Rđava ostavština čeka pobednike izbora – Miša Brkić

Izgube li izbore, a sva je prilika da hoće i da ih čeka Fidesov scenario, već sad ima smisla pitati se šta naprednjaci ostavljaju u nasleđe novim upravljačima Srbije. O tome će se u narednim danima do 25. oktobra mnogo debatovati i silna će se koplja lomiti oko „ostavštine za budućnost“.

Pitaju li se naprednjaci, oni bi rekli da novoj vlasti ostavljaju ispoliranu državnu kasu, pune ćupove zlata, kilometre autoputeva i pruga, mnoge fabrike, desetine hiljada radnih mesta, uvećane plate i penzije, „ponos“ (šta god to značilo) kao nematerijalnu imovinu, crkve i sajmove, stadione. Oni koji će doći na vlast moraće da istraže i utvrde je li u svem tom hvalisanju „dara bila skuplja od mere“ i da odrede primerene sankcije po „komandnoj odgovornosti“ za učinjena eventualna zlodela prema poreskim obveznicima i državnoj kasi.

Pobednicima ne bi trebalo da bude teško da svedu račun i identifikuju rđavu ostavštinu. Tog se smeća u politici i ekonomiji onoliko nakupilo u 14 godina bahate i nekontrolisane autokratije: suspendovana podela vlasti, uništene institucije, podjarmljeni mediji, ukinute mnoge lične i preduzetničke slobode, mobingovana pravna država, preteći javni dug, niska produktivnost, metastazirana korupcija, sprega s organizovanim kriminalom, pogrešan razvojni model, kadrovska pustoš, raširen klijentelizam, unesrećena administracija, miniran evropski put Srbije, devastirani kultura, obrazovni i zdravstveni sistem (u slučaju zdravstva ima poseban fenomen – ulupane su stotine miliona evra srpskih i evropskih poreskih obveznika, a medicinske usluge u državnim domovima zdravlja i bolnicama nikad nisu bile gore po pacijente).

Uz rizik uskogrudog posmatranja naprednjačkog nasleđa i greške u proceni, tipujem na dva favorita rđavog nasleđa. Reč je, naravno, o ekonomskim slučajevima, ali sa mogućim značajnim političkim reperkusijama. Utisak je da su oba teška, da odslikavaju karakter srpske države, da pokazuju lutanja, neznanje i oportunizam vlasti, da mogu imati veoma veliki impakt na državu, da prete značajnim narušavanjem njenog imidža i imaju potencijal da skupo koštaju građane.

Jedan je svež. Međunarodni centar za rešavanja investicionih sporova (ICSID) iz Vašingtona objavio je pre neki dan da je formirao arbitražni tribunal koji treba da odluči da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom.

Sad kad je formirana Arbitraža slučaj je postao ozbiljan, a dodatnu strepnju u njegov ishod izaziva dosadašnje gubitničko iskustvo Srbije u brojnim međunarodnim arbitražama.

Zahtev za arbitražu podnela je kompanija Ahold Delhaize povodom odluke vlade Srbije iz avgusta 2025. godine da ograniči trgovačke marže (uredba je prestala da važi 1. marta ove godine). Značajno pogurana medijskim lobiranjem nevladinih organizacija za zaštitu potrošača, vlada Srbije jedva je dočekala nabačenu loptu da se novim populističkim merama dodvori građanima i pokaže navodnu brigu za njihov standard.

Na udaru diktature udruženog populizma vlasti i dela civilnog sektora našli su se tržište maloprodaje i najveći trgovački lanci. Višemesečni pokušaji trgovaca da urazume srpske vlasti i sa njima uspostavi konstruktivan dijalog radi pronalaženja uravnoteženih rešenja završili su se neuspešno.

Pošto rešenje nije postignuto a kompanija Delez Srbija nastavila da radi sa gubicima koji su značajno uticali na njenu sposobnost da održivo posluje i poništavali vrednost dotadašnjih investicija, Ahold Delhaize pokrenuo je postupak pred Arbitražom u Vašingtonu. Kompanija će osporavati uredbu kojim je Vlada ograničila marže u 23 kategorije proizvoda na početni period od šest meseci. Ahold Delez navodi da su veliki trgovački lanci bili pogođeni u više od tri četvrtine svog asortimana proizvoda, što čini više od četiri petine njihovih prihoda.

U zahtevu za arbitražu kompanija je navela da su „samo četiri meseca primene Uredbe u 2025. godini dovela do značajnih gubitaka“ u njenom poslovanju i da je zbog toga bila primorana da zatvori 25 prodavnica i zaustavi planirane investicije za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji.

Predsednik Arbitraže Kavinder Bul, advokat iz Singapura, neće žuriti s presudom, saslušaće argumente obe strane i pregledati brdo dokumenata. Sporovi pred ICSID-om traju oko tri godine. Za sada je nepoznato koliki je odštetni zahtev koji traži Ahold Delhaize i šta znači formulacija „značajni gubici“. Poznato je da je ukupan prihod Delez Srbija u 2025. godini bio 1,43 milijarde evra. To znači da je vladinim ograničavanjem marži bio pogođen prihod Deleza od oko 1,2 milijarde evra.

Dakle, ukoliko Arbitraža presudi u korist tužioca nepromišljena, ishitrena, populistička mera vlade Srbije mogla bi skupo da košta građane, mnogo više nego što su imali koristi od zamrzavanja marži.

Drugi teret koji će naprednjaci, ukoliko ih građani vetiraju na izborima, ostaviti u amanet novoj vlasti je Naftna industrija Srbije i šire posmatrano sektor energetike (a u političkom smislu i odnosi s Rusijom).

Iako bi naprednjaci u svoju odbranu rekli da su „problem NIS“ nasledili i da odgovornost snose politički prodavci iz 2007. godine (Tadić, Koštunica), ni oni nisu nimalo nevini u tom slučaju i sva je prilika da će na izbore izaći s balastom nerešene sudbine NIS-a. Da vlast u proteklih 14 godina nije bila tako snishodljiva, preterano i nepotrebno kooperativna i podanička prema Moskvi i Putinu i da je umela da čita globalna energetska i geopolitička kretanja, NIS je mogao da bude zbrinut na način koji bi mnogo više zadovoljio interese Srbije.

Da li će i koliko ovakav NIS uticati na izborni rezultat naprednjaka, teško je proceniti. Malo je verovatno (ali nije potpuno isključeno) da će se tri ključna međunarodna partnera – Gaspromnjeft, MOL i OFAC – usaglasiti do 25. oktobra i završiti kupoprodajnu transakciju Naftne industrije Srbije čime bi pred izbore dodali vetar u naprednjačka jedra. Insajderske informacije kažu da je Vladimir Putin, zamoljen iz Beograda da najzad odobri prodaju ruskog udela u NIS-u pre parlamentarnih izbora u Srbiji, kako bi pomogao naprednjacima (uz obećanje da će mu se oni kasnije velikodušno odužiti za tu uslugu), hladno primetio „a šta ako Vučić izgubi“.

Nova vlast, osim što će posle 25. oktobra preuzeti energetski „vreo krompir“, neće imati značajniju ulogu u određivanju dalje sudbine NIS-a, kao što nije imala ni naprednjačka. Mesečno produžavanje licence za poslovanje NIS-a i rad Rafinerije u Pančevu izvesna je opcija. Pobedi li na izborima, studentska lista će i dalje biti pritisnuta imperativom energetske bezbednosti koju ugrožava sukob na Bliskom Istoku a koju joj u rasulu ostavlja vlast naprednjaka.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.