Ruske stranke u Srbiji: Između ‘satelita’, uticaja Moskve i ‘trećeg puta’ – BBC News na srpskom
Na manje od 1.000 Rusa sa pravom glasa u Srbiji ide jedna stranka ruske nacionalne manjine, pokazuju zvanični podaci.
Prema popisu iz 2022, 10.486 pripadnika ruske nacionalne manjine čini oko 0,16 odsto stanovništva i daleko ih je manje od najzastupljenijih nacionalnih manjina poput Mađara (2,77 odsto), Bošnjaka (2,31 odsto) ili Roma (1,98 odsto).
Uprkos tome, ruskih predstavnika ima najviše među svim manjinskim partijama u Srbiji – čak 11, odnosno osam odsto od ukupno 138 osnovanih od uvođenja višestranačja početkom 1990-ih.
Za ovu neobičnu pojavu zaslužna su dva faktora, smatra bivši diplomata Srećko Đukić.
„Prvi je delovanje Rusije, njenih službi i ruskih faktora, koje je očito i vidljivo.
„Rusa je sve više u Srbiji, ne samo zbog posla, već i zbog politike, a nisu svi pobegli od (ruskog predsednika Vladimira) Putina“, kaže član Foruma za međunarodne odnose za BBC na srpskom.
Kao drugi faktor vidi „vrlo prisutni mit o Rusiji kao nekom ko će da spasi Srbiju, odbrani je od svakog zla i vrati joj Kosovo“.
„Srbija je glavni oslonac Rusije u celoj Evropi, ni u jednoj zemlji nema toliku podršku“, napominje Đukić.
Od početka rata u Ukrajini, u Srbiju su se doselile desetine hiljada Rusa, ali vlasti retko objavljuju koliko je u međuvremenu dobilo državljanstvo.
Na predstojećim izborima 25. oktobra u Srbiji, na glasačkom listiću biće najmanje tri ruske manjiske liste, ali nije poznato da neke predstavljaju interese novopridošlih Rusa, sa ili bez pasoša.
Da bi dobile mesta u parlamentu, manjinske liste ne moraju da pređu cenzus od tri odsto, već takozvani prirodni prag.
Pored manjinskih, postoji i nekolicina proruskih političkih partija u Srbiji, poput Pokreta „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića, Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, Srpske radikalne stranke (SRS), koja je na listi s naprednjacima, ili Pokreta Snaga naroda Bogoljuba Karića.
Beograd balansira između težnji ka članstvu u Evropskoj uniji i bliskih odnosa sa Rusijom, tradicionalnim saveznikom među velikim silama, i glavnim snabdevačem prirodnim gasom.
Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, iako Brisel to godinama traži.
Poput bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, i njegov glavni politički protivnik na predstojećim izborima, Studentska lista, ne planira da uvede sankcije Rusiji, ako dođe na vlast.
Koje su ruske stranke u Srbiji i čemu teže?
U Registru političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave piše da je svih 11 stranaka ruske nacionalne manjine osnovano 2012, kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast, ili posle toga.
Četiri su nastale od 2024. do danas, a najmlađa, Stranka rusko-srpskog jedinstva, osnovana je u avgustu 2026, dok je u Registar upisana 4. septembra, pet dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Najpoznatija je jedina parlamentarna Ruska stranka, koju je 2013. u Šapcu osnovao Slobodan Nikolić, poslanik u dosadašnjem sazivu.
Nikolić je bivši potpredsednik Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića, godinama članice vladajuće koalicije oko SNS-a.
Ruska stranka je u decembru 2023. na parlamentarnim izborima osvojila 11.369 glasova, što je bilo dovoljno za jedan mandat, koji je pripao Nikoliću.
Na predstojeće parlamentarne izbore ova lista izlazi samostalno pod rednim brojem sedam i imaće 25 kandidata.
Republička izborna komisija (RIK) potvrdila je i Stranku rusko-srpskog jedinstva (SRSJ), a predvodi je predsednik partije Rade Savić.
Iz te partije „žele promenu politike koja bi vodila ka jačanju saradnje i još bližim odnosima Srbije i Rusije“, navode u pisanom odgovoru za BBC.
