Crkveni univerzitet o državnom trošku – Društvo

U maju je načinjen naredni korak potpisivanjem memoranduma o osnivanju novog univerziteta, ali ni tada javnosti nije predočeno kako će cela stvar izgledati.

Ništa više nismo saznali ni kada je Vlada pre nekoliko dana saopštila da je usvojila Predlog izmena Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji se potom ekspresno našao u parlamentu, uz nameru vlasti da ga usvoji po hitnom postupku, bez pojašnjenja čemu žurba.

Deo javnosti odgovor na to pitanje vidi u predstojećim izborima koji za vladajuću stranku više nisu sigurni otkako su se na političkoj sceni pojavili studenti, a očito je da i sama SPC nije ubeđena da bi realizacija ovog projekta bila izvesna ukoliko dođe do promene vlasti.

Tako smo kroz Predlog izmena zakona čiji je predlagač Ministarstvo pravde (a ne prosvete, što bi bilo logično) dobili obrise budućeg Univerziteta „Sveti Sava“, koji će biti zajedničko čedo Crkve i države. Ili bolje rečeno, Crkva će dobiti univerzitet, a država račun, jer zakonopisac predviđa finansiranje iz republičkog budžeta, što je jedna od najspornijih tačaka u predlogu izmena Zakona o crkvama i verskim zajednicama.

Problem nije u tome što SPC želi da ima svoj univerzitet. Problem nastaje u trenutku kada država za taj projekat menja zakonski okvir, ulazi u osnivačku strukturu i potencijalno obezbeđuje javni novac, dok istovremeno nisu jasno poznati ni sastav, ni upravljanje, ni kriterijumi finansiranja tog univerziteta.

Predstavnici akademske zajednice prethodnih dana podsećaju na članove Ustava koji garantuju da ne može biti diskriminacije po osnovu veroispovesti i s pravom pitaju hoće li sada država da bude suosnivač škola drugih verskih zajednica i da ih na isti način finansira.

One koji kao ključni argument navode član Ustava koji propisuje da je Republika Srbija svetovna država i da su crkve i verske zajednice odvojene od države, podsećamo da je verska nastava odavno ušla u škole i da SPC vodi glavnu reč na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF), iako je njegov formalni osnivač država i nalazi se u sastavu državnog Univerziteta u Beogradu (UB).

Za sada se spekuliše da bi okosnicu nove visokoškolske ustanove trebalo da čini PBF, koji se odlukom Vlade može legalno izdvojiti iz UB, a kao druge dve ustanove, čijim bi se pripajanjem obezbedio status univerziteta, pominju se niški Fakultet srpskih studija i nekadašnja Akademija/Visoka škola za konzervaciju i restauraciju SPC, koja je u međuvremenu akreditovana kao fakultet i ušla u sastav privatnog univerziteta Singidunum.

Nije nemoguć scenario da novi univerzitet, nakon što obezbedi stabilno finansiranje iz budžeta, nastavi da se širi tako što bi u njegov sastav ušli i drugi fakulteti, čak i privatni. Na to upućuje izjava predsednika Srbije, koji je prilikom potpisivanja memoranduma o osnivanju rekao da će Univerzitet “Sveti Sava” biti mesto gde će se teološko obrazovanje budućih sveštenika odvijati rame uz rame sa studijama medicine, prava, prirodnih, tehničkih nauka, umetnosti.

Šta su stvarni motivi za ovaj poduhvat teško je u ovom trenutku reći. Ali, imajući u vidu ono što smo videli i na primeru niškog Filozofskog fakulteta, nameće se pitanje da li je i ovo deo šireg procesa slabljenja institucija sa kojih stiže otpor aktuelnom režimu, uz istovremeno jačanje uticaja i bogaćenje onih koji su mu bliski.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.