Od Branka Pešića do Šapića – Bratislav Braca Marković

Ovo je tekst u kome ću pokušati da sa čitaocem razgovaram o tome kako smo od jednog Branka Pešića stigli do Šapića. Ono što definitivno znamo, jer postoji snimak, gradonačelnik Beograda na ulici se fizički obračunavao sa ženom i njenim suprugom. Ponoviću, gradonačelnik Beograda na ulici se fizički obračunavao sa ženom….

Počeli su i neposredno da nas tuku. Naravno u društvu telohranitelja. Pade mi na pamet jedan stih iz pesme „Parnog valjka“, „svi pijani jadnici što su samo u gomilama glasni…“.

Gradnačelnici Beograda, u vremenu mog odrastanja, pa čak i kasnije u ružnim devedesetim, bile su ugledne osobe. To je ono vreme kad je Beograd bio GLAVNI grad, ne samo svoje zemlje, već centar regiona. Kažu da je neformalno gradonačelnik Beograda bio treća funkcija po značaju u državi, odmah posle predsednika i premijera.

A onda smo došli u vreme u kome „zadnja bagra kroji moral“, kako je to Đole odavno zaključio, a ja nemam bolju definiciju trenutnog stanja stvari. Lane Gutović je jednom, misleći na razne devijantne pojave u našem društvu, rekao da ono što negujemo, to i uspeva. Eto, promovisanjem pogrešnih vrednosti, stigli smo do Šapića.

Znaš, nekompetentne, nestručne, neostvarene osobe, imaju puno loših osobina, a jedna od glavnih je frustriranost iz koje između ostalog nastaju bahatost i primitivizam. A mi smo to dopustili, saglasili se sa tim. Neki su direktno, iz svojih praktičnih razloga, a mnogo ređe ubeđenja, podržali aktuelni režim, a sa režimom i aktuelnog gradonačelnika Beograda.

I toga je u Srbiji uvek bilo i biće. Možda su veći problem oni drugi koji su navodni protivnici ovog režima, ali su apstinirali, bojkotovali, okrenuli glavu, zažmurili, te su tako na posredan način dozvolili da nas vode najgori. Podsetiću, trenutni vrhovni komandant oružanih snaga Srbije je Ana Brnabić, a bar u momentu pisanja ovog teksta, Šapić je još uvek gradonačelnik Beograda.

To što ja mislim da mi predstavljamo eksperiment kojim nas određeni strani centri moći kažnjavaju za pogrešne odluke u prošlom veku, manje je bitno. Mnogo je važnija činjenica da svaki narod na ovaj ili onaj način dobije vlast kakvu zaslužuje. Jer, kako god bilo, na kraju je vlast ogledalo jednog naroda. A Šapić je ogledalo ove vlasti.

Državni i lokalni funkcioneri, kakvi god suštinski bili, do dolaska aktuelnog režima na vlast, uvek su se u javnosti ponašali pristojno. Nije Šapić prvi niti sto prvi funkcioner koji ima protivnike, ali je prvi u novijoj istoriji ovog grada i ove zemlje, koji se sa neistomišljenicima fizički obračunava. Teren za ovaj stepen srozavanja dugo je pripreman. Jer stranka koja je trenutno na vlasti nije Šapićeva prva politička stranka. On je neko ko je pripadao prethodnoj vlasti, te i u njoj bio na visokim funkcijama. Uveren sam da se Šapić nije promenio, a sećam se nekih njegovih primitivnih ispada iz „onog vremena“. Odgovornost za sve što nam se dešava snose mnogi i to ne samo oni koji su danas na vlasti. Aktuelna vlast samo je principom „osvete loših đaka“ , kaznila Beograđane, koji je ne vole i čiju stvarnu podršku nikad nije imala.

Za Šapića snose odgovornost i oni koji su ga u politiku uveli, poverili mu važne funkcije, kao i ovi koji su mu omogućili da na kraju (a uveren sam da mu ovo jeste politički kraj) bude gradonačelnik Beograda. Jer apsolutno je nemoguće da nisu primetili njegovu pasivnu agresivnost kojom je prikrivao svoju nesposobnost. Ne moraš biti psiholog da bi znao da je verbalna agresivnost prethodnica fizičke agresivnosti. I eto upravo to se dogodilo, verbalni nasilnik, postao je fizički. Pozicija gradonačelnika i veza sa ko zna kojim službama, dala mu je mogućnost da i nakon toga održi konferenciju za štampu, na kojoj se nije izvinio ženi na koju je fizički nasrnuo, niti građanima Beograda, već Aleksandru Vučiću.

Izostanak izvinjenja je najmanje bitan, jer sam siguran da mu građani Beograda I Srbije izvinjenje ne bi prihvatili.

Šapić će otići, ali šteta koju je u svakom smislu pričinio Beogradu neće. Važno je međutim razumeti da Šapić nije uzrok već posledica. Ako želimo da Srbija opstane, moramo je izlečiti od uzroka a ne od posledica.

I zbog toga moralnu odgovornost za Šapića snose mnogi, sadašnji i bivši.

Ako i jedni i drugi ne budu bivši, zbog mnogih Šapića, Srbiju ne čeka ništa dobro.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.