Izborni presek: I naprednjaci i Studentska lista spremaju velike skupove, ‘Informer’ nije tema REM-a – BBC News na srpskom

U naredna tri meseca spremite se da vas sa svih strana zaglušuju političke predizborne poruke, ako ste u Srbiji.

U jeku je kampanja za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, koji bi donekle mogli da razreše duboku političko-društvenu krizu nastalu posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi 1. novembra 2024.

Glavni rivali, Srpska napredna stranka (SNS) i Studentska lista, nastala iz višemesečnih protesta, već pripremaju velike skupove za kraj kampanje.

Studenti 22. oktobra, prema pisanju lista Danas, okupljaju pristalice u Beogradu, a naprednjaci bi, najavljuju zvaničnici, poslednji veliki skup mogli da organizuju u Nišu, na jugu Srbije.

Paralelno sa ovim izborima i formiranjem nove vlade, u kampanju će i predsednički kandidati, koji još nisu poznati.

Posle ostavke Aleksandra Vučića na mesto predsednika Srbije, izbori za novog šefa države trebalo bi da budu održani najkasnije za 90 dana, a krajnji rok je 27. decembar.

Najvišu dužnost u državi preuzela je Ana Brnabić, predsedavajuća raspuštene republičke skupštine, nekadašnja premijerka Srbije i treća na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) za izbor poslanika.

Sada je u njenoj nadležnosti da raspiše predsedničke izbore.

Radio-televizija Srbije, javni medijski servis, pozvala je Vučića i Iliju Srdanovića, prvog na listi ‘Studenti pobeđuju’, na TV duel, ali je neizvesno hoće li ga i biti.

Vučić je prihvatio poziv, saopštila je RTS, a iz izbornog štaba studentske liste je zatraženo da im RTS pošalje pitanja o kojima bi se pričalo u TV debati.

U međuvremenu je na Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – zadužen, između ostalog, i za kontrolu medija sa nacionalnom frekvencijom – odlučio da u preidzbornoj kampani ne proširi listu emitera koje nadzire, što se odnosi i na provladinu televiziju Informer.

Izbori za nacionalne Savete nacionalnih manjina, raspisani pre nekoliko dana, zakazani su za 8. novembar 2026. godine.

Tokom 26. septembra proglašene su liste „Mađarska sloga“ za savet mađarske nacionalne manjine, „Slovaci zajedno“ za savet slovačke nacionalne manjine i „Složno za HNV“ za savet hrvatske manjine.

Dva dana kasnije proglašena je i lista „Sandžačka demokratska partija- Elmir Habibović“.

Predizborni skupovi

Predstavnici Studentske liste su kampanju simbolično počeli iz Novog Sada.

Drugi najveći grad u Srbiji je bio centralna tačka antivladinih i antikorupcijskih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice 1. novembra 2024.

Iz njih je i iznikao studentski pokret i prerastao u političku organizaciju.

Već su imali izbornu turneju po Srbiji, pokušali i u susednoj Bosni i Hercegovini, tačnije jednom od njena dva entiteta Republici Srpskoj, ali su je prekinuli zbog niza prepreka.

Posle Užica, grada na zapadu Srbije, gde se okupljenim pristalicama obratio između ostalih i Dejan Bodiroga, bivši proslavljeni košarkaški reprezentativac i jedan od kandidata na listi, novo okupljanje najavili su za 3. oktobar u Novom Pazaru.

U ovom gradu, u kojem je većinsko bošnjačko stanovništvo, studenti su tokom 2025. nekoliko puta organizovali proteste.

I ovog puta, u istom danu bi i vladajuća SNS trebalo da održi prvo okupljanje u ovoj izbornoj trci, ali u Beogradu.

U glavnom gradu Srbije će predstavnici ‘Studentska lista – Studenti pobeđuju’ imati miting pred samo glasanje, kad je i naprednjački u Nišu.

Vučić je u više navrata govorio da je često u najvećem gradu na jugu Srbije na čemu mu, rekao je, mnogi zameraju.

Na lokalnim izborima održanim u junu 2024. SNS je tek uz pomoć manjinske Ruske stranke uspeo da formira potrebnu većinu u lokalnom parlamentu, ali je izgubio jednu od pet gradskih opština – Medijanu.

Vučić je poslednji put bio u Nišu 5. septembra na sednici Glavnog odbora SNS-a.

Biznismen Bogoljub Karić, čiju je listu Republička izborna komisija potvrdila, pohvalio se da je na njoj 60 odsto žena.

„To nije slučajnost. To je svesna odluka i izraz ogromnog poverenja koje imam u žene Srbije.

„Neograničeno poverenje dajem majkama Srbije – čuvarima Srbije“, saopštio je Karić.

Bez dogovora romskih partija o zajedničkom izlasku na izbore

Uprkos nedeljama pregovora, romske političke organizacije nisu postigle dogovor o zajedničkom nastupu, zbog čega je Demokratska unija Roma (DUR) odustala od učešća na izborima.

„Ne želim da osuđujem bilo koga zbog odluke koju je doneo. Neko je odlučio da ide uz vladajuće političke opcije, neko da nastupi samostalno, neko je podršku pronašao na drugoj strani.

