“Kada SNS kaže feminizam, ja čujem patrijarhat”: Zašto su naprednjaci pokrenuli kampanju “I ja sam ćacika”? – Društvo

„I ja sam ćacika“ skuplja viđenije i manje viđene žene SNS-a, koje „hrabro“ pred kamerom mobilnih telefona govore kako se ne plaše pritisaka, te odgovaraju na navodne pretnje silovanjem.

Među njima je i ugledna doktorka Nada Macura, koja takođe kaže „I ja sam ćacika“ i dodaje da će zbog toga glasati za listu SNS-a.

„Nećete nas silovati, i ja sam jedna od ćacika. Nećete nas uplašiti i zbog toga ću glasati za listu broj jedan Aleksandar Vučić. Dosta nam je i site smo od lažne studentske liste“, poručila je Macura.

Začuđujuće je da se naprednjaci okreću feminizmu, uzevši u obzir da su zadržali politiku njihove primarne partije – radikala.

Sagovornici Danasa smatraju da naprednjaci uopšte ni ne igraju na kartu zaštite žena, te da se obraćaju svojim vernim patrijarhalnim glasačima.

Novinar BIRN-a Radmilo Marković ocenjuje za Danas da su naprednjaci jednostavno našli povod koji možda i nema nikakvu osnovu, ali su prihvatili da se prikazuju kao žrtve nasilja.

„Tokom perioda od pada nadstrešnice i naknadnih protesta, znatno je poraslo nasilje prema građanima, kako od strane vlasti, tako i direktno pripadnika SNS-a. Tako da oni sada samo okreću situaciju i falsifikuju je, pa se prikazuju kao da su oni zapravo žrtve nasilja, odnosno da su žene iz SNS-a žrtve nasilja“, ukazuje Marković.

Podseća da smo imali situacije da se studentkinjama i građankama preti na protestima, da im se preti čak i silovanjem, da se gaze kolima, da se probijaju blokade.

„Imali smo i slučajeve u kojima je predsednik pomilovao osobe koje su bile osuđene zbog nasilja. Jedna od njih je osoba koja je zgazila devojku na Novom Beogradu, a drugi slučaj je bio povod za pad Vlade, kada je predsednik takođe pomilovao četvoricu ljudi koji su polomili vilicu devojci u Novom Sadu“, navodi.

Marković kaže da postoji još mnogo ovakvih primera gde su građanke bile žrtve nasilja, kako vlasti tako i SNS-a, ali da oni sada žele da obrnu priču i prikažu sebe kao žrtve.

„Kao i sve te kampanje, oni se obraćaju svom biračkom telu, a eventualno i ljudima koji su još uvek neodlučni i neopredeljeni. To su poruke namenjene ili njihovoj publici ili publici koja još uvek ne zna za koga će da glasa. To čine i u drugim situacijama, nije samo vezano za ovu kampanju“, smatra Marković.

Jovana Gligorijević, novinarka Vremena, ocenjuje da SNS više nikakvom kampanjom ne može ništa da dobije – dostigli su svoj maksimum birača i to će početi da im se osipa, jer su se neki od onih koji su do sada bili zastrašivani ohrabrili da ne moraju više da rade ono što rade.

„Kampanja je usmerena na najpatrijarhalniji deo društva, koji žene posmatra kao nekakvo krhko, nežno cveće, dok za to vreme žene koje su iz SNS-a prisutne na političkoj sceni pokazuju ozbiljne simptome moralnog deficita, ljudskosti i svega onoga što nekoga treba da čini, da kažem, humanim ljudskim bićem. One su dame, one su gospođe, one tvrde da im neko preti silovanjem. Niko im ne preti silovanjem“, navodi Gligorijević.

Ovu kampanju, podseća naša sagovornica, sprovodi partija koja je koristila osvetničku pornografiju protiv studentkinja u vreme kada su isto to delo pokušavali da uvrste u Krivični zakonik.

„Tu kampanju sprovodi partija koja je hapsila, tukla i kolima gazila žene i devojke. Ja živim na Novom Beogradu i jedno od prvih hapšenja, kada su počele barikade krajem juna, početkom jula prošle godine, izgledalo je tako što su četiri policajca, po nalogu SNS-a, moju komšinicu, majku autističnog deteta, zgrabili za ruke i noge i unosili je u maricu, iako se uopšte nije opirala“, ističe.

