Lažna kazna od 2.500 dinara, ali šteta u dolarima: Beograđanin o novoj SMS prevari zbog koje je ostao bez 230.000 dinara – Društvo

Iza poruke, međutim, ne stoji MUP, već prevaranti koji građane vode na verne kopije državnih sajtova kako bi došli do podataka sa njihovih platnih kartica, a u pojedinim slučajevima i do novca sa računa. Sagovornici Danasa ističu da je jedan od ključnih problema to što ovakve poruke deluju uverljivo i kod građana stvaraju osećaj hitnosti, zbog čega mogu nepromišljeno da ostave podatke sa platnih kartica.

Jedan od građana koji je nažalost naseo na ovakvu prevaru je Luka iz Beograda ( identitet poznat redakciji) kome je sa računa skinuto više od 230.000 dinara. Kako navodi i njemu je stigla poruka, navodno od MUP-a kao kazna za prekoračenje brzine. Iako ističe da mu je prvo poruka bila sumnjiva, kada je otvorio link koji se nalazio u SMS poruci, odveo ga je, kako kaže, na savršenu kopiju sajta eUprave – državnog sajta preko kojeg građani mogu da provere stanje saobraćajnih prekršaja.

“Na tom sajtu eUprave mi je stajala kazna od 2.500 dinara, što se poklapa sa našim kaznama za prekoračenje brzine. Želeo sam da što pre završim sa tim i kliknuo sam plaćanje, gde je jasno bio naveden iznos koji treba uplatiti. Iznos se promenio tek kada mi je stigla poruka od banke za plaćanje, u kojoj je bio kod za prenos koji treba da unesem kad vršim onlajn plaćanje, u kojem je stajalo 2.515 USD, dakle u pitanju je bio iznos od dve i po hiljade dolara, a ne dinara. Ja nisam gledao iznos, već samo kod, kako je to bila jedina informacija koja mi je bila potrebna, jer sam mislio da iznos već znam. Uplata je prošla i stiglo mi je obaveštenje da je skinuto više od 230.000 dinara”, navodi Luka.

On je prevaru odmah prijavio banci, koja mu je blokirala karticu, nakon čega je podneo i žalbu, ali ona nije uvažena.

“Odmah sam prijavio banci, oni su blokirali karticu i podneli smo žalbu, koja nije bila uvažena jer mi je stigla poruka sa tačnim iznosom koji plaćam. Bio sam u neverici što se baš meni to desilo, jer uvek kažemo „nema šanse to meni da se desi“. Svota novca je velika i trebaće vremena da se vrati, ali nakon što se desilo nisam želeo da se nerviram, bilo je gotovo, ali ću definitivno biti mnogo pažljiviji”, priča Luka za Danas.

Na pojavu ovakvih poruka ranije je upozorilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, navodeći da su uočene lažne SMS poruke kojima se, zloupotrebom naziva državnih organa, građani dovode u zabludu da imaju izrečenu novčanu kaznu i pozivaju da je plate putem prevarnih internet domena. Iz MUP-a su naglasili da se obaveštenja o saobraćajnim prekršajima ne dostavljaju SMS porukama sa linkovima za plaćanje, već da se zvanična komunikacija sa građanima odvija preko elektronskog sandučeta na portalu eUprava.

Građanima su iz MUP-a preporučili da ne otvaraju sumnjive linkove iz SMS poruka, ne unose lične i bankarske podatke na neproverenim sajtovima i informacije o eventualnim kaznama proveravaju isključivo preko portala eUprava ili kod nadležnih organizacionih jedinica MUP-a.

Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i rukovodilac Odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć i visokotehnološki kriminal za Danas kaže da se, prema izveštajima koje ranije Posebno tužilaštvo, a sada Posebno odeljenje za Visokotehnološki kriminal (VTK), dostavlja Vrhovnom javnom tužilaštvu, uočava petogodišnji trend prisutnosti prevare kao trećeg najčešće prijavljivanog krivičnog dela ovom specijalizovanom odeljenju javnog tužilaštva.

„Svesni smo da ova statistika nije najpreciznija jer joj nedostaju podaci iz javnih tužilaštava redovne nadležnosti koja takođe mogu postupati u ovim predmetima ukoliko je nastala šteta manja od milion dinara. Time postoji mišljenje da prevara kao krivično delo koje je izvršeno putem računara i računarskih mreža može biti značajno prisutna u strukturi kriminaliteta u Srbiji”, ističe Stamenković

Dodaje da je u poslednje vreme, pored ovog vida prevare sa porukama o navodnim kaznama koje šalje MUP, prisutna i prevara putem lažnih poziva, poruka i elektronske pošte, koji se upućuju korišćenjem računarskih uređaja i mreža.

„Ovaka vid prevare vrši se povodom navodnog ozleđivanja članova porodice na razne načine, od kojih se po svojoj beskrupuloznosti izdvajaju takozvani „šok pozivi“ zbog, u stvarnosti nepostojećih, teških povreda najmilijih usled teške saobraćajne nesreće”, kaže Stamenković.

Kada je u pitanju način na koji građani treba da reaguju u ovakvim situacijama, Stamenković kaže da pre svega moraju ostati mirni i pribrani pri prijemu prvih informacija, a nakon toga i da provere njenu tačnost od pouzdanih izvora.

“Indikatori da se radi o prevari su rečenice i reči koje nisu svojstvene srpskom jeziku, čudni izgledi obrazaca koji bi trebalo da su zvanični, traženje činjenja nečega što je neuobičajeno i neočekivano za osobu za koju se pozivalac predstavlja i slično. Dakle, svako ponašanje i događaj koji je neuobičajen i neočekivan. Ukoliko građani na takav, razuman način, pristupe ovom problemu, siguran sam da će mnoge situacije u kojima je moguć gubitak njihove značajne imovine, biti izbegnute. Naravno, nakon toga pokušaj prevare trebaju da prijave nadležnom policijskom ili javnotužilačkom organu”, objašnjava Stamenković.

Da građani treba da budu oprezni i da najpre provere izvor same poruke ističu i iz SHARE Fondacije.

“Najvažnije je da provere izvor, odnosno broj telefona sa koga je poruka stigla, ne otvaraju sumnjive linkove koje stignu kroz poruke i ne ostavljaju osetljive podatke poput brojeva platnih kartica na sumnjivim sajtovima koji podsećaju na zvanične sajtove državnih organa poput eUprave. Sve informacije o eventualnim kaznama, nedostavljenim pošiljkama, upozorenjima od banaka i tome slično treba proveriti direktno kod institucije koja navodno šalje takve informacije, ali takođe treba imati na umu da državni organi vode zvaničnu komunikaciju sa građanima putem elektronskog sandučeta na servisu eUprava ili poštom”, objašnjavaju iz Fondacije.

Ukoliko građani ipak postanu žrtve ovakve prevare, iz SHARE Fondacije kažu da je najvažnije da se što pre obrate banci i blokiraju karticu.

“Ako unesu podatke sa platne kartice, što je najčešći cilj prevaranata, treba odmah da blokiraju karticu kroz aplikaciju banke ili pozivom kontakt centra. Brzo obraćanje banci je naročito važno ukoliko su prevaranti već zloupotrebili karticu i skinuli novac sa računa jer brza reakcija povećava šansu da se transakcija blokira i novac bude vraćen na račun prevarene osobe. Prevaru takođe treba prijaviti policiji. U slučaju da sumnjaju da su im onlajn nalozi ugroženi, treba što pre da promene lozinke na tim nalozima”, zaključuju iz Fondacije.