Da li Srbija sada vidi kakav je Dodik? – Društvo

Studenti okupljeni oko Studentske liste trebalo je da obiđu više gradova u Republici Srpskoj i predstave svoju listu pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra, ali su nakon problema u Brčkom, Doboju i Višegradu prekinuli akciju.

U Brčkom su organizatorima izrečene prekršajne prijave zbog neprijavljivanja okupljanja, dok je u Višegradu muškarac verbalno napao studente i oteo im transparent „Student za stolom, svrati na razgovor“, koji je potom, prema snimku objavljenom na društvenim mrežama, zapaljen. Studenti su naveli da su se suočili sa „opstrukcijama i postupanjem policije, kao i lokalnim provokatorima“, čime je otvoreno pitanje kako se predizborna kampanja iz Srbije preliva u Republiku Srpsku. 

Kako studenti koji su učestvovali u akciji kažu za Danas, od samog početka akcije su se suočavali sa opstrukcijama, delovanjem policije i lokalnim provokatorima i smatraju da nije produktivno nastaviti akciju u ovim okolnostima. 

“Zahvalni smo svim divnim ljudima koji su nam se našli u nevolji, koji su nam pružili podršku i važno je da znaju da ih nećemo zaboraviti”, kažu oni.

Kako objašnjavaju, za akciju u Republici Srpskoj su se odlučili jer u ovom entitetu i generalno u Bosni i Hercegovini živi veliki broj građana koji poseduju srpsko državljanstvo i mogućnost glasanja na izborima. 

“U okviru naše kampanje aktivno radimo sa građanima Srbije koji žive van nje. U Republici Srpskoj je situacija takođe značajno bitna budući da su građani tu izloženi propagandi, bez mogućnosti da čuju drugu stranu, a konstantno se plasira narativ o tome kako Studentski pokret neguje šovinističke stavove o Srbima koji žive u Bosni i Hercegovini,” smatraju oni.

Kako dodaju, njihova ideja je bila da odu i uživo razgovaraju, kako bi građane pozvali da izađu na glasanje, razbili predrasude i spustili tenzije koja ova vlast namerno kreira kako bi vladala strahom i paranoisanjem dela biračkog tela.

“Srbija bi trebala da ima normalne odnose kako sa državom Bosnom i Hercegovinom, tako i da neguje veze sa Republikom Srpskom, koji su definisani i međunarodnim ugovorima i Sporazumom o specijalnim vezama. Isto tako, smatramo da je vreme da se građani odluče za političke opcije koje ih neće zloupotrebljavati i huškati, već čuvati dostojanstvo i interese, ali i baviti se saradnjom u onim oblastima svakodnevnog života, poput nauke, kulture, privrede i saobraćaja,” zaključili su studenti.

Nakon prekida studentske akcije „Student u svakom selu“ u Republici Srpskoj, novinar iz Sarajeva Slađan Tomić, kaže za Danas da građani Srbije sada, kako ocenjuje, „plaćaju ceh“ zbog toga što, prema njegovim rečima, nisu dovoljno znali šta se dešava u Bosni i Hercegovini, niti „kakav je Dodik“.

„Dok je Republika Srpska grcala u dugovima, gušila se u kriminalu… Milorad Dodik je kupovao vile po Dedinju, dočekivan u službene posjete, crkveno odlikovan. U Srbiji je predstavljan kao zaštitnik srpskog naroda kojeg neko ugrožava u BiH, dok su Srbi u BiH koji ne podržavaju Dodika proglašavani izdajnicima, stranim plaćenicima. I sada možda građani u Srbiji konačno znaju kako je nama: za sve se pita Dodik, policija je njegov lični servis, a to smo vidjeli i kada je za njim bila raspisana potjernica, a niko nije smio da ga uhapsi“, kaže Tomić.

On ocenjuje da obilazak gradova u Republici Srpskoj i predstavljanje liste predstavljaju pokušaj da se građanima koji imaju pravo glasa na izborima u Srbiji ponudi veći izbor.

„Akcija studenata kojom obilaze gradove u Republici Srpskoj i u kojoj predstavljaju listu govori o tome da oni koje smatramo opozicijom aktuelnom režimu u Srbiji konačno igraju pametno, za razliku od svojih prethodnika“, kaže Tomić.

On navodi da prema podacima koje je pre dve godine izneo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, oko 600.000 građana Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, ima državljanstvo Srbije. Tomić smatra da je veliki broj potencijalnih birača time bio van domašaja predizborne kampanje u Srbiji.

„Dok se opozicija bavila često sama sobom, režim Aleksandra Vučića nije sjedio skrštenih ruku, preko satelitskih stranaka i podaničkih političara mobilisali su glasačko tijelo iz Republike Srpske: pravili sendviče i organizovali autobuse za glasače SNS-a. Akcija „Student u svakom selu“ mijenja narativ i građanima Republike Srpske nudi druge opcije, umjesto dosadašnjeg glasanja po difoltu za vladajuću stranku u Republici Srbiji“, objašnjava Tomić.

On smatra da sama komunikacija studenata sa građanima koji imaju dvojno državljanstvo ne predstavlja ugrožavanje suvereniteta Bosne i Hercegovine.

