom posla.

„Oni koji profesionalno i dobro rade sklanjaju se u drugi plan, a nekima se i preti. Intenzivno se dovode kolege i koleginice iz podobnih medija. Dovode se novi ljudi umesto nas koji želimo da radimo u skladu sa pravilima profesije. Koleginica i ja bili smo kažnjeni jer smo se suprotstavili cenzuri“, rekao je Stojiljković.

Reditelj Ivan Pecikoza naveo je da nikada nije bio zaposlen na RTS jer je direktor javnog medijskog servisa smatrao da reditelj nije potreban.

„Na autorskim ugovorima bio sam osam godina i uvek je postojala potreba za mojim angažovanjem. Onda se dogodila 2025. godina i nastao je ‘Naš pRoTeSt’, nakon čega je mojoj urednici rečeno da treba da završim započete projekte i da potom prestaje potreba za mojim angažovanjem. Isto se dogodilo velikom broju ljudi, među kojima su i montažeri. Meni su ostale neke emisije koje nisu izmontirane. To znači da nije tačno da u produkciji ima viška ljudi“, kazao je Pecikoza.

Pravnica i istraživačica NUNS Marija Babić predstavila je preporuke usvojene na Građanskoj skupštini održanoj 24. maja, koju je NUNS organizovao u saradnji sa Koalicijom za slobodu medija i drugim partnerskim organizacijama.

Ona je rekla da su se u razgovorima sa građanima izdvojile dve ključne teme – komunikacija sa građanima i njihovo informisanje.

„Građani nisu zadovoljni načinom na koji RTS komunicira sa njima. Isticali su da su im potrebne povratne informacije kada se obrate RTS i da žele odgovore na sva postavljena pitanja. Preporuke deluju oštro, što pokazuje da građani nemaju poverenja u RTS“, istakla je Babić.

Prema njenim rečima, građani smatraju i da mandati rukovodstva RTS treba da budu kraći, kao i da je potrebna modernizacija i promena programske šeme.

Profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Rade Veljanovski poručio je da je iluzija da se nešto može promeniti prvog dana nakon političkih promena, već da sve mora da bude urađeno u skladu sa zakonom, a ne po volji onoga ko ima moć.

On je naveo da bi javni medijski servisi trebalo da budu kohezioni i integrativni faktor, ali da domaći javni servisi dele društvo i favorizuju jednu stranu.

„U Medijskoj strategiji konstatovano je da je javni servis u rukama vlasti. Prilikom izrade novog zakona najviše smo radili na pitanju finansiranja javnih servisa, ali je tadašnji ministar informisanja saopštio da od predloženog rešenja nema ništa jer ga Ministarstvo finansija nije odobrilo. Sa tim su se saglasili i direktori javnih servisa“, naveo je Veljanovski.