Koga je sve Vučić pomilovao kao predsednik Srbije – BBC News na srpskom

„Pretposlednjeg dana predsednikovanja doneo sam odluku o abolicijama i pomilovanju 49 lica.“

Tim rečima se, između ostalih, Aleksandar Vučić 27. septembra obratio javnosti, podnoseći ostavku na funkciju predsednika Srbije.

Od toga je, kako kaže, 23 ljudi pomilovano „za užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana“, rekao je Vučić, aludirajući na masovne proteste širom zemlje, predvođene studentima, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i najveću političku krizu od kako su 2012. on i Srpska napredna stranka (SNS) došli na vlast.

Među njima je 11 ljudi koji su „učestvovali u incidentima protiv blokadera“, čiji identitet nije saopštio, ni razjasnio o kojim incidentima se radi, kao i 12 iz „‘Novosadske grupe’, na čelu sa Milom Pajić“.

Reč je o aktivistima opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) i grupe STAV, optuženim za rušenje državnog poretka.

„Ne prihvatamo milost, niste nam je ni dali.

„Dobili smo slobodu koja nam je od početka i pripadala, a nasilno nam je bila oduzeta“, saopštili su iz STAV-a, naglašavajući da je sve bio „montiran postupak“, a cilj pomilovanja „nekoliko političkih poena“.

„Ne prihvatamo da nas izjednačavate sa nasilnicima i da nas koristite da biste stvorili privid mira, a nemir ste u društvo vi uneli“, poručili su u reagovanju na Vučićev potez.

Nije poznato ko su još 26 ljudi od 49 koje je Vučić pomilovao.

‘Pružio sam im ruku’

Tokom najvećeg dela devetogodišnjeg boravka na funkciji predsednika države, od 2017. do 2026, Vučić instituciju pomilovanja i abolicije nije ni koristio, ni pominjao.

Počeo je tek 2025. godine, kada je pomilovao 18 ljudi.

Prvo 13 privedenih zbog nereda, protesta i blokada, za šta je kasnije više puta izjavio da se pokajao.

„Nikada, koliko sam predsednik, nisam donosio odluku o pomilovanju, devet godina sam predsednik – to je uvek veoma rizično, ne možete uvek da uzimate pravdu u svoje ruke“, izjavio je Vučić tada.

„Ovim se otvara Pandorina kutija, kojom ću morati da se bavim na dnevnom nivou, ako tako bude.“

Tada je pomilovano šest studenata, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, univerzitetski profesor i aktivista PSG-a Radivoje Jovović, četiri direktora škola iz Šapca i Bogatića i pomoćni radnik škole iz Prokuplja.

Zatim je pomilovao i četvoricu aktivista SNS-a koji su studentkinji Akademije umetnosti slomili vilicu u Novom Sadu, zbog čega je tadašnji premijer Miloš Vučević podneo ostavku.

Pomilovao je i devojku koja se u januaru 2025, tokom studentske blokade u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, automobilom udarila učesnike protesta.

Prvobitno je bila osumnjičena za pokušaj ubistva, ali je pravna kvalifikacija kasnije promenjena i postupak je vođen zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.

U međuvremenu je više puta pominjao da je spreman da pomiluje i okrivljene u slučaju „Generalštab“, među kojima je i ministar kulture Nikola Selaković.

Ipak, za sada nije poznato da li je i Selaković među pomilovanima, a protiv njega je sudski postupak u toku.

„Po zakonu i pravilniku, predsednik ima pravo da pomiluje lice od krivičnog gonjenja“, rekla je Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, ranije za BBC na srpskom.

Postupak za pomilovanje, kojim se daje oslobođenje od krivičnog gonjenja, pokreće se samo po službenoj dužnosti i to radi ministar pravde, dok predsednik države donosi konačnu odluku.

Za poslednji ukaz o pomilovanju skoro 50 ljudi koji je potpisao pretposlednjeg dana predsedničkog mandata, Vučić je rekao da je njegova lična odluka.

