Ko je general Vladimir Lazarević, koji pred izbore promoviše Vučićevu vlast? – Društvo
Na Srbiju su sa svih strana navalili janjičari, ušli su u sve pore društva, posebno u poslednje dve godine. Nekada smo ih zvali izdajnici i plaćenici, a sada ih savremeno, valjda, zovu blokaderi, rekao je ovih dana u Nišu general u penziji Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije u vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. i haški osuđenik.
Lazarević se kroz nekoliko tribina pod radnim nazivom „Ujedinjena Srbija pobeđuje“, koje je ovog meseca držao u Nišu i Svrljigu, kako bi, prema najavama, kao „srpski heroj“ i „legenda“, govorio o ratu u kojem je učestvovao, srpskim žrtvama, herojstvu i patriotizmu, aktivno uključio u kampanju vlasti za parlamentarne izbore, koji su po nju neizvesniji od svih prethodnih, te je odlučila da „puca iz svih oružja“.
Iza tih tribina stoji Vučićev Pokret za narod i državu, čiji je Lazarević istaknuti pripadnik. Na onoj u Svrljigu je i nastupao zajedno sa sinom, Milanom Lazarevićem, koji je, uz to što je v.d. direktora niškog UKC i gradski odbornik SNS, i čelnik niškog odbora Pokreta, njegove prve i jedine lokalne filijale u Srbiji.
Na toj tribini pozvao je da 25. oktobra „uzmemo olovke u ruke i glasamo za ’Ujedinjenu Srbiju‘, čime ćemo je „odbraniti na najdemokratskiji način“, jer, kako je kazao, agresor protiv koga se on borio 90-tih, pored „onih petokolonaša iz 2000. godine, koji su i dalje aktivni, sada okuplja i novu pešadiju kroz takozvani blokaderski pokret“, za koji on „zna da je srpsko zlo“. Govor je završio porukom: „Dogodine u Prizrenu“, koju je njegov sin, Milan, dopunio povicima: „Samo ’Ujedinjena Srbija‘ je pobednička Srbija“ i „Živeo Aleksandar Vučić“.
Do ovakve političke upotrebe Lazarevića u kampanji Vučićeve vlasti, on je u javnim istupima insistirao na svojoj vojničkoj ulozi. Veći deo vojničke karijere je i označavan kao „narodni general“ sa biografijom bez mrlje. Kao komandir, komandant i načelnik različitih formacija službovao je u Nišu, Prizrenu, Prištini, Beogradu, Užicu i Leskovcu. Od 2000. do 2002. bio je komandant Treće armije Vojske Jugoslavije.
Pred Haškim tribunalom je osuđen po komandnoj odgovornosti za krivično delo zločin protiv čovečnosti izvršeno 1999. sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova. Negirao je krivicu, tvrdeći da Prištinski korupus, kako je kazao, nije znao niti učestvova u planu za prisilno premeštanje albanskog stanovništva. Osuđen je na 15 godina zatvora, da bi mu 2014. godine kazna bila smanjena na 14 godina. Na slobodu je pušten 2015, posle odsluženja dve trećine kazne. Dobrovoljno se predao Hagu 2005. godine.
Vratio se u Srbiju vladinim avionom, u pratnji ministra pravde Nikole Selakovića, a na niškom aerodromu dočekali su ga ministri Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, kao i predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, Grada Niša i nekoliko stotina građana. Tada je započela i njegova društvena rehabilitacija, pre svega kroz zvanično učešće u državnim i niškim manifestacijama ili dodelu priznanja.
Bio je jedan od aktera na državnoj komemoraciji 2024. godine povodom obeležavanja 25 godina od početka NATO bombardovanja SRJ. Episkop vranjski Pahomije ga je 2022. odlikovao Ordenom Surduličkih mučenika „za negovanje čovekoljublja i pravoslavnih vrednosti“, nakon prethodnog blagoslova Svetog arhijerejskog sinoda.
Godinu dana ranije proglašen je počasnim građaninom niške opštine Pantelej, uz obrazloženje da je reč o „skromnom, poštenom i časnom čoveku“, koji je uz to „hrabar i požrtvovan vojskovođa koji je dosledno sledio svoja visoko profesionalna, vojnička, patriotska i ljudska uverenja“. U Nišu je 2019. predvodio marš „Besmrtnog puka“ kojim je Grad obeležio Dan pobede nad fašizmom.
Rođen je 1949. godine u selu Grnčare, u opštini Babušnica. Živi u Nišu, oženjen je, ima tri sina i unuke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
