Hapšen u “Sablji”, osuđen u BiH: Ko je Momčilo Mandić, napadač na Mladena Savatovića? – Društvo

Savatović je sa snimateljem pravio reportažu o zgradi u Ulici Kraljevića Marka u Beogradu, koja je vlasništvu Mandićevog sina Vladimira, a za koju se sumnja da su u njoj prijavljeni takozvani „fantomski birači“ kada ga je Momčilo Mandić vređao i pretio mu, a potom krenuo prema njemu. Fizički kontakt sprečio je drugi muškarac, za kojeg je N1 naknadno objavio da je policajac Vladimir Kovačević. Savatović je pozvao policiju, ali patrola, prema navodima N1, nije došla.

Ipak, ime Momčila Mandića i od ranije je poznato javnosti.

On je pre tri decenije postao ministar u prvoj vladi Republike Srpske.

Rođen je 1954. godine u Kalinoviku. Pre rata u Bosni i Hercegovini radio je u sarajevskoj policiji, između ostalog i na poslovima borbe protiv narkotika. Posle prvih višestranačkih izbora postao je zamenik ministra unutrašnjih poslova BiH Alije Delimustafića.

Početkom rata odlazi na Pale, a godine 1992. postaje ministar pravde u prvoj Vladi Republike Srpske, a potom i šef njenog predstavništva u Beogradu.

Posle rata Mandićevo ime sve češće se pojavljuje u poslovnom svetu. Bio je direktor i predsednik Upravnog odbora Privredne banke Srpsko Sarajevo, a bio je i jedan od pokretača beogradskog „Nacionala“.

Posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine uhapšen je u akciji „Sablja“ zbog sumnje sa vezama sa Zemunskim klanom.

U pritvoru je proveo pet meseci, nakon čega je pušten zbog nedostatka dokaza, a postupci protiv njega su obustavljeni.

Mandić je ponovo uhapšen 2005. godine u Budvi po nalogu suda Bosne i Hercegovine.

Sud Bosne i Hercegovine ga je naredne godine proglasio krivim za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprave u predmetu povezanom sa Privrednom bankom Srpsko Sarajevo.

Prvostepeno je bio osuđen na devet godina zatvora, dok je kazna kasnije pravosnažno smanjena na pet godina, koju je odslužio 2009. godine.

Mandić se našao i pred sudom zbog znatno težih optužbi.

Teretio se za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i zločin protiv čovečnosti zbog događaja u Sarajevu i zatvorskim ustanovama tokom 1992. godine. Sud BiH ga je oslobodio optužbi, a oslobađajuća presuda pravosnažno je potvrđena 2009. godine.

Njegovo ime našlo se i na američkoj „crnoj listi“ zbog sumnji američkih vlasti da je bio deo mreže podrške tadašnjem haškom beguncu Radovanu Karadžiću.

Ni posle zatvora nije nestao iz politike. Na parlamentarnim izborima 2016. izabran je za poslanika u Skupštini Srbije na listi Srpske radikalne stranke.