‘Odbijam da me bude sramota zbog dijagnoze genitalnog herpesa’ – BBC News na srpskom

Kad je bila u ranim dvadesetim, Melis Edvards je retko napuštala kuću bez naočara za sunce – ne zato što je napolju bilo sunčano, već zato što ju je bilo sramota.

„Samo nisam želela da me ljudi vide, što je upravo definicija sramote“, kaže ova 29-godišnjakinja, opisujući kako se osećala kad joj je bila postavljena dijagnoza genitalnog herpesa.

Za mnoge ljude, psihološki uticaj dijagnoze ume da bude jači od fizičkih simptoma, kažu stručnjaci.

Globalno gledano, sa infekcijama genitalnog herpesa živi oko 846 miliona ljudi starosti između 15 i 49 godina – više od svakog petog u ovoj starosnoj grupi, prema procenama koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 2024. godine.

To je stanje koje može da se leči, ali ne i da se izleči, i najčešće infekcije ne izazivaju nove simptome ili vrlo malo njih.

Međutim, kod nekih ljudi one dovode do bolnih genitalnih ranica i plikova koji mogu da se javljaju iznova tokom života.

Za Melis, iz Velsa u Ujedinjenom Kraljevstvu, fizički bol njene prvobitne zaraze bio je neizdrživ.

„Kad sam ga prvi put dobila, bilo je užasno“, kaže ona za BBC Vels.

Ovaj kreatorka digitalnog sadržaja veruje da ga je dobila putem nezaštićenog seksa sa muškarcem koji je znao da ima genitalni herpes, ali joj to nije rekao.

Njena dijagnoza izazvala je tugu, bes i neprihvatanje – ona opisuje kako se osećala „distancirano“ od same sebe i da nije bila sposobna da veruje u vlastito rasuđivanje.

„U tom trenutku potpuno mi se promenio čitav život“, kaže ona.

Šta je genitalni herpes?

Genitalni herpes izaziva virus zvani herpes simpleks.

Jednom kad zapatite virus, on ostaje u vašem telu zauvek.

Neće se raširiti da izazove plikove drugde – ali ostaje u obližnjem nervu i izaziva ranice u istoj oblasti.

Postoje dva tipa virusa herpes simpleks (HSV), poznati kao HSV-1 i kao HSV-2, od kojih oba mogu dovesti do genitalnog herpesa.

Prema procenama, 520 miliona ljudi je 2020. godine imalo genitalni herpes HSV-2, koji se prenosi putem seksualne aktivnosti.

Genitalni HSV-2 smatra se ozbiljnijim iz perspektive javnog zdravlja, jer je značajno verovatnije da izazove stalne infekcije, čini oko 90 odsto simptomatičnih epizoda i povezan je sa trostrukim rizikom od dobijanja HIV-a.

Žene se zaraze sa HSV-2 skoro dvostruko češće od muškaraca zbog osetljive sluzokože u vagini i oko nje koja olakšava virusu da prodre kroz nju.

HSV-1 se prevashodno širi tokom detinjstva kroz pljuvačku ili preko kontakta kože na kožu oko usta da bi izazvali oralni herpes, sa groznicama na usni ili aftama kao najčešćim simptomima.

Merijen Nikolson, direktorka britanske dobrotvorne ustanove Udruženje za borbu protiv virusa herpesa, kaže da mnogi ljudi nisu ni svesni da groznice na usni i genitalni herpes izaziva isti virus.

Oralni seks je čest put prenošenja zaraze, dodaje ona.

„Virus ne zna gde se nalazi. Ako neko ima groznicu i upusti se u oralni seks, virus može da se prenese na genitalije“.

U simptome spadaju mali plikovi, fleke ili ranice, ili pečenje i svrab oko genitalija i bol tokom mokrenja.

Dijagnoza, koja se radi uz pomoć brisa sa tečnosti iz ranice, može da se postavi tek kad su simptomi prisutni.

Kako može da se kontroliše genitalni herpes?

Melis kaže da kad je tražila onlajn podršku, pronašla je zastrašujuće naslove.

„Čitala sam stvari kao što su: ‘vaš život više nikad neće biti isti, ko zna da li ćete ikad imati decu?’ Sve te ekstremne stvari koje sam morala da svarim.“

Ali Nikolson, koja živi sa herpesom više od tri decenije, kaže da je za većinu ljudi to kožno stanje sa kojim se izlazi na kraj.

„Ima strašno mnogo potpuno nepotrebnog straha“, kaže ona.

„Ljudi misle da je to kazna – nije.“

Mnogi ljudi nikad ni ne razviju simptome, dok oni u aktuelnim infekcijama često mogu da ih kontrolišu antiviralnim lekovima i promenama u stilu života.

„Samo će svaka treća osoba primetiti da ga je dobila. Dvoje od troje ljudi imaju toliko blagu verziju da nisu ni svesni da je imaju“, kaže Nikolson.

Tretiranje simptoma, čak i za prvu infekciju, možda nije ni neophodno – plikovi često nestanu sami od sebe.

Ali lečenje može biti korisno naročito ako su simptomi teški – a ljudima mogu biti prepisani antiviralni lekovi da bi sprečili da se stanje pogorša, ili kreau za ublažavanje bola.

Česte infekcije obično su blaže od prve epizode i vremenom su obično ređe.

Korišćenje kondoma smanjuje rizik od prenošenja herpesa, kaže SZO, dodajući da ljudi sa aktivnim simptomima treba da izbegavaju seksualni kontakt sa drugima.

Ona takođe preporučuje ljudima sa simptomima da se testiraju na HIV.

Bolest, stres i menstrualni ciklus mogu da pokrenu infekcije, prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Ona savetuje da ljudi pokušaju da zaštite oblast od ultraljubičastog svetla i trenja – od seksa, ili uske odeće – plus, alkohola i pušenja.

Melis kaže da je vremenom počela da shvata da je njena dijagnoza ne definiše – i sada koristi društvene mreže da ukaže na problematiku.

„Kad sam ga prvi put dobila, nije postojalo skoro ništa onlajn sem zastrašujućih pretraga na Guglu i objava na Reditu“, kaže ona.

„Dakle, ako ja mogu biti ta osoba koja mi je bila potrebna tada, onda je nešto dobro proizašlo iz svega“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]