Kako nam je u Danasu? – Snežana Čongradin

To se podrazumeva. Nema cenzure. Ljudskost, osećaj za dobro, sloboda, to su odlike koje krase moju redakciju.

Svi su uvek na strani su ugroženih, na strani istine koja iz konteksta zaštite onih kojima je najteže proizilazi. Nećete ih čuti da su zastupali nepravdu, da su zatvorili oči i uši. Takve su moje koleginice i kolege.

Svako od njih je bio heroj bar jedan dan, kao i mnogo više dana, meseci, godina…

Mogu da vam pričam o tome kako se mi u redakciji Danasa osećamo. Ako nekoga zanima. Odnosno, kako ja doživljavam reakcije mojih koleginica i kolega, o tome kako se ja osećam. Dok se nameću novi kadrovi, oprobani i iskusni režimski novinari u redakciji na portalu Nova.

Mi znamo da to i nas čeka.

Ali, ne usuđujem se. Njihova osećanja i misli su izvesno je komplikovanija.

Kada se preti otkazima usled odbijanja saradnje, nude otpremnine, poziva na pravila, stare običaje, na besmislenost bunta jer „sila boga ne moli“. Misli se na „surovi kapitalizam“, pritom. Kao da zakoni ne postoje. Oni koji regulišu rad medija. Sloboda misli i izražavanja nije lonac. To svi znaju. Ali im nije važno.

Mi smo ti „zaostali“ novinari i novinarke koji imaju oči i uši. Poput koleginica i kolega sa Nove, Radara i N1. Koji su na udaru napada režima od kada postoje, a pogotovo sada. Kada su došli novi vlasnici. Koji umesto da nas brane, smenjuju one koji su se poslednjih godina pokazali kao borci za istinu. Kao oni koji su se suprostavili sili elementarnog vređanja inteligencije. Gnusnim lažima koje je aktuelni režim plasirao njegovih, kontrolisanih medija.

Ima li šta izazovnije nego biti danas novinar u Srbiji i kritikovati režim koji vlada?

Mi znamo da smo čuli zvučni top kojim je Aleksandar Vučić „gađao“ sopstveni narod. Sopstvenim ušima. Mi smo videli da je, napomenimo samo taj poslednji, skorašnji slučaj, u golemom požaru gorela Niška tvrđava…

Mi znamo, čitali smo, slušali i videli kako prorežimski mediji rade i funkcionišu. Oni koji se nameću da preuzmu uređivačku politiku na portalu Nova.

Možemo da se pravimo ludi, šašavi… Ali, situacija je toliko očigledna, banalno istinita u svom prikazu, da sve reči koje o tome mogu da se napišu – izlišne su …

Može da se izrazi njima samo sasvim prirodan i posledičan strah od onoga što sledi.

Režim Aleksandra Vučića guši i davi i poslednje trzaje slobodnog glasa u državi kojom na autokratski način vlada.

Da mu je režim autokratski i hibridan, prenosili smo glasove iz Evropske unije. Ali, i šire. Temeljne i ozbiljne izveštaje. Kako možete da nas pitate dalje u čemu je problem? Zašto ne verujete u demokratiju?

Da se podsetimo.

Freedom house uređenje u Srbiji definiše kao hibridni režim ili „tranzicioni režim u autokratiju”, ukazujući na probleme u oblastima medijskih sloboda i nezavisnosti institucija. Godinama unazad.

Istraživački institut sa sedištem na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj V-Dem već godinama Srbiju zvanično definiše kao „izbornu autokratiju”. Prema njihovoj metodologiji, to su sistemi koji imaju redovne izbore, ali oni nisu ni slobodni ni fer, prvenstveno zbog pritisaka na birače, zloupotrebe državnih resursa i opadanja autonomije izbornih tela.

Istraživački centar britanskog magazina The Economist Democracy Index, svrstava Srbiju već godinama, uključujući najnovije podatke za 2025. i 2026. godinu, tradicionalno na samoj granici sa hibridnim režimima, uz niske ocene za funkcionisanje vlasti i političku kulturu.

Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Srbije redovno iznosi oštre kritike na račun političkog sistema. Kontinuirano se ukazuje na izostanak napretka u vladavini prava, slabost pravosuđa, nedostatak suštinskog dijaloga u parlamentu, korupciju, javne nabavke mimo zakona i izrazito loše stanje u sferi slobode izražavanja.

Da idemo dalje… Reporteri bez granica, ništa manje bitna organizacija, pogotovo za one koji preuzimaju vlasništvo nad nekom medijskom kućom u Srbiji, godinama upozorava. U svom Indeksu slobode medija postavlja Srbiju među lošije rangirane zemlje u Evropi. Oni direktno ukazuju da je medijska scena pod snažnim uticajem vladajuće stranke, dok su nezavisni novinari izloženi čestim političkim pritiscima i pretnjama.

Nemačka fondacija Bertelsmann Stiftung ocenjuje, takođe, kvalitet demokratije i tržišne ekonomije u zemljama u tranziciji. U svojim indeksima Srbiju opisuje kao državu sa elementima „zarobljene države”, gde su institucije podređene interesima vladajuće elite…

Da se vratim na početak teksta. Puno puta sam zaplakala.