Nobelova nagrada za književnost kanadskoj spisateljici En Karson – BBC News na srpskom

En Karson, kanadska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka, dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2026, saopštio je Nobelov komitet.

Ona je tek 19. žena koja je dobila Nobelovu nagradu u ovoj oblasti.

Nagradu je dobila „zbog njenog smelog i inventivnog opusa koji je, u razigranom dijalogu sa klasičnom tradicijom, stvorio nove oblike savremene književnosti“, piše u obrazloženju.

„Noks“ (Nox) je nezaboravno delo 76-godišnje En Karson, dodaju.

Objavljeno 2010. godine, delo je napisano u znak sećanja na njenog brata Majkla, koji je misteriozno nestao pre smrti u Danskoj 2000.

U delu je opipljiv dubok osećaj gubitka.

Njena dela su hvaljena i zato što često prelaze granice poezije, fikcije i nauke.

Karson je prevodila starogrčku književnost i profesorka je klasičnih nauka više od 30 godina.

Prošle godine, Nobelovu nagradu je dobio mađarski pisac Laslo Krasnahorkai.

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901, a četiri puta je dvoje pisaca podelilo priznanje.

Poslednja žena koja je dobila nagradu bila je Francuskinja Ani Erno 2022.

Osim za književnost, do sada su određeni i laureati za medicinu, fiziku i hemiju.

Nobelova nagrada se dodeljuje za životno delo i smatra se najprestižnijom nagradom u svetskoj književnosti.

Laureat dobija 12 miliona švedskih kruna (oko milion evra).

Etimologija reči u srži njenog celokupnog rada, dosada joj najveći neprijatelj

En Karson je rođena je 1950. godine u Torontu, u Kanadi.

Doktorsku disertaciju „Odi et Amo Ergo Sum“ objavila je 1981. u časopisu „Klasici“.

Skoro sva njena književna produkcija usredsređena je na presek između filološke opsesije rečima i želje za novim značenjem.

Po sopstvenom priznanju, etimologiju reči je identifikovala kao polaznu tačku za celokupan njen rad, kažu iz Nobelovog komiteta.

Dosadu je jednom prilikom opisala kao njenog najvećeg neprijatelja.

Sa dosadom se u delima suočavala oštrim humorom.

The Beauty of the Husband: A Fictional Essay in 29 Tangos („Lepota muža: Fikcionalni esej u 29 tanga“) objavljena 2001. godine, govori o oštroj svađi sa mužem koji vara, a epizode počinju stihovima pesnika Džona Kitsa.

Istorijat Nobelove nagrade za književnost

Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje Švedska akademija.

U donošenju odluke, Švedska akademija je vezana ne samo opštim okvirom statuta Nobelove fondacije (nagrađeno delo mora da donese maksimalnu korist celom čovečanstvu), već i konkretnom napomenom osnivača da književno delo mora da donese korist u „idealističkom pravcu“.

Oba kriterijuma su prilično nejasna, posebno drugi, koji je izazvao značajne kontroverze.

Šta je tačno Nobel podrazumevao pod idealizmom?

Praćenje evolucije kako Švedska akademija tumači Nobelov testament je veoma teško, jer povelja fondacije zahteva da se sva dokumentacija i prepiska čuvaju kao poverljivi 50 godina.

Savremeno tumačenje testamenta, međutim, drži se stanovišta da pod idealizmom Nobel nije podrazumevao idealistički pokret u književnosti, već idealno izvođenje, jezik i stil dela koji ga čine izuzetnim.

Od 1901. godine, Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 118 puta – 18 su bile žene.

Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za književnost bio je Radjard Kipling, koji ju je dobio 1907. u 41. godini.

Najstarija je bila Doris Lesing, koja je osvojila nagradu 2007. u 87. godini.

Nagrada nije dodeljena sedam puta: 1914, 1918, 1935, 1940, 1941, 1942. i 1943. godine.

Dvojica književnika su odbili nagradu.

Boris Pasternak je prvobitno prihvatio nagradu 1958. godine, ali ju je kasnije odbio pod pritiskom sovjetskih vlasti, a Žan-Pol Sartr je odbio nagradu 1964. godine, jer je dosledno odbijao sva zvanična priznanja.

Pogledajte video: Put stare knjige do novog čitaoca

Dobitnici poslednjih 20 godina

• 2026: En Karson (Kanada)
• 2025: Laslo Krasnahorkai (Mađarska)
• 2024: Han Kang (Južna Koreja)
• 2023: Jon Fose (Norveška)
• 2022: Ani Erno (Francuska)
• 2021: Abdulrazak Gurna (Tanzanija)
• 2020: Luiz Gluk (SAD)
• 2019: Peter Handke (Austrija)
• 2018: Olga Tokarčuk (Poljska)
• 2017: Kazuo Išiguro (UK)
• 2016: Bob Dilan (SAD)
• 2015: Svetlana Aleksijevič (Belorusija)
• 2014: Patrik Modijano (Francuska)
• 2013: Alis Manro (Kanada)
• 2012: Mo Jan (Kina)
• 2011: Tomas Transtromer (Švedska)
• 2010: Mario Vargas Ljosa (Peru)
• 2009: Herta Miler (Nemačka)
• 2008: Žan-Mari Le Klezio (Francuska)
• 2007: Doris Lesing (UK)
• 2006: Orhan Pamuk (Turska)

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]