„Ova akcija se obraća državljanima Bosne i Hercegovine koji su ujedno državljani i Srbije. Ovdje nema pozivanja na preustroj BiH, na ugrožavanje teritorijalnog integriteta i slično. Ako bi se komunikacija sa biračima smatrala ugrožavanjem suvereniteta, onda je učešće Srba u vlasti na nivou BiH samo po sebi ugrožavanje suvereniteta jer skoro svi političari imaju dvojno državljanstvo“, navodi Tomić.

Govoreći o odnosu studenata prema ratnoj prošlosti, Tomić kaže da je očekivao jasniji stav Studentske liste povodom nedavne sahrane Ratka Mladića. Smatra da bi ograđivanje od osuđenog ratnog zločinca moglo imati političku cenu, ali i da bi istovremeno moglo privući podršku građana kojima, kako navodi, nasilje i ratni zločini nisu predmet kompromisa.

„Biranje da nemamo stav je imanje stava, a poruka koju ignorisanje sramnog protokola i organizacije sahrane jeste da studenti nisu dijametralno drugačiji od SNS-a. Dakle, možda se bore za društvo bez korupcije, nepotizma, nasilja, ali nisu snage koje su spremne i zrele za suočavanje sa prošlošću. Je li to tužno? Jeste. Je li to, ipak, najbolje što Srbija u ovom trenutku ima – jeste. Možda bi, vođeni logikom zajedničkog odgovora na aktuelni razarajući režim, mogli i pronaći opravdanje za nepostupanje studenata, ali kad krenemo opravdavati, krenuli smo put ponora“, zaključuje Tomić.

Na Tomićevu ocenu da su građani Srbije dugo bili nedovoljno upoznati sa političkim prilikama u Republici Srpskoj i da su veze Beograda i tamošnjih političkih struktura godinama bile snažne, nadovezuje se politikolog iz Novog Pazara Fahrudin Kladničanin, koji za Danas studentsku akciju „Student u svakom selu“ vidi kao deo šire kampanje za mobilizaciju birača.

Prema njegovim rečima, studenti sličnu kampanju već vode među državljanima Srbije u dijaspori širom Evrope, pa je očekivano da pokušavaju da dopru i do onih koji žive u Bosni i Hercegovini, a imaju pravo glasa na izborima u Srbiji.

„Očigledno procenjuju da ih je najveći broj upravo u Republici Srpskoj. Međutim, ovde postoji još jedan važan politički kontekst, a to je da se već dugo u delu javnosti gradi narativ da Aleksandar Vučić i SNS izbore dobijaju zahvaljujući glasovima iz Republike Srpske, pa se sada i Studentska lista, na neki način, uhvatila za tu temu i pokušava da se obrati istom biračkom telu. Pri tome ne treba zanemariti da Studentska lista odlazi na politički veoma osetljiv teren. Ona se tamo ne može osloniti na etablirane političke strukture u Republici Srpskoj, posebno one koje godinama imaju razvijene političke odnose sa vlašću u Beogradu“, objašnjava Kladničanin.

On ne vidi dovoljno osnova da se sama predizborna kampanja među državljanima Srbije koji žive u BiH i imaju pravo glasa na izborima u Srbiji tumači kao ugrožavanje suvereniteta Bosne i Hercegovine. Kako navodi, reč je o izborima u Srbiji i pokušaju jedne izborne liste da mobiliše birače koji na tim izborima imaju pravo glasa.

Kada je reč o odnosu studenata prema ratnoj prošlosti, Kladničanin smatra da je njihovo ćutanje povodom smrti i sahrane Ratka Mladića pre svega politička i komunikaciona odluka, ali da se iz njega ne može automatski zaključiti kakav je njihov odnos prema njemu.

„Studentska lista se nije oglašavala povodom smrti i sahrane Ratka Mladića i to jeste politička i komunikaciona odluka koju je legitimno kritikovati i analizirati. Međutim, iz tog ćutanja ne možemo automatski izvesti zaključak da Studentska lista deli odnos prema Mladiću koji imaju politički akteri koji su ga javno veličali. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu početkom godine čestitali 9. januar kao Dan Republike Srpske, što je izazvalo ozbiljne reakcije, uključujući i protivljenje njihovih kolega sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Kada je reč o Ratku Mladiću, mislim da je Studentska lista bila svesna političke težine te teme“, dodaje Kladničanin.

On smatra da bi otvoreno veličanje čoveka pravosnažno osuđenog za genocid i druge ratne zločine poslalo poruku koja bi imala posledice i van Srbije.

„Zato njihovo ćutanje pre vidim kao deo šire komunikacione strategije, izbegavanje tema koje mogu da podele veoma heterogeno biračko telo, ali i onih koje bi mogle ozbiljno da naruše njihov „evropski“ kredibilitet. U tome svakako ima elemenata populizma i političkog podilaženja različitim delovima biračkog tela, ali populizam danas nije rezervisan samo za vlast i tradicionalne političke stranke, od njega nisu imuni ni studenti“, zaključuje politikolog Kladničanin.