Album naravi ili film koji je ubio “Titanik” – Nina Savčić
Oko dvanaest sati posle gledanja, film „Svadba“, mogu da kažem, ima svojih dobrih strana.
Nisam se baš pretrgla od razmišljanja i analize, ali da, sada tih sinoćnjih sat i kusur drugačije sagledavam.
Naravno, čaša je polupuna ili poluprazna, a uglavnom je i jedno i drugo.
U ovoj čaši baš je tako, ima toliko jeftinog humora da me je bilo blam da gledam, toliko površnosti, takvog odsustva kreativnosti, manjkavosti priče, zbrdazdolisanog kraja koji je upakovan u takav ćiribu-ćiriba obrt da vam blokira centar za disanje, da sam prvo pomislila kako bi bilo bolje da sedim i čitam npr. udžbenik iz biologije za sedmi razred nego da puknem vreme na film.
Ili da perem sudove ili da usisavam ili tako nešto.
Pogledala sam statistiku i neke recenzije.
Sinoć me je iznenadilo što je film ovenčan nagradama (bila sam ubeđena da je u pitanju balkanski ti-meni-ja-tebi osnov), što je u Hrvatskoj gledaniji bio od „Titanika“, a u Srbiji od „Tome“, što je nazvan megahitom.
Danas mislim da ipak nudi nešto više od puke kombinacije poznatih stereotipa (iako nije ponekad loše ponovo pogledati u ogledalo).
Zanimljiva mi je recenzija Zrinke Pavlić, eto izdvojila bih nju ako iko planira da se pozabavi analizom filma.
Za one koji nisu gledali, cela se radnja može svesti na sledeće: smuvaju se Srbin i Hrvatica, ona ostane trudna, očevi su im VIP u svojim zemljama, majke su uskraćene za ljudsko obrazovanje, sprema se svadba od koje svi očekuju dobit – otac Hrvat srpsko tržište, otac Srbin pomoć od EU (burazersku, naravno), a mladenci da nekako okaju grehe i povrate ex-Ju ljubav.
Sve je začinjeno psovkama, pljuvanjem (nemetaforičkim), škrtošću i jeftinim gegovima.
Šta mi se onda dopalo?
Sitnice koje to nisu.
Recimo, otac Srbin uvaljuje kao poklon kartu za „metro u nastajanju“ za koji žicka pare od EU.
Dalje, iskrenost u prikazu prototipa – nismo politički korektni iako se pravimo – mladin otac se prvo zabrinuo da li je mladoženja „crnac“.
Nikakva EU blaziranost ne može da izbaci iz glave rasnu diskriminaciju.
Majke su tople, jer su majke i jer je ovo, kako se god delili, Balkan.
A ljubav, kao što znamo, ne poznaje granice i ima sposobnost da miri i leči.
Bar dok traje film.
Takođe, nasmejala sam se par puta.
Istina, u značenju dva, ali posle svih dnevnih natezanja, i deset sekundi smeha smatram lekovitim.
Dakle, da li bih preporučila?
Ljubiteljima verbalnog dobrog humora ne, onima kojima nedostaje tih deset sekundi smeha da.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
