Studenti u blokadi: Najmanje 14 ljudi špijunirano nedozvoljenim softverom – BBC News na srpskom
Ukupno 14 studenata, aktivista i opozicionih političara od početka godine je bilo špijunirano nedozvoljenim softverom preko mobilnih telefona.
Špijuniranje mobilnih telefona forenzički su potvrdile pojedine svetske laboratorije – Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesti Internešenel, saopštili su predstavnici studenata u blokadi na prvoj konferenciji za novinare od početka studentskih protesta.
„Njihovi telefoni napadnuti su jednim od najnaprednijih špijunskih softvera koji danas postoje u svetu.
„Taj softver prodaje se samo državama i neko za to mora da odgovara“, rekla je Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka.
Ovi softveri čitaju svaku prouku, gledaju svaku fotografiju, mogu da uključe mikrofon i kameru na mobilnom telefonu, a njihova upotreba je krivično delo po zakonima u Srbiji, dodala je.
„Na telefonu jedne koleginice pronađen je Pegazus, ubačen daljinski bez jednog klika i znanja korisnika“, rekla je Zeković, napominjući da je reč o vrlo skupom softveru.
Konferencija u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, održana je u danu kada je više medija u Srbiji objavilo je da će se na birališta izaći 25. oktobra.
Izbori još nisu formalno raspisani, što je jedan od ključnih zahteva studentskog pokreta, pored utvrđivanja odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi u padu nadstrešnice.
Ko je bio meta špijunaže?
Od početka godine 14 ljudi je targetirano naprednim špijunskim softverima (spajverima), potvrdila je analiza Šer fondacije, saopšteno je na konferenciji.
Ovo je najviše nadziranih ljudi u jednom „talasu“ u Srbiji, dodaju.
Vreme se poklapa s lokalnim izborima 29. marta 2026. godine.
Pogođeni su predstavnici studentskog pokreta, aktivisti, parlamentarni i lokalni poslanik, oboje iz opozicione stranke.
Otkriveno je tako što je u avgustu 12 ljudi na telefonima od kompanije Epl dobilo notifikaciju da su meta napada špijunskim softverom.
Kako je špijuniranje sprovedeno?
Za jednog (iz studentskog pokreta) je potvrđeno da je korišćen spajver izraelske kompanije NSO Group Pegazus i da je instaliran zero click metodom.
Pojednostavljeno – softver se kod zero click napada instalira daljinski, nije potrebno kliknuti ni na šta, niti je potreban fizički kontakt sa vašim uređajem.
Otuda i naziv – nula klikova.
Spajver je ostao u telefonu do prvog sledećeg ažuriranja.
Ovo je napredna verzija spajvera pošto nije potrebno da vam neko uzme telefon, što se ranije u Srbiji dešavalo nakon hapšenja i informativnih razgovora.
Posledice su slične.
Spajver ima pristup svemu na uređaju: porukama, kontaktima, slikama, podacima s aplikacija, itd, a može i tajno da snima ekran ili aktivira mikrofon/kameru.
Iz kompanije NSO Group ranije su rekli da njihove proizvode i usluge „koriste isključivo bezbednosne vladine službe i organi reda za borbu protiv kriminala i terorizma“.
U slučaju ostalih 11 ljudi koji su dobili istu notifikaciju i dalje se proverava koji je špijunski softver u pitanju.
Pored toga, još dva telefona su zaražena novom verzijom NoviSpy spajvera.
Kod jednog, isto člana studentskog pokreta, špijunski softver je instaliran kada je priveden u policiju na ispitivanje.
Telefon je nasilno otključan, preuzet je sav sadržaj a onda instaliran softver koji je preuzimao podatke i slao ih na eksterni računar.
Isti spajver je pronađen i na drugom telefonu, a otkriveno je kada je privatna Viber poruka s tog telefona pročitana na televiziji Informer.
Šer fondacija je proveravala ovo sa stručnjacima u oblasti digitalne forenzike iz Citizen Laba, istraživačko-tehnološke laboratorije pri Univerzitetu u Torontu, kao i ljudima iz Bezbednosne laboratorije Amnesti internešnel (AI), međunarodne organizacije za ljudska prava.
Raniji slučajevi špijuniranja u Srbiji
Ovo nije prvi takav slučaj u Srbiji, podsećaju iz Šer fondacije.
Krajem 2024, analiza Bezbednosne laboratorije Amnesti internešnel (AI) o nezakonitom nadzoru aktivista, novinara i nevladinih organizacija u Srbiji pokazala je da su „desetine, ako ne i stotine, uređaja bili meta špijunskog softvera NoviSpy tokom poslednjih godina“.
Pored direktnog narušavanja privatnosti, ovakve prakse mogu obeshrabriti ljude da se bave politikom, da javno istupaju ili pokazuju neslaganje.
U novembru 2023. godine otkriveni su pokušaji špijunskih napada na mobilne telefone dvoje ljudi iz civilnog društva, a u februaru 2025. dve novinarke portala BIRN Srbija našle su se na meti špijunskog softvera Pegasus.
One su dobile sumnjive Vajber poruke sa istog, njima nepoznatog telefonskog broja iz Srbije.
U decembru 2025. godine, Amnesti je izvestio o targetiranju studenata na protestima kroz zero-day napade i forenzički alat Cellebrite.
Zero day (engleski: nula dana) exploit je ranjivost za koju kreator ne zna i za koju momentalno ne postoji rešenje.
Zlonamerni mogu da je iskoriste i autor tada saznaje za nju i počinje od tog nultog dana da rešava problem.
Posle pritiska aktivista i objavljivanja dokaza, kompanija je objavila da će obustaviti korišćenje svoje tehnologije u Srbiji.
Studentski pokret nastao je usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.
Usledili su masovni protesti i blokade predvođeni studentima.
Skoro dve godine je prošlo od tragedije, a nije pokrenut nijedan sudski postupak.
Pored zahteva za utvrđivanje odgovornosti za taj događaj, studentski pokret je u maju 2025. izneo i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.
Dok se čeka raspisivanje više puta najavljivanih izbora, skupove širom zemlje organizuje i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS).
Izbori bi mogli da budu održani 18. ili 25. oktobra, a tačan termin „znaćemo za koji dan“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. avgusta.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
