Aplauz za kovčeg, crne majice i visoko podignute zastave: Hiljade ljudi na sahrani Ratka Mladića (FOTO, VIDEO) – Društvo

Ljudi nervozno trube, dok poneki automobil prolazi sa srpskom zastavom koja se vijori visoko u vazduhu.

„Verovatno Mladićeva sahrana, budale“, dobacio je jedan čovek, besno prolazeći pored nas.

Kolima se dalje nije moglo, pa smo krenuli peške uz Vojvode Vlahovića. Velike grupe ljudi odvojeno su se pele uzbrdo, a retko ko među njima nije bio u crnini.

„Dolazim iz Čačka“, rekao je jedan čovek, na šta mu je drugi odmah dobacio: „Bravo, ja sam iz Stare Pazove.“ Prvi je na glavi nosio crvenu beretku, a delovalo je da su se dvojica muškaraca slučajno srela tek na putu ka sahrani.

Iz jedne grupe ljudi, kada je video koliko moraju da se penju do groblja, jedan čovek je dobacio “ma ajde da se vratimo, video je Bog da smo bili”.

Više od deset blindiranih i policijskih automobila pod rotacijom prošlo je pored nas, dok je ostatak saobraćaja bio zaustavljen.

„Tu su političari“, dobacio je neko iz okupljene mase dok je kolona prolazila.

Kako smo se približavali groblju, put je počeo da se spušta, a činilo se da su i ljudi postajali raspoloženiji, ili su barem više razgovarali među sobom. Među okupljenima najviše je bilo muškaraca, mnogi u majicama sa natpisom „Vojska Republike Srpske“ ili likom pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.

Sreli smo i nekoliko porodica koje su, kako su rekle, sa ćerkama krenule da „odaju počast generalu Mladiću“. Majice sa Mladićevim likom nosile su i devojčice koje su išle sa njima.

Duž puta kojim su se ljudi kretali, na svakih pedesetak metara stajalo je po nekoliko uniformisanih policajaca, dok smo nešto niže od njih gotovo svaki put zaticali još po dvojicu ili trojicu muškaraca obučenih potpuno u crno, bez vidljivih uniformi.

Majice sa likom Mladića, muškarci u crnom, lovorov venac

Kada smo prišli Topčiderskom groblju, dočekale su nas metalne ograde i policajci koji su stajali iza njih sa leve strane puta. Sa desne strane bila je razvučena plava traka, iza koje su se ljudi provlačili među drveće, tražeći mesto u hladu. Neki su stajali, dok su drugi već sedeli na travi i čekali početak sahrane.

Među ljudima koji su pristizali izdvajao se muškarac u narodnoj nošnji, sa šajkačom na glavi, koji je kroz masu nosio veliki lovorov venac. Sa njega su padale duge bele trake sa ispisanim porukama, uz traku u bojama srpske trobojke. Dok je prolazio putem ograđenim metalnim barijerama, okupljeni su se sklanjali kako bi mu napravili prolaz.

U blizini samog ulaza na groblje pristigla je i kolona muškaraca u crnim majicama sa likom Ratka Mladića, vidno premoreni od pređenog puta. Iznad njih se viorila velika srpska trobojka, takođe sa Mladićevim likom. Najpre su se zaustavili kod belog šatora, gde su uzimali flašice vode, malo se odmorili, a potom se ponovo formirali u kolonu i nastavili ka ulazu na groblje. Policajci raspoređeni oko šatora posmatrali su njihov prolazak.

U istim belim šatorima nalazio se veliki broj paketa vode, iz kojih su okupljeni mogli da uzmu flašice i osveže se. Tu je bila smeštena i ekipa prve pomoći, spremna da reaguje ukoliko nekome od prisutnih pozli.

Ispred ulaza u groblje okupljali su se ljudi, dok je velika većina prolazila kroz kapiju. Pored ulaza stajalo je šest-sedam policajaca. U jednom trenutku iz šume preko puta groblja začuli su se glasovi. Nekoliko ljudi je, izgleda, pronašlo prečicu i do kapije stiglo mimo puta označenog plavom trakom.

„Kako ste vi tuda prošli?“, upitao ih je policajac kada su izašli iz šume.

„Ma, druže, ne znamo ni mi“, odgovorio mu je kroz smeh jedan od muškaraca, jedva dolazeći do daha.

Ista grupa policajaca ubrzo je počela da sklanja okupljene sa jednog dela parkinga. Povišenim tonom govorili su im da moraju da se pomere, objašnjavajući da je taj prostor ostavljen za dolazak delegacije.

„Jel ovo beše Vulin?“

Nešto pre dva sata posle podne, policija je napravila prolaz kroz okupljene. Među prvima koji su tim putem ušli na groblje bio je član Senata Republike Srpske i nekadašnji ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vulin. Dok je prolazio, iz mase se moglo čuti tiho dobacivanje: „Je l’ ovo beše Vulin?“.

Ubrzo za Vulinom na groblje je ušla i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Građani su nastavili da prolaze kroz kapiju, a tek poneko bi se na ulazu prekrstio. Mnogi su bili ogrnuti zastavama Srbije.

Većina je ulazila ćutke. Tišinu je u jednom trenutku prekinuo glas starijeg čoveka koji je, prolazeći pored jednog od kamermana, dobacio: „Jesi ti naš?“, a zatim nastavio dalje.

Ubrzo su pristigli i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije, kao i Miša Vacić.

Sa jedne strane groblja potom su se začuli aplauzi. Ljudi koji su ostali kod kapije nisu mogli da vide šta se događa, ali su se ubrzo i sami pridružili aplauzu.

„Kome aplaudiramo?“, pitali su jedni druge, nastavljajući da tapšu.

Kada je na groblje stigao kovčeg sa telom Ratka Mladića, usledio je veliki aplauz okupljenih koji su čekali u redu. Iza vozila je kroz kapiju ušla i duga kolona ljudi. Istovremeno je na parkingu preko puta groblja stao autobus, a nedugo zatim pristigao je još jedan.

Oni koji su ostali van kapije pokušavali su da do groba dođu putem koji se spuštao pored groblja, ali im policija nije dozvoljavala prolaz.

„Znate da zatvorite, a ne znate da pokažete kuda da idemo“, dobacila je jedna žena policajcima.

Do samog groba u tom trenutku nije bilo moguće proći pa je veliki broj ljudi krenuo nazad.

Nakon sahrane, ljudi su se polako razilazili. Deo njih čekao je na autobuskoj stanici, iako na tabli nije bilo najave da će uskoro naići bilo koji prevoz. Drugi nisu čekali. U grupama su krenuli peške ka gradu. Zastave Srbije, koje su tokom dana nosili preko ramena ili držali u rukama, ponovo su bile visoko podignute iznad kolone koja se udaljavala od groblja.