G7 oslobađa milione barela nafte i dizela posle Trampove pretnje – BBC News na srpskom

G7 je objavila da će biti pušteno 100 miliona barela nafte i dizela iz rezervi kako bi se ublažile zabrinutosti oko snabdevanja koje su dovele do naglog rasta cena.

To podrazumeva „značajno puštanje“ dizela u roku od 20 dana, uz razgovore o „dodatnim puštanjima po potrebi“, naveli su lideri G7 u saopštenju.

Grupa razvijenih ekonomija, u kojoj su i Sjedinjene Američke Države, saopštila je da nafta i dizel kreću odmah i da će akcija trajati četiri meseca.

Prema merama, koje dolaze posle pretnji predsednika SAD Donalda Trampa da će zabraniti izvoz dizela, neće biti nikakvih „ograničenja izvoza energije i energetskih proizvoda“ između članica G7.

G7 obuhvata SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan, Nemačku, Italiju i Francusku, a Evropska unija je takođe prisutna na sastancima.

Donald Tramp je upozorio da će zabraniti izvoz dizela iz SAD ako evropske zemlje ne pristanu da stave više svojih zaliha na tržište.

To bi ublažilo pritisak na cene za američke potrošače pre novembarskih srednjoročnih izbora, ali bi podiglo cene u drugim zemljama.

„Evropa je upravo pristala da pusti ogromnu količinu dizel goriva, koje je u velikim zalihama. Proces će početi odmah“, objavio je Tramp na društvenim mrežama.

Njegov ministar finansija Skot Besent tvrdio je da američki poljoprivrednici, kamiondžije i preduzeća „ne bi trebalo da budu ostavljeni da nose teret“, dok cene rastu.

Govoreći kasnije u Beloj kući, Tramp je rekao da zabrana izvoza dizela „nikada nije zaista bila razmatrana“.

Osvrćući se na odluku G7 da pusti gorivo iz rezervi, dodao je da je „ono što je Evropa uradila bila sjajna stvar“.

„Evropa ima mnogo dizela i daće veliki svetski doprinos – a i mi smo“, rekao je.

„I nećemo uvoditi zabranu izvoza, već ćemo raditi ono što bi trebalo“.

Tramp je prvobitno izjavio da podržava zabranu izvoza dizela početkom prošle nedelje, dok je njegova administracija pritiskala Evropu da iskoristi sopstvene zalihe.

Dizel se u velikoj meri koristi u transportnoj industriji i poljoprivredi, što znači povećanje cene goriva koje se koristi za proizvodnju osnovnih potrepština poput hrane.

Nakon sastanka lidera G7, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da se blok složio da oslobodi rezerve „do 100 miliona barela“ u roku od četiri meseca, uz koordinaciju Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Veliku Britaniju je na sastanku predstavljao ministar spoljnih poslova Ed Miliband, koