INTERVJU Milena Božović Manić (Studentska lista): Nema slobodnog društva bez slobodnih medija – Društvo

– Upravo zbog tih divnih mladih ljudi, koji su mirno protestovali i tražili odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, a koje je zbog toga BIA pratila, dok su ih režimski mediji nazivali nacistima i ustašama, promenila sam mišljenje o politici – ističe Milena Božović Manić

Nije uobičajeno da novinari posle dugogodišnje karijere odluče da se aktivno uključe u politiku i postanu kandidati na izbornoj listi. Vi ste 25 godina proveli na Radio Beogradu. Šta je bio prelomni trenutak koji Vas je naveo da novinarski posao zamenite političkim angažmanom i priključite se Studentskoj listi?

– Prelomni trenutak bio je kada su počeli da muče i tuku studente. Prvo je Sonji slomljena vilica, student Luka je bio vezan lisicama za bolnički krevet pred operaciju, a Bogdan je odveden na očevu sahranu u bukagijama. Osećaj nemoći i očaja zamenila sam akcijom. Poziv studenata da budem na listi prihvatila sam kao veliku čast i smatram ga svojom moralnom i ljudskom obavezom. Biti uz studente danas je stvar vaspitanja, opisanog u čuvenim Njegoševim stihovima: „Al’ tiranstvu stati nogom za vrat, pozvati ga poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija.“

Pre samo godinu dana studenti i građani protestovali su zbog načina na koji RTS izveštava, dok je na čelu javnog servisa bio Dragan Bujošević. Promena rukovodstva i dolazak Manje Grčić nisu doneli pomak. Utisak je da se stanje dodatno pogoršava. Šta bi, prema planu Studentske liste, bili prvi koraci ka oslobađanju RTS-a od političkog uticaja i uspostavljanju javnog servisa koji radi u interesu građana?

– Oslobađanje javnog servisa nije pitanje politike, već zakona i profesionalnog dostojanstva. Medij koji finansiraju svi građani mora služiti javnom interesu, a ne političkim ili privatnim centrima moći. Povratak javnog servisa građanima sprovešće se strogo u skladu sa zakonom. Tražićemo odgovornost i reviziju: ispitaće se individualna odgovornost urednika i novinara koji su kršili Kodeks novinara i Zakon o javnim medijskim servisima, zloupotrebljavajući javni resurs radi širenja propagande. Nezavisnost i stručnost su neophodni. Regulatorno telo i upravni odbor biraće se isključivo na osnovu profesionalnih zasluga, bez partijskog uticaja. Javni servis mora postati kuća u kojoj se čuju svi društveni akteri, različita mišljenja i stvarni problemi građana. Vraćanje zakonitosti i profesionalne odgovornosti jedini je put ka oslobađanju javnog servisa i vraćanju poverenja javnosti.

Medijska scena u Srbiji godinama se urušava – nezavisni mediji suočavaju se sa sve većim pritiscima i finansijskom neizvesnošću, dok prorežimski mediji, uprkos brojnim kršenjima zakona i profesionalnih standarda, nesmetano rade. Kako građanima garantujete da se takva praksa neće nastaviti i nakon promene vlasti? Koje konkretne mehanizme planirate da uspostavite kako bi zakoni važili jednako za sve medije, bez obzira na njihovu uređivačku politiku?

– Zakon je već sada dobar, ali se ne primenjuje. Nema slobodnog društva bez slobodnih medija. Studenti su u svojoj dvogodišnjoj borbi vratili narušeno dostojanstvo mnogim profesijama, pa je red i da časnim novinarima vratimo ugled. Nažalost, danas su propagandisti popularni, a profesionalci skrajnuti. Novinarstvo je u svojoj osnovi duboko humana profesija i služi građanima, a ne vlasti. Moramo vratiti odgovornost za javni diskurs, a kultura i obrazovanje ponovo moraju postati važne teme u medijima. Ministri i drugi zvaničnici trebalo bi da se „preznojavaju“ zbog pitanja novinara, kao nekada, a ne obrnuto. Ljudi na našoj, Studentskoj listi, tačno znaju kako da primene pravila: oslobodićemo novinare od partijskih pritisaka i uvesti potpunu transparentnost u finansiranju medija. Svi koji krše zakon i kodekse treba da snose posledice. Tako ćemo obezbediti da novac građana odlazi samo onima koji poštuju zakon i struku, bez obzira na to ko je vlasnik medija.

Preostali nezavisni mediji izloženi su pritiscima koji ugrožavaju njihov opstanak i uređivačku autonomiju. Da li je moguće sistemski zaštititi njihovu nezavisnost?

– Poražavajući je podatak da su samo u septembru, prema podacima NUNS-a, zabeležena 24 incidenta u kojima su novinari bili mete. Novinari pre svega moraju biti sigurni, a to zavisi od policije, koja treba brzo da reaguje. Kada zakon počne da se primenjuje jednako za sve, kada tužilaštvo počne brzo da reaguje na kršenje medijskih zakona, privatni vlasnici medija shvatiće da nisu kupili ljude, već samo medij, da su profesionalci dužni da rade prema kodeksu i poštuju pravilo druge strane. Nažalost, dijalog je godinama unazad ukinut. Vladajuća garnitura samo je određivala u kojim će se medijima pojavljivati i pod kojim uslovima, vlasti su pritiscima na urednike medija postavili novu normalnost – da novinari budu poslušnici, a ne ono što im profesija nalaže – istraživači istine. Oslobađanje REM-a znači i oduzimanje i dodeljivanje nacionalnih frekvencija u skladu sa zakonom, uzimajući u obzir isključivo programske elaborate televizija i radio stanica u trci za nacionalne frekvencije, a ne partijsku poslušnost.

Ako se promena medijske scene ne svodi samo na promenu vlasti i rukovodstava, već podrazumeva izgradnju sistema koji će sprečiti da se ovakvo stanje ponovi, šta biste izdvojili kao najvažniju dugoročnu reformu?

– Najvažnija i najdugoročnija strategija za slobodne medije u Srbiji jeste izgradnja nezavisnih institucija i dosledna vladavina prava. Kada zakoni važe jednako za sve, politički i finansijski pritisci gube moć. To zahteva brzo pravosuđe koje štiti novinare od pretnji, kao i potpuno nezavisno regulatorno telo za elektronske medije. Takođe, neophodno je fer i transparentno finansiranje kako se novac građana i državne reklame ne bi koristili za nagrađivanje podobnih i kažnjavanje kritičkih medija. Javni medijski servisi moraju biti otvoreni za različita mišljenja, a kroz uvođenje medijske pismenosti građani bi učili da prepoznaju propagandu. Sloboda medija ne može počivati samo na hrabrosti pojedinačnih novinara, već mora postati sistemski zaštićena u celom društvu. Kako su studenti više puta rekli, izgradnja zdravog sistema je imperativ svake institucije. Potreban je tim, a ne jedan čovek koji odlučuje o svemu, jer direktor u medijima mora da ima pre svega odgovornost, a ne moć.