Još samo malo i bićemo slobodni: Reporterka Danasa dva dana pešačila sa studentima iz Gornjeg Milanovca i Valjeva – Društvo

„Zbog ovoga ima i vas Čačane da zavolim“, rekao je kroz smeh jedan Milanovčanin svom sugrađaninu iz Čačka, dok su zagrljeni ispraćali studente na začelju kolone.

Bubnjevi su glasno odzvanjali Takovskom ulicom dok se kolona, ujednačenim korakom, poput vojske, kretala ka izlazu iz Gornjeg Milanovca. Duž puta, ljudi su ih ispraćali sa suzama u očima i širokim osmesima, mahali im i glasno ih bodrili dok su studenti nastavljali svoj put ka Beogradu. Reporteka Danasa, iako nije to nije planirala, bez udobnih patika za šetnju, ipak je nastavila da prati kolonu iz Gornjeg Milanovca zbog pozitivne energije i dobre atmosfere.

„Evo smoki, uzmite malo“, govorio je dečak sa velikom kesom smokija u rukama, nudeći grickalice svima koji su prolazili u koloni. „Ne mogu da živim bez smokija“, odgovorio mu je jedan od muškaraca koji su se takođe pridružili studentima na putu ka Beogradu.

Dečak je ubrzo postao jedan od omiljenih prizora na putu. Mnogi su zastajali da ga poljube u glavu, zagrle ili mu bace pet, uz osmeh i zahvalnost za ovaj mali, ali pažljiv gest podrške.

Nedaleko od njega stajao je mladić sa ikonom u rukama. Studenti iz kolone zastajali su da poljube ikonu i pomole se da put protekne dobro. Svaki automobil koji je zbog bezbednosti morao da se zaustavi i sačeka da kolona prođe, dobio je mali znak pažnje od studenata – bedževe sa brojem tri, nalepnice sa natpisom „Studenti pobeđuju“, priveske za ključeve sa istom porukom.

Na otprilike devetom kilometru puta, kolona studenata stigla je u selo Kalimanići, gde su ih dočekali meštani sa stolovima punim hrane i pića, pripremljenih da ih okrepe i osveže za nastavak pešačenja. Kako su studenti prilazili mestu dočeka, začula se pesma „Tri poljupca hoću ja“, kojom su ih domaćini pozdravili.

„Hvala vam, deco, uzmite da jedete, molim vas“, glasno je doviknula jedna starija žena, dok su joj u zagrljaj potrčale dve studentkinje, zahvaljujući joj što je došla da ih podrži.

Studentska kolona se na ovoj pauzi zadržala duže nego što je bilo planirano, iznenađeni toplinom dočeka koji su im meštani priredili. Zbog toga je naredna pauza, prvobitno predviđena na četrnaestom kilometru, u selu Vrnčani, pomerena u Boljkovce, udaljene oko 20 kilometara od Gornjeg Milanovca. U Vrnčanima, kako je ispričala jedna devojka čiji su baka i deka nekada živeli u tom selu, danas nije ostalo mnogo stanovnika.

Posle više od pola sata hoda, tokom kojeg se pred kolonom nije pojavljivalo ništa što bi privuklo posebnu pažnju, ugledali smo dvojicu meštana kako na livadi ispod puta kojim su prolazili studenti seku drva. Čim su primetili kolonu, počeli su da mašu i uzvikuju „pumpaj“, a šetači su im uzvraćali istom porukom. Ubrzo se iz kolone začulo „ljudi, pogledajte ovo“. Na livadi, od drva koja su sekli, dvojica meštana napravila su broj tri, zaokružen u krug. Kolonom se prolomio aplauz. Jedna Čačanka, koja se tog dana pridružila studentima u pešačenju, nije mogla da sakrije suze. Kroz plač je dovikivala meštanima: „Svaka čast, momci. Volimo vas“.

Studenti su zastali i na nadvožnjaku iznad autoputa „Miloš Veliki“, koji prolazi kroz selo Vrnčani. Sa nadvožnjaka su mahali zastavama koje su nosili sa sobom, dok su im vozači iz automobila u prolazu uzvraćali trubljenjem i dovikivali „pumpajte, deco“.

Kolona se polako približavala Boljkovcima, neki su malo počeli i da posustaju.

“Prošle godine kada smo šetali za 15. mart ovaj deo puta do Boljkovaca je bio najgori. Čak su po neke morali da dolaze kombijem i da ih voze do Ljiga”, objašnjavala je jedna devojka.

U Boljkovcima studente su dočekali meštani ovog sela. U centru preko puta crkve nalazila se kafana u kojoj je kolona odmarala, a nakon toga i zaigrala kolo uz skandiranje “ode Aleksandar”, aludirajući na bivšeg predsednika Srbije Aleksandara Vučića. Ovde su napravili dužu pauzu, a taj dan čekalo ih je još 20 kilometara do Ljiga gde su prespavali. Uprkos povredama, bolovima i umoru niko od studenata nije odustao od šetnje, međutim reporterka Danasa zadobila je povredu leve noge i tu se pozdravila sa studentima koji su nastavili put ka Ljigu.

Sutradan, kolona studenata iz Valjeva krenula je u svoju šetnju. Reporterka Danasa bila je sa njima, ali zbog povrede, ovaj put automobilom.

“Neće policija da nas obezbeđuje”, uzrujano kroz suze saopštila je svojim kolegama jedna od studentkinja. Ovo je bio prvi put da policija nije htela da obezbedi studente u ovom gradu. Ispred Valjevske gimnazije građani su tešili studente govoreći im da će “sve biti u redu” i da “nije prvi put da vas je policija izdala”. Bez pratnje pripadnika policije, redari su sami regulisali saobraćaj dok je kolona od Valjevske gimnazije išla ka crkvi Pokrova presvete Bogorodice, odakle su nastavili do policijske stanice. Građani su ih ispratili uz aplauz, a oni su polako krenuli ka Divcima, mestu gde su pravili prvu pauzu.

Na parkingu pored puta dočekali su ih meštani ovog mesta sa hranom i pićem, a vozači su ih pozdravljali trubljenjem uz povike “vidimo se u Beogradu”.

Tokom pauze u Divcima, devojka iz ekipe prve pomoći koja je pratila kolonu primetila je da novinarka Danasa hramlje, pa joj je prišla i rekla da mora da joj pomogne. Iako je i među studentima bilo onih kojima je bila potrebna pomoć, izdvojila je vreme da novinarki previje povređenu nogu.

„Naravno da ću svima pružiti pomoć, ko god da je povređen. Mi smo tu“, rekla je devojka iz prve pomoći.

Nakon kraće pauze, studenti su ponovo formirali kolonu i nastavili put. Redari, koji su u odsustvu policije preuzeli na sebe regulisanje saobraćaja, uputili su studente da se kreću desnom trakom kolovoza, dok su levu ostavili slobodnom za prolazak automobila. Sledeća destinacija ove kolone bio je Slovac. Uz pesmu “Ledena” od Tošeta Proeskog, studenti su ušetali u Slovac, na otprilike 7-8 kilometara od Lajkovca, gde se ova kolona spojila sa kolonom koja je krenula iz Gornjeg Milanovca.

Studenti iz Valjeva prvi su ušli u Lajkovac. Ležali su pored pruge, previjali rane, odmarali ili spavali dok su čekali svoje kolege iz pravca Gornjeg Milanovca. Dvoje mladih studenata jurili su se oko ostalih koji su ležali. “Svaka vama čast”, nasmejao se jedan čovek kada su projurili pored njih, kao da nisu već prešli 30 kilometara.

Iz pravca Bogovađe, uz lajkovačku prugu začuli su se bubnjevi, žamor i povici.

“Evo ih, dolaze”, uzbuđeno je rekao jedan stariji čovek. Kolona studenata koji su krenuli iz Gornjeg Milanovca ušli su zajedno u Lajkovac, spojili se sa kolonom iz Valjeva i zajedno krenuli ka železničkoj stanici.

Voz koji je prolazio zatrubio je dok je prolazio pored mesta okupljanja, a nakon toga upalile su se baklje koje je držalo na desetine ljudi. Na tom mestu studente je dočekalo mnogo hrane i pića, veliki broj ljudi i ovde su napravili poslednju pauzu pre nego što su krenuli na poslednju destinaciju tog dana – Lazarevac, gde su građani tog mesta spremili spektakularan doček.

Na samom ulazu u Lazarevac, građani su se poređali duž puta, ostavljajući prostor za prolazak studentske kolone. Ispred njih bila je postavljena kapija od balona, kroz koju su studenti prošli sa transparentom „Studenti pobeđuju“, razvijenim na čelu kolone.

Iza transparenta kretali su se redari koji su obezbeđivali traktor sa prikolicom na kojoj su bili studenti, dok je di-džej puštao muziku. Duž cele ulice kojom je kolona prolazila gorele su baklje, a građani sa obe strane puta podizali su tri prsta, skakali i zajedno sa studentima pevali „Tri poljupca hoću ja“. Baklje su osvetljavale i ulice i krovove zgrada, dok se nad Lazarevcem širila crvena svetlost.

Zbog umora i povreda zadobijenih tokom pešačenja, i novinari su počeli da se penju na traktor, naročito zbog velikog uspona kojim se kolona kretala. Kada više nije bilo mesta na prikolici, i reporterka Danasa popela se na osovinu između traktorske kabine i prikolice. Tako se kolona, uz muziku, baklje i pesmu, probijala ka centru Lazarevca, gde su je čekali bina i posluženje.

Na trgu u Lazarevcu vladala je atmosfera opštenarodnog veselja. Broj ljudi koji su došli da dočekaju studente bio je toliki da nisu svi mogli da stanu na trg, pa su studenti zamolili okupljene da se pomere na kolovoz i tako oslobode prostor za prolazak kolone.

„Ovo nisam u životu doživela, ovu ljubav i ovu energiju. Ova deca će me u grob oterati“, rekla je jedna žena, grleći studente i pozdravljajući ih dok su se nekoliko minuta spuštali ka trgu. „Ovo u Lazarevcu je nešto najlepše što se ikad desilo. Još samo malo i bićemo slobodni. Vidimo se u Beogradu“, uzviknuo je jedan od okupljenih dok se polako udaljavao sa trga.