Srbija nije normalna – Marko Vidojković
Živele u jednom dvorištu rođene sestre. Zvale su se Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, tu su bile i bliznakinje Bosna i Hercegovina, u južnom delu dvorišta živela je Makedonija, a pored nje su živele sijamske bliznakinje Kosovo i Metohija. Da, zvale su se isto kao bivše jugoslovenske republike. Gde je Srbija, pitate? Eno je, u svom delu dvorišta, zapalila je igralište s peskom.
„Ne može da se živi od te dileje“, primetila je Hrvatska. „Potpalila mi je pre neki dan stazu kraj bazena.“
„Dobro, nismo sigurni da je ona“, pokušala je da je smiri Slovenija, koja je od svih sestara najviše napredovala. Imala je doktorat iz očuvanja životne sredine.
„A ko bi drugi palio!?“, brecnula se Hrvatska koja je imala master iz turizma, ali je ponekad noću pevala ustaške pesme i to tako da je ceo komšiluk čuje. „Niste valjda zaboravile kako je htela da mi otme šupu sa opasnim otpadom?! Četiri godine su mi trebale da je najurim.“
„Pa i ja sam imala probleme s njom“, primetila je Slovenija.
„Ma koje si ti probleme imala! Zalutala jednom u tvoj deo dvorišta, dve čvrge su je oterale, a na mene se navrzla! Još sad samo pali, ludača! Umesto đubre da reciklira ili barem odlaže, ona ga pali! Sad je zapalila igralište s peskom, ej, kome to može da pođe za rukom!“
„Mi smo videle Srbiju kod Slovenije prekjuče, kad smo joj usisavale stan!“, požalile su se Bosna i Hercegovina. „Prala joj je sudove!“
„Pa sestra mi je, pobogu!“, izvlačila se Slovenija. „Ne krijem da joj ponekad pomažem.“
„Nama noću kroz prozor upada u stan, peva četničke pesme i štipa nas! Izludećemo!“, nastavile su da zapomažu Bosna i Hercegovina.
„Ne vucite nas za jezik“, javile su se sijamske bliznakinje Kosovo i Metohija. „Nas su hirurškim putem morali da odvajaju od nje. I ovako nam nije lako, jedno telo a dve glave, a kamoli s njom! Tukla nas je svakodnevno, a i danas nas redovno psuje i pored zabrane prilaska!“
„Ni meni nije lako“, zavapila je Makedonija. „Jel se sećate onog strašnog požara kod mene? E, pa Srbija je tad došla da gleda ostatke kuhinje, nešto je zapisivala i oblizivala se. Tada sam i ja shvatila da nije normalna.“
„Dugo ti je trebalo“, zarežala je Hrvatska, koja se zatim obratila Crnoj Gori: „A ti? Ćutiš, a?“
„Ne znam šta treba da kažem. Sve ste u pravu, Srbija nije normalna, ali treba je razumeti. Zaostala je u razvoju, ne ume drugačije da se ponaša. Najbolje je držati je na distanci, a kad pretera, pomoći će joj. Evo, pomoći ćemo joj da ugasi požar.“
„Ma, već je zvala Rusiju, a ova došla sa kantom benzina!“, zaječala je Hrvatska.
„Upomoć, upomoć!“, zavapile su sestre, a Srbija se za to vreme naglas smejala, sedeći usred zapaljenog igrališta s peskom.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