„Uprkos mišljenju dela Komisije (za pomilovanja), uprkos mišljenju različitih službi Republike Srbije, bezbednosnih službi, doneo sam odluku da pomilujem 12 ljudi iz ‘novosadske grupe’ i 11 lica koje su sa druge strane učestvovali u incidentima protiv blokadera“, rekao je Vučić 27. septembra.

„Smatrao sam da će to biti dodatno pružena ruka svima koji su se ponašali neodgovorno i neozbiljno“, dodao je.

Šta je akt o pomilovanju?

Pomilovanje je „akt milosti“ kojim predsednik republike oslobađa određena lica od krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, objasnila je Bajović, profesorka krivičnog prava, ranije za BBC na srpskom.

Molbu obično podnosi osuđeni, dok ministar pravde pokreće postupak za pomilovanje kojim se oslobađa od krivičnog gonjenja, isključivo po službenoj dužnosti.

Oslobađanje od krivičnog gonjenja – abolicija, retko se primenjuje u drugim državama i umnogome je sporno jer se „njime zadire u domen pravosuđa“, koje „organ izvršne vlasti“, u ovom slučaju predsednik, „onemogućava da reši konkretne predmete“.

Neki od pomilovanih „mogu da imaju pravni interes da se protiv njih povede krivični postupak i da se utvrdi da su nevini“, ukazala je Bajović.

„Iz perspektive osumnjičenog, ako je stvarno nevin, možda bi mu više bilo u interesu da se u sudskom postupku dokaže da je oslobođen krivice, odbaci krivična prijava i obustavi krivični postupak, nego da izvršna vlast odlučuje o tome i ostavlja sumnju u pogledu samog postojanja krivice.“

‘Novosadskih 12’

Dan pre velikog protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine, jednog od najvećih skupova u novijoj istoriji Srbije, uhapšeno je šestoro ljudi.

Za preostalih šestoro aktivista opozicionog STAV-a, koji su u tom trenutku bili van zemlje, raspisana je poternica i oni se od tada nisu vraćali u zemlju.

„Teško sam podnosio to da nam deo mladih ljudi, šta god i kako god da su teška dela počinili, mladost i život provode van granica Srbije, a da im to ne bi bio izbor“, rekao je Vučić pred podnošenje ostavke, kada je saopštio da će i oni biti pomilovani.

Uoči hapšenja Novosadske šestorke na nekoliko provladinih televizija emitovan je snimak njihovog razgovora u prostorijama PSG-a u Novom Sadu.

Iz PSG-a su tada optužili Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) da ih je protivzakonito prisluškivala.

Krajem godine su svi pušteni iz pritvora i da se brane sa slobode, kada im je počelo suđenje.

Advokati odbrane su u više navrata isticali da je jedini dokaz – prisluškivani razgovor – nezakonit.

„Posle više godina borbe protiv mafijaškog kartela na vlasti u kojoj sam privođen više od deset puta, prebijan, targetiran, procesuiran u izmišljenim postupcima, ruku ‘pomirenja’ ne prihvatam“, napisao je Srđan Đurić, jedan pomilovanih aktivista, na Instagram nalogu.

„Ne tražim milost, niti pomilovanje, niti aboliciju, već pravdu i pravo na pravično suđenje“, dodao je.

Odluku Vučića o aboliciji nazvao je „besramnim pokušajem da pravdu izbegnu oni kojima treba da se sudi – naprednjački nasilnici i kriminalci“.

„Odbijam da prihvatim da će ubica meni nevinom da deli pravdu“, napisao je Đurić.

U međuvremenu su se oglasili i predstavnici studenata, naglašavajući da su pomilovani i, kažu, odgovorni za napade na njihove kolege.

„Narode, budite zahvalni ako preživite pokušaj ubistva, a onda se zahvalite Vučiću što je počinioca pustio da vas ponovo sretne“, napisali su na profilu Poljoprivredni u blokadi.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]