Smrt Ratka Mladića: U Bosni sudar dve stvarnosti, u Srbiji oprezno uz baklje – BBC News na srpskom

Smrt Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid u Srebrenici, još jednom je ukazala na nimalo iskorenjene balkanske podele više od 35 godina po okončanju prvog oružanog sukoba u Evropi posle Drugog svetskog rata.

U Bosni i Hercegovini, poprištu troipogodišnjeg međuetničkog rata, u dva entiteta – Federaciji BiH i Republici Srpskoj – vide se slike dve autonomne stvarnosti.

U Republici Srpskoj, političari i Mladićeve pristalice tuguju i slave „heroja“ koji je „ubijen“, okupljajući se na trgovima paleći sveće i polažući vence i cveće „generalu koji je spasio Srbe.“

U Sarajevu i drugim gradovima Federacije, Mladić je „krvnik“ i „ratni zločinac“, čija uloga u genocidu u Srebrenici i skoro četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva ne sme da se zaboravi.

Mladić, bivši general Vojske Republike Srpske, umro je u 84. godini u zatvorskoj bolnici u Hagu tokom izdražavanja kazne doživotnog zatvora.

Iz Srbije su se prvo oglasili navijači – tokom utakmice u Češkoj, pristalice Crvene Zvezde razvile su transparent „Generale, velika slava i hvala“ i skandirale Mladićevo ime.

Zbog toga, kao i zbog dodatnog promovisanja na zvaničnom profilu na društvenim mrežama, uz emodži salutiranja, Memorijalni centar Srebrenica (MCS) zatražio je od UEFA trajnu diskvalifikaciju kluba iz UEFA takmičenja.

„Klub, koji svesno koristi svoje zvanične komunikacijske kanale za širenje poruka kojima se veliča čovek pravosnažno osuđen za genocid, ne može takvo postupanje svesti na ponašanje navijača.

„Ovo više nije samo pitanje tribine, već institucionalnog odnosa kluba prema vrednostima na kojima UEFA zasniva evropski fudbal“, navedeno je u prijavi.

I bivši vaterpolista Aleksandar Šapić, danas gradonačelnik Beograda, ostavio je poruku na društvenim mrežama – „Počivaj u miru, generale. Neka ti je večna slava i hvala“.

Vučić se oglasio dan kasnije

Do prve izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo je čekati skoro 24 sata, iako je u međuvremenu izjavio saučešće porodici preminulog norveškog kralja.

Još se ne zna kada će biti Mladićeva sahrana i gde, rekao je Vučić tokom obraćanja sa sajma šljiva u Osečini, u Zapadnoj Srbiji.

U kontaktu je sa porodicom, kojoj je izjavio saučešće, dodao je predsednik, koji je 2007, kao opozicionar, lepio plakate sa natpisom Bulevar Ratka Mladića u Beogradu, a godinu kasnije, predvodio proteste zbog hapšenja Radovana Karadžića, takođe osuđenog za ratne zločine i genocid.

Vreme sahrane zavisi od procedura tribunala u Hagu, kao i od odluke kome će biti predato telo, rekao je Vučić.

„Načuli smo za tu želju da bude sahranjen pored ćerke (u Beogradu), ali još ništa ne znamo.

„Pomoći ćemo da sve bude pristojno i dostojanstveno“, rekao je Vučić, usput kritikujući odnos Zapada i Tribunala prema optuženicima srpske nacionalnosti.

BBC na srpskom je pokušao da kontaktira Mladićevog sina Darka, ali se do objavljivanja ovog teksta on nije javio.

Rasprave oko mesta sahrane Mladića raspirio je ministar pravde Srbije Nenad Vujić, prvi zvaničnik Srbije koji je reagovao na njegovu smrt, rekavši da bi mogla da bude održana uz najviše vojne počasti.

„Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što mu pripada to će sigurno biti ispoštovano“.

Lokalni mediji pišu da bi Mladić mogao da bude sahranjen na Topčiderskom groblju u Beogradu, pored ćerke koja je izvršila samoubistvo tokom rata 1994. godine.

Iako Mladićeve pristalice i neki političari traže da bude sahranjen uz vojne i državne počasti Srbije, Zakon o vojsci Srbije predviđa da se čin gubi ukoliko je njen pripadnik osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od jedne godine.

Kada izgubi čin, vojnik ne može biti sahranjen po vojnim počastima.

Ipak, u Srbiji su neki haški osuđenici bivali sahranjeni uz najviše vojne počasti, poput Nebojše Pavkovića, penzionisanog generala osuđenog za ratne zločine na Kosovu.

Ratko Mladić imao je dvojno državljanstvo, Bosne i Hercegovine i od 1993. godine Srbije, rekao je ranije Rasim Ljajić, nekada šef Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom.

U Bosni, dve stvarnosti

Dok bošnjački političari, stranke i udruženja žrtava poručuju da Mladićeva smrt ne menja sudski utvrđene činjenice o zločinima, u Republici Srpskoj su organizovane bakljade, odavanje počasti i polaganje venaca.

Mladićeve pristalice okupile su se u Zvorniku, Višegradu, Istočnom Sarajevu, ali i Srebrenici i Bratuncu, gde je Mladićeva vojska 1995. sprovela genocid nad 8.000 bošnjačkih mušakaraca i dečaka.

Za porodice žrtava najbitnije što je sud u Hagu održao reč i sproveo doživotnu kaznu zatvora bez smanjenja ili ublažavanja, rekla je Kada Hotić, potpredsednica Pokreta Majke enklave Srebrenica i Žepa.

Sve sa čime se danas porodice suočavaju, direktan je rezultat odluka nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, dodala je.

„Da on nije ušao u Potočare, ja danas ne bih tražila kosti članova moje porodice. Sve što danas tražimo po masovnim grobnicama bilo je pod njegovom naredbom.

„On je svoj život završio, a dalje neka mu sudi dragi bog“, kazala je.

Zukan Helez, ministar odbrane BiH, napisao je na Fejsbuku da je Mladić za sobom „ostavio Srebrenicu, Sarajevo, masovne grobnice i hiljade uništenih života, završio je upravo tamo gde mu je bilo mesto – u Hagu, pod presudom za genocid i najteže ratne zločine“.

„Smrću ne dolazi oprost. Ne brišu se masovne grobnice. Ne vraćaju se ubijena deca. Ne vraćaju se očevi, majke, braća i sestre.

„Ostaje samo sramota, presuda i krvavi trag zločina“, napisao je Helez.

Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske, tvrdi da bi Mladić živeo duže da mu je Mehanizam u Hagu „dozvolio drugu vrstu lekarske pomoći“.

Tvrdi da je reč o čoveku koji je poštovan u srpskom narodu.

„Čovek koji je nesumnjivo pokazivao i ljudski i vojnički karakter, bez obzira što su, izmišljajući kolektivnu odgovornost, i njega strpali u priču o odgovornosti za određene događaje“, kazao je Dodik za Radio-televiziju Republike Srpske (RTRS).

Mladić je, kaže, kao komandat vojske stao na čelo „da bi branio Srbe, a ne da čini bilo kakve zločine prema drugima“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]