Novinari se ne daju – Nenad Kulačin

Kada su mediji u pitanju, jasna je namera. Nosilac mafijaške liste ne želi da dočeka izborni dan sa slobodnim medijima koji bi građane obaveštavali o nepravilnostima, pokušajima krađe i nasilju tokom 25. oktobra. Tom nosiocu mafijaške liste je najvažnije da tokom izborne noći nema medija koji bi preneo rezultate glasanja koje bi saopštili predstavnici Studentske liste.

Zato je u toku „alpacovanje“ upravo tih medija koji su nekada bili pod krovnom konstrukcijom UM. Da im baš nešto i to pakovanje ne ide za rukom, pobrinuli su se upravo novinari iz tih medija koji se ne daju, niti će. Hrabro i časno, ne samo da stoje naspram onih koji pod pojmom „objektivizacija“ žele da, po nalogu svi znamo koga, od njihovih redakcija naprave servilne servise, već i ponosno prkose. I na to sam izuzetno ponosan. Ne samo zato što postoje kolege koje čvrsto stoje naspram „alpacovanja“, već i što će ostati zabeleženo i da je jedan mali projekat pod imenom „Dobar, loš, zao“, koji radimo Marko Vidojković i moja malenkost, deo te borbe i nepokolebljivog odbijanja da se postane nešto što nije novinarstvo.

Možda nije korektno, ali mnogo toga nije, da celu ovu priču spustim na lični nivo, ali moram. Pokušao sam da nađem jednu jedinu reč o hitnoj relokaciji Vidojkovića iz Srbije zbog pretnji na tom čuvenom sajtu Blica, kompaniji u kojoj su sveže oktroisani glodur i njegova zamenica portala Nova.rs profesionalno obavljali svoj posao. Pazite, radi se o jedinom novinaru sa ovih prostora koji je morao da bude relociran zbog ugrožavanja bezbednosti. Za Marka Stjepanovića i Ivanu Jasnić Mastilović to nije bila vest koju je trebalo objaviti u Blicu. O napadu na moju majku u Boru uz poruku da me treba obesiti, takođe ni reči. Blicu nije bila vest ni pretnja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da će da nam iščupa srce kada nas bude video na ulici. Da ne idem dalje u analizu. Sa Jasnić Mastilović sam i radio zajedno na TV B92, bio joj i urednik, ali čak ni ta vrsta kolegijalnosti nije prošla kod dotičnog tandema.

Nama su prenošene priče kako će rukovodstvo Alpac fonda da nas zaštiti od napada i pretnji, da oni imaju mogućnosti da utiču na nosioca mafijaške liste itd. Nikada, od trenutka preuzimanja kormila nad ovim našim medijima, niko od svih njih, uključujući i vlasnika Pedra Vargasa Davida i nekadašnje vedete CNN-a Brenta Sadlera, nismo dobili poruku podrške ili ne daj Bože, da su nas pozvali i pitali kako smo i da li nam je potrebna bilo kakva vrsta pomoći.

I na sve to, nalogodavac cele priče kaže kako je nezadovoljan radom naših medija, jer su sada, citiram, „gori nego pre mesec dana“. Možda su Pedro i Sadler krajnje racionalni i praktični ljudi koji su shvatili kako funkcionišu stvari u Srbiji. Jedini način da se zarade neki novci, barem kada su mediji u pitanju, jeste da se „uortačiš“ sa nosiocem mafijaške liste. To te košta profesionalnog kredibiliteta, ali to je sitnica u odnosu na ono šta možeš da zaradiš. Pedro je biznismen, a Sadler je u penziji. I tu je kraj svake priče o kredibilitetu.

Sadler je višestruko zanimljiv. On je čovek televizije, vrstan novinar. Želi neke ideje da sprovede u praksi i to upravo i čini. Tako je, primera radi, u jutarnji program N1 ubacio još jednog voditelja. Navodno je tako televizičnije i dinamičnije. Koliko sam shvatio, Sadler je šef, ne samo N1 i svim našim medijima u Srbiji, nego i N1 Hrvatska i N1 BiH, između ostalog. Zanimljivo je da drugi voditelj nije televizičniji i dinamičniji za iste televizije u Zagrebu i Sarajevu, već samo za ovu u Beogradu.

Mnogo je nelogičnosti u svemu ovome. Ono što je jedino važno i bitno – nema predaje. Tu smo gde smo i borićemo se do poslednjeg trenutka. Ako se desi otkaz kojim nam se već uveliko preti od Stjepanovića, ni to nije kraj sveta. Bolje je časno poginuti nego se useljavati u nov stan dok bombe padaju po običnom svetu, kako je to uradio nosilac mafijaške liste. I ono što je najvažnije – ućutati nećemo.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.