Sisolinijeve slike ne skidajte – Marko Vidojković

Znate kako na policijskim sastancima u američkim filmovima slika glavnoosumnjičenog uvek visi s nekog zida, e pa možda tako i na ovom sastanku. Sve što je trebalo je da se učesnici sastanka okrenu i na zidu vide koga treba hapsiti, ali znate već kakvi su padnuri.

Okej, okej, čujem vas kako gunđate. Neko od pandura je tu sliku tu obesio kao znak ljubavi prema šefu organizovane kriminalne grupe koja vodi policiju i to je sasvim u redu. Nemojte cepidlačiti, pa zakerati šta će slika i dalje tu kada Sisolini za koji dan više ne bude predsednik.

I Titove slike su visile po školama i preduzećima dugo posle njegove smrti, može i Sisolinijeva, posle kratkotrajnog političkog izdahnuća u kom najveći sin našeg naroda više ne bude bio ni na kakvoj funkciji, da ne kažem kad ne bude više bio ništa.

On je svakako uveren da će ta faza između dve političke funkcije biti kratkotrajna, pa stoga sliku sa pandurskog zida ne treba ni skidati. Znate šta, ako se Sisolini preračunao, pa ne bude premijer, već samo pitomac u istražnom zatvoru, njegove slike treba ipak i dalje da vise na raznim mestima.

One će visiti kao podsećanje na jedan period koji je, silom gvozdenog determinizma, konačno iza nas. NJegova slika treba dugo da stoji u svakoj školi, iznad table, da deca shvate da budućnosti nemaju, jer im ju je čika sa slike, koji sad sklapa grejalice u Zabeli, oduzeo.

Treba njegove slike staviti i u bolnice, znate i sami koliko je voleo da ih obilazi i diše svoj kužni dah bolesnicima u nos. Slika ipak ne diše, pa je Sisolini u takvom obliku lekovitiji nego uživo, a biće potrebno podsetiti se na to ko je zaslužan što su svi doktori u Sloveniji ili se bave politikom, a liste čekanja se mere u decenijama.

To je zbog onog sa slike! Zbog njega za vas nema kreveta, doktora, ni lekova. Ali zato ima bolničkih infekcija. Osim u školama i bolnicama, Sisolinijeve slike treba da vise na grobljima, velika je verovatnoća da na njima ima puno onih za čiju smrt je na ovaj ili onaj način odgovoran njegov režim, pa zašto da se ožalošćeni toga ne podsete.

Pravo mesto za njegove slike su i divlje deponije, taj spomenik naprednjačkom staranju o životnoj sredini, pa kad budete njima lutali tražeći sekundarne sirovine, podsetite se ko vas je svojom mudrom politikom doveo u taj položaj. Slike Sisolinija treba da stoje na graničnim prelazima, ali na ulasku u Srbiju, da svi koji dolaze znaju da je u toj zemlji i nešto takvo moglo da se desi.

Da su nam Miloševićeve slike visile na svim ovim mestima posle petog oktobra, gde bi nam danas bio kraj.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.