Ukoliko bi bili u prilici, posle izbora 25. oktobra „najradije ne bi sarađivali ni sa jednom političkom opcijom“, iako priznaju da to „nije realno“.
Zato su spremni da podrže one koji prihvate „pet stavki“ iz njihovog programa, dodaju.
„Prva i glavna jeste odustajanje od evropskih integracija i ulazak u BRIKS„, organizaciju zemalja, čiju okosnicu čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika.
„Među našim prioritetima su i što bolja saradnja sa Rusijom, poboljšanje života ruskih državljana u Srbiji, razmena studenata i bratimljenje naših naroda“, nabrajaju iz SRSJ.
RIK je potvrdio i listu „Alternativa za Srbiju“, koju čine stranka ruske nacionalne manjine BUNT – Prava Srbija i njen lider Dušan Marković iz Jagodine i Narodna stranka, advokata Vladimira Gajića.
Gotovo sve partije ruske nacionalne manjine imaju slične političke programe i ideje, ali postoje i izuzeci.
U Stranci rusko-srpskih rodoljuba se zalažu za „državu koja ne napušta svoje istorijske saveznike već koristi tu poziciju kao prednost u procesu evropskih integracija“, navodi se na njihovom sajtu.
O ‘satelitima’ i ‘trećem putu’
Slobodan Nikolić u Narodnoj skupštini ne pripada formalno poslaničkom klubu vladajućih stranaka, ali podržava njihove politike.
Ta stranka od 2024. ima i dva odbornika u Skupštini grada Beograda, a osvajali su mandate i u Rumi, Opovu, Vrbasu, Čačku, Valjevu i Nišu, te imaju ukupno 12 lokalnih odbornika u Srbiji, navode na sajtu.
Mandat u Nišu imao je veći značaj od svih drugih – bio je tas na vagi pomoću kojeg je SNS oformio većinu u lokalnoj skupštini.
Ruska stranka se takmičila i na lokalnim izborima u Kosjeriću 2025, ali nisu uspeli da pređu cenzus.
Ovakve primere analitičar Srećko Đukić navodi kao argument kada ruske manjinske stranke naziva „satelitima“ Srpske napredne stranke i „proizvodima vlasti, uz čvrstu korelaciju sa ruskim faktorima“.
„Teško je zamisliti da će sarađivati sa bilo kojom budućom vlašću, ako ne bude nosila boje SNS-a i Vučića.
„To su najmanji i najviše udaljeni sateliti od centra političkog spektra, kupe glasove ektremnog fronta u biračkom telu koje SNS ne može i možda mogu da donesu i poneki mandat“, smatra Đukić.
Ali, iz SRSJ za BBC kažu da ne podržavaju politiku SNS-a, posebno po pitanju saradnje sa Ukrajinom u oblasti naoružanja i evropskih integracija.
„SNS nije naš budući partner.
„Sebe smatramo trećim putem u odnosu na dva ponuđena“, tvrde iz ove partije.
Smatraju i da među ruskim strankama postoje „lažne liste“ čiji je cilj da njima, „pravim zastupnicima te politike“, odvuku glasove kako bi ih kasnije „prodali“.
„To je klasična politička trgovina.
„Naklonost našeg naroda prema Rusiji jasna je i većinska, ali smatramo da se birači iznova obmanjuju, kao sada sa 11 lista“, dodaju u pisanom odgovoru.
Stoga, ova novoosnovana ruska stranka sarađuje isključivo sa Nacionalnim savetom ruske nacionalne manjine, čiju su podršku pred ove izbore dobili, tvrde.
Pogledajte kako odnose Srbije i Rusije vidi Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi za parlamentarne izbore:
(Ne)skriveni uticaj Moskve
Česte međusobne optužbe političkih partija da rade za neku državu ili tajnu službu tokom tekuće kampanje dobile su novu dimenziju.
Lekar Branimir Nestorović, lider dosad parlamentarnog pokreta „Mi – snaga naroda“, otvoreno je na konferenciji za medije ispričao da su „imali zahtev od ljudi iz Ruske Federacije da okupe sve rusofilske stranke i pokrete u Srbiji“.
Nije precizirao sa kime je iz Rusije razgovarao, ali je dodao da u Srbiji postoji „enormna količina“ ruskih i proruskih stranaka, „koje se iz nekog čudnog razloga ne udružuju baš mnogo“.
Bliske veze sa Moskvom ne kriju ni u Stranci rusko-srpskog jedinstva.
Kažu da imaju „imaju najbliže kontakte sa samim vrhom Ruske Federacije i blagoslov patrijarha Kirila za rad“.
„Najbliže odnose“ imaju sa Leonidom Sluckim, liderom Liberalno-demokratske partije Rusije i predsednikom Komiteta za spoljne poslove ruske Dume, privrednicima i predstavnicima ruske Državne dume.
„Imamo i potpisan sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom (strankom Vladimira Putina)“, tvrde.
I sam Putin bavio se izborima u Srbiji – dao je javnu podršku Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i ambicijama Aleksandra Vučića da postane premijer.
U telefonskom razgovoru 26. septembra, Vučić je „informisao Vladimira Putina o pripremama za vanredne parlamentarne izbore“, objavili su iz Ambasade Rusije u Beogradu.
„Obe strane su naglasile da je spoljno mešanje u izborne procese nedopustivo“, naglasili su.
Beograd je u više navrata označavan kao centar rada ruskih bezbednosnih službi u ovom delu Evrope, o čemu je pričao i ruski novinar Andrej Kalitin za nedeljnik Radar.
U Srbiji rade i desetine ruskih diplomata, a Moskva uglavnom tu preusmerava i one koji su od početka rata u Ukrajini proterani iz zemalja EU, napominje Đukić.
„U istoriji rusko-srpskih odnosa, Rusija nikada nije imala ovako pozitivan tretman u Srbiji, možda jedino krajem 19. i početkom 20. veka, kada je Nikola Pašić preuzimao vlast u Srbiji“, dodaje bivši diplomata koji je tokom karijere radio u Rusiji i Belorusiji.
U Srbiji je 2016. postojalo i ukupno 109 organizacija koje su promovisale srpsko-ruske odnose, a tu spadaju udruženja ruskih državljana, nevladine organizacije, fondacije, političke stranke, pokreti i mediji, pokazalo je istraživanje Centra za evroatlantske studije.
Rusi u Srbiji: ‘Prvi put čujemo za ruske stranke’
Uz nagli rast broja ruskih manjinskih stranaka, umnožila su se i pitanja da li one zaista zastupaju interese ruske nacionalne manjine.
Stranke nemaju iste odgovore na ovo pitanje.
Iz SRSJ kažu da su u kontaktu sa Rusima u Srbiji i da se „bore i za njihove interese“, kako bi im olakšali boravak i dobijanje državljanstva.
Predrag Stanković, potpredsednik Ruske stranke u Nišu, rekao je 2024. za BBC da njegovu partiju manjinskom čini „politika, kao i nešto malo Rusa koje imamo među članovima“.
„Rusima koji su se doselili od početka rata u Ukrajini se možda ne sviđa ime naše stranke, ali oni slobodno mogu da se vrate u Rusiju“, dodao je tada.
U toj grupi ruskih državljana je i 22-godišnji Mihail, koji je pristao da govori za BBC, ali nije želeo da otkrije pun identitet zbog straha za boravišni status u Srbiji.
Došao je iz Rusije u martu 2022, živi i radi u Beogradu, ali za četiri i po godine „nikada nije čuo“ za veliki broj ruskih manjinskih stranaka u Srbiji.
„Nemam ni najmanju predstavu koje ideje zastupaju i kakvi su im programi, nikada me nisu kontaktirali ni članovi ovih stranaka, ni njihove pristalice“, priča Mihail.
Isti odgovor BBC je dobio i od Ruskinje Marine Bulganjine, koja je u vreme razgovora već dve godine bila stanovnica Beograda.
Mihail nije čuo ni druge Ruse u Beogradu da govore o ovome, pa „pretpostavlja da većina Rusa u Srbiji ne zna za postojanje ovih stranaka“.
Napominje, ipak, da se kreće u krugu Rusa koji, kao i on, nemaju srpsko državljanstvo, pa se i „trude da se ne mešaju u politiku Srbije“, makar dok ga ne dobiju.
‘Braća po krvi’ – zavirite u srpski proruski pokret u Srbiji:
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