Gligorijević dodaje da kampanju sprovodi partija koja je špijunirala studentkinje i prisluškivala jednu narodnu poslanicu opozicije – zahvaljujući tom prisluškivanju, dve žene su završile u pritvoru.

„Neke žene su završile u pritvoru, štrajkovale glađu, a neke su morale da zatraže politički azil i ne smeju da se vrate u svoju zemlju, Srbiju. I kad god se SNS uhvati za reč ‘feminizam’, ja znam da oni suštinski ne razumeju šta je feminizam i znam da će nešto da slažu“, naglašava Gligorijević.

Kaže da kampanju sprovodi politička partija tokom čije vlasti je akušersko nasilje dostiglo takve razmere da su žene izašle na ulice, da su majke kojima su deca umrla na porođaju stajale na ulici i, kada vide televizijske ekipe, prilazile da ispričaju šta im se događalo.

„Kada oni kažu ‘feminizam’, ja čujem ‘patrijarhat’. SNS ne zna šta je feminizam, oni su radikali. A kada pričamo o radikalima, mi pričamo o Šešelju koji je, vašoj i mojoj koleginici Snežani Čongradin pretio silovanjem. Stojim iza toga da je 90-ih i ranih 2000-ih neprikladno dodirivao svaku novinarku kojoj je ušao u studio“, poručuje Gligorijević.

Potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić smatra da je ovo pre svega očajnički pokušaj SNS-a da rebrendira pojam „ćaci“, jer je svima postalo jasno kolika je danas sramota biti ćaci.

„Pokušavaju da od simbola poslušnosti, nekompetentnosti, nezasluženih privilegija i odbrane mafijaškog režima naprave navodni simbol hrabrosti i ženskih prava. Posebno je cinično što kampanju pokušavaju da prebace na teren bezbednosti žena. Samo u poslednje dve godine njihove vlasti, zabeleženo je preko 150 napada na studentkinje, srednjoškolke, aktivistkinje, profesorke i novinarke koje su bile izložene pretnjama i ponižavanju na protestima“, ukazuje Rakić.

Dodaje da zato njihova kampanja nema veze sa feminizmom – to je pokušaj zamene uloga: da se od dželata napravi žrtva, da se oni koji predstavljaju vlast prikažu kao nevine žrtve, a oni koji se protiv te vlasti bune kao nasilnici.

„Ali ne postoji igra reči, slogan, ni kampanja, koja može da spere sramotu sa onih koji su naziv „ćaci“ ili „ćacika“ zaslužili svojom lojalnošću mafijaškom režimu, nezasluženim privilegijama i zloupotrebom institucija. Za zloupotrebu javnih funkcija i institucija moraće da se utvrdi odgovornost, uključujući lustraciju tamo gde je ona zakonski primenljiva, a za nezakonita dela krivična odgovornost. Za mesec dana studenti pobeđuju, a onda će se utvrditi odgovornost svakog ćacija i ćacike“, zaključuje Rakić.

Podsetimo, od prošlonedeljne konferencije Ane Brnabić tema silovanja postala je deo izborne kampanje Srpske napredne stranke – optužujući studente Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi da pozivaju na silovanje predsednika Aleksandra Vučića, ali i podržavaoce Studentske liste da pozivaju na silovanje žena iz SNS-a. Ipak ovo nije prvi put da se naprednjaci služe ovom retorikom.

Željko Veselinović, koji je 2018. godine bio u Stranci slobode i pravde, a danas je u koaliciji sa SNS-om, optužen je od strane tabloida da poziva na silovanje Ane Brnabić.

Kako je pisao Alo, Veselinović je reagujući na stav Brnabić o rijaliti programima i polemiku sa tadašnjim ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, na Fejsbuku objavio uvredljivu poruku u kojoj je Brnabić poželeo da bude zatvorena u rijalitiju „Zadruga“ sa muškarcem tek puštenim iz zatvora.

Objavu je kasnije obrisao i izvinio se, ali su usledile reakcije i od Brnabić i Aleksandra Vučića, s kojima je Veselinović sada koalicioni partner.

Tokom protesta protiv „krvavih košulja“ 2018. godine reporterka Studija B Barbara Životić izjavila je u uključenju uživo da organizatori protesta pozivaju na „linč, silovanje i nasilje“, što je, prema njenim rečima, jako licemerno.