Šta znači “biti dobar” – Nina Savčić

Piše ona o još mnogo čemu u tom tekstu, ali to je zanimljivo lingvistima i, kako je moje istraživanje pokazalo, nikom drugom, jer su svi ostajali nezainteresovani kada sam pokazivala entuzijazam da proćaskamo na temu razlike u pridevima koji imenuju osobinu što je neko ima nezavisno od svoje volje i onu koja podrazumeva kontrolu.

Evo, za one koji se ne gade ovakvih tema: ako je po sredi osobina koja karakteriše nekog, a da volja njegova nije uključena, u rečenici takav pridev ne može da se upotrebi uz odredbu mesta. Tako ne možemo reći On je bio visok u Parizu/autobusu, dok možemo reći On je bio pijan u Parizu/autobusu, kad je u pitanju osobina koja je nastala (ne)uključivanjem kontrole jedinke koju opisujemo.

Ako vas ovim nisam odbila od čitanja, sledi anketa – da li je dobar čovek isto što i dobra žena. Naime, Milka Ivić kaže da je antonim od „dobar čovek“ – loš čovek, ali da je antonim od „dobro dete“ – nevaljalo dete. Naravno, jer je loše dete u stvari neposlušno dete, dakle, nevaljalo, ono koje pruža otpore i ne mari za naredbe roditelja. Ivić, s druge strane, ne pravi razliku između prethodna dva primera: dobar čovek ili dobra žena. Ja bih napravila, a u mojoj anketi (sprovedenoj, istina, na malom uzorku, ali sa iznenađujućim rezultatom, jer sam očekivala više promišljanja od nekih ispitanika – naravno, rođaka i prijatelja) zaključci su šareni.

Neki su smatrali da je pridev dobar/-a istog značenja uz jednu ili drugu imenicu, znači uz gospođu ili gospodina, te da rod ovde ne igra nikakvu ulogu. Oni su rekli da je dobra žena plemenita žena. Na pitanje šta je plemenita žena, odgovor se uglavnom vrteo oko želje i spremnosti da se svima učini, da se ne čini zlo itd. A šta je dobar čovek? Kažu – to je onaj koji pomaže drugima, koji je častan. Šta je častan čovek, šta je časna žena, šta je plemenit čovet itd… Razgovor je umeo da ode predaleko, tako da bih se na kraju ja branila od nekih optužbi (ne da im uzurpiram vreme glupostima, već da nikako ne razumem opseg značenja koje za njih imaju ove sintagme). Morala sam da menjam temu kako razgovor ne bi prešao u „fizički“.

Bilo je i onih koji su delili moje mišljenje (tačnije uverenje). Dobra žena je poslušna žena, jer je ovo patrijarhalni svet i žena se neretko tretira kao dete koje je tu da sluša i biva „baš onakvo kakvo bi trebalo da bude“ – poslušno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa