Mi preuzimamo kafanu – Bratislav Braca Marković
Nije ni svanulo, jutros, nešto posle devet, budi mene moj drug Dare i veselim glasom pita: a šta ćete sad ti i Draža, s.ebo vam Vučić koncepciju“… Nije valjda ugasio Danas, pitao sam zapanjeno Dareta ono što mi je prvo palo na pamet. Nije da bi mu bilo prvi put da gasi neke novine, a ne bi ni meni bilo prvi put da prespavam znamenite kulturno-istorijske događaje. Ma jok bre, kaže Dare, nego nakon njegovog jučerašnjeg razgovora sa kamenom, apsolutno je besmisleno pisati parodije. A to, rekoh, dok mi je, kakve li ironije, spomenuti kamen padao sa srca. Ma bre to je Vučić, nije mu ni prvi ni sto prvi put.
I ajde malo da ga branim, ima i on prava da pravi parodije. Možda da ga pozovemo da piše sa nama, bar dok je običan građanin, sad je verovatno kul lik (pojmovi Vučić i kul lik mogu se spajati samo u parodijama). Ali, ta njegova parodija verovatno nije uspela. Jer njegovi sledbenici nisu ništa razumeli, oni su gledali samo njega, a njegovim neistomišljenicima u toj kako sam shvatio objavi na nekoj društvenoj mreži, nije bilo ništa smešno. Ili mi koji nismo njegovi istomišljenici nemamo smisla za humor, ili on nema smisla za parodiju. Ubeđen sam da je u pitanju ovo drugo, al to je samo moje mišljenje.
Rekoh, nije mi prvi put da prespavam važne istorijske događaje, pa razmišljam da uputim pismo glavnom uredniku Danasa da važne vesti objavljuju tek oko podne, kako bi ja mogao da ispratim fabulu radnje. Inače Vučićev razgovor sa kamenom nije ništa čudniji od njegove tvrdnje iznete u govoru na impozantnom skupu u „Beogradskoj areni“, parafraziraću, jer odavno sam vam rekao da Vučićeve izjave ne upisujem u leksikon, u državi ništa ne valja, mnogo toga mora da se menja i on će to sad da uradi kad pobedi na izborima. Ova izjava deluje kao parodija, jer je nju dao čovek koji već više od decenije ima apsolutnu vlast u toj istoj zemlji koju planira da menja.
Nije Vučićev razgovor ništa manje tragikomičan od izjava nekih opozicionih lidera koji su uvereni da će proći cenzus. Sad će neki zluradi likovi da pitaju, a koja opozicija i koji lideri… Pa dobro brate, kakva opozicija, takvi i lideri. Sad su jaki, imaju đenerala. Ili generala, nemam pojma kako se piše. Kako kog generala, pa onog što ima kardio stranku.
Dobro, de, nije neka stranka, napuklo srce, pa šta ćeš… Biće to sve dobro, fini su to momci i devojke. Nego nešto sam drugo hteo da vam kažem.
Ovi pravi mediji, ovi bre što se vide svuda i što prenose šta radi običan građani Vučić, ali i vrhovni komandant svih naših naroda i narodnosti Brnaba, meni su mnogo pristupačniji, jer kad na njima neko nešto izjavi protiv studentske liste, onda oni to vrte po ceo dan, pa nije važno kad ustaneš, odma sve možeš da vidiš. I tako je možda naš najveći živi glumac Miki Manojlović izjavio (opet parafratiram) da je program studentske liste anarhija. E tu sam se već zbunio. Evo zašto. Rekoh vam, Vučić je takav kakav je, na njega se apsolutno može primeniti slogan nekadašnje civilne zaštite, da ne navodim ceo naziv, ovi mlađi će da se zbune „ništa nas ne sme iznenaditi“. Opozicioni lideri, kao i Bogoljub Karić koji veruje u osvajanje dvotrećinske većine, imaju pravo da navijaju za sebe. To je tako.
Ali, Miki Manojlović nije političar, on je čovek sa impozantnom karijerom i osoba od integriteta, dao je izjavu, koja liči na izjavu Mikija Rubiroze, lika koga je tumačio u legendarnoj seriji „Grlom u jagode“ i filmu „Jagode u grlu“. I baš u ovom filmu postoji scena u kojoj osioni Miki Rubiroza, u alkoholisanom stanju bahato kaže : „mi preuzimamo kafanu! Radimo šta oćemo…“
Mikiju Manojloviću, kao i milionima drugih u Srbiji moralo bi biti jasno da se ovde baš to dešava, već deset godina, ako ne i duže. Mogao bih da nabrajam, ali bih samo opteretio tekst. Mislim da je u ovu rečenicu Mikija Rubiroze stalo sve. Od Savamale do nadstrešnice. Mikiju Manojloviću bi moralo biti jasno da je ova zemlja odavno skliznula u anarhiju u kojoj se najbolje snalaze oni koji imaju monopol fizičke prinude na svojoj strani. A monopol fizičke prinude sme da pripada samo državi. Ukoliko ne pripada državi, onda država prestaje da postoji, konstatovao je odavno legendarni profesor pravnog fakulteta Radomir Lukić.
Dakle, upravo je suprotno od onoga što kaže Miki Manojlović. Studentska lista je jedina koja ima šansu da pobedi režimsku listu koja nas nesumnjivo vodi u anarhiju. Jer da ne bi bilo anarhije neophodno je vratiti građanima državu. Državu koja će biti u službi građana a ne pojedinaca na vlasti.
Prva stvar koja se mora učiniti je sklanjanje sa vlasti tipova poput Mikija Rubiroze.
Žao mi je što to ne razume ili ne želi da razume Miki Manojlović.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