„To su političke odluke svakog pojedinca i svake organizacije“, poručio je Salih Saitović, predsednik DUR.

Ostavka i pomilovanje

Poslednjeg dana u svojstvu predsednika, Vučić je pomilovao 49 ljudi, među kojima je 12 članova ‘novosadske grupe’ studenata i profesora, optuženih za rušenje ustavnog poretka, od kojih su neki i dalje u inostranstvu.

Vučić je rekao i da će abolirati i 11 ljudi „koji su učestvovali u incidentima“ protiv demonstranata tokom antivladinih protesta u prethodnih godinu i po dana.

Osim Mile Pajić, ostala imena pomilovanih nije pominjao na poslednjoj konferenciji za novinare koju je održao kao predsednik Srbije.

Rekao je da je to akt milosrđa na koji kao predsednik ima pravo i da mu je bilo žao da gleda mlade ljude kako žive van granica njihove zemlje.

Krajem januara 2025, Vučić je potpisao je pomilovanje za nekoliko studenata i profesora, među kojima je bila i dekanka niškog Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović, ispunivši jedan od zahteva studenata.

Zatim je u julu 2025. pomilovao četvoricu osumnjičenih za napad na studentkinju kojoj su palicama polomili vilicu nedaleko od prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, u januaru te godine.

Vučićeva ostavka je „bedan pokušaj da u izbornu kampanju uđe kao dostojan kandidat za premijera“ čime je zloupotrebio institucije, kažu iz opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF) koji na ovim izborima ne učestvuju već podržavaju studente.

Srbija trenutno nema funkcionalnu, u punom kapacitetu, nijednu od najvažnijih institucija: ni premijera, ni predsednika, ni skupštinu, izjavio je Zdravko Ponoš, jedan od nosilaca opozicione liste Evropska Srbija.

Kada su prva imena na studentskoj listi objavljena, provladini tabloidi su tvrdili da je Ilija Srdanović, prvi na njoj, „čovek od poverenja Mila Đukanovića“, dugogodišnjeg crnogorskog lidera.

„Imam mnogo prijatelja u Srbiji, među njima i mnogo lekara. Sticajem okolnosti, doktor Srdanović nije jedan od njih.

„Nisam čak ni imao zadovoljstvo da ga upoznam“, izjavio je Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore.

Sve takve priče i informacije nazvao je „golim lažima“ koje služe za predizbornu kampanju u Srbiji.

Pogledajte intervju Mila Đukanovića za BBC na srpskom

Informer nije tema REM-a

Veliku pažnju izazvala je i odluka REM-a, zaduženog, između ostalog, i za kontrolu medija sa nacionalnom frekvencijom, da ne proširi listu emitera koje prati, što se odnosi i na provladinu televiziju Informer.

Tako je odlučeno jer stručne službe nemaju kapacitet da prošire postojeću listu medija čiji rad nadziru, izjavio je Stevica Smederevac, predsednik Saveta REM-a.

„Imali smo dobru volja da pronađemo rešenje. Bilo je razgovora, ali ne i dogovora“, kaže Smederevac, bez preciziranja ko je kako glasao od osam članova Saveta REM-a.

To što neko od nije stavljen pod kontinuirani nadzor ne znači da neće biti praćen, dodao je.

Rodoljub Šabić, član Saveta REM-a, kaže da je na sednici 22. septembra tražio da monitoringom bude obuhvaćena i TV Informer i da je potom svih osam članova Saveta pismeno podržalo taj predlog.

„Na današnjem glasanju četiri nezavisna člana su glasala za, a četiri provladina protiv sopstvenog predloga“, naveo je Šabić u saopštenju.

Time je, kako kaže, montoring ne samo aktuelne kampanje za parlamentarne, već i za predstojeće vanredne predsedničke izbore, sveden „na karikaturu“.

Takvo postupanje „govori o potpunom odsustvu samostalnosti koju zakon zahteva od člana Saveta REM i svodi ih na nivo marioneta“, smatra Šabić.

Koliko će biti birača?

Ostalo je još malo vremena za podnošenje zahteva za kandidaturu.

Do sada je proglašeno 13 lista, ali se opoziciona koalicija Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije i Ekološkog ustanka povukla i saopštila da će podržati studentsku listu.

Među proglašenim listama, pet ima status manjinskih partija kojima za ulazak u parlament nije potreban izborni cenzus od tri odsto.

Izborni prag od 2020. smanjen je sa pet na tri.

Pravo glasa na predstojećim izborima za sada ima oko 6.440.000 birača, ali se njihov broj svakodnevno menja, izjavio je Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije (RIK).

Birački spisak, u čiju tačnost sumnja pred svake izbore, biće zaključen 9. oktobra.

Broj biračkih mesta je trenutno oko 8.210, ali tek treba da budu određena u inostranstvu i zatvorima, rekao je predsednik RIK-a.

Svi državljani Srbije koji žive vani mogu da se prijave za glasanje do 3. septembra u najbližoj ambasadi.

Na parlamentarnim izborima 2023. bilo je 8.273 biračkih mesta, a pravo glasa imalo je 6.500.666 ljudi.

Pogledajte: Šta je birački spisak i kako da proverite da li je vaše ime u njemu

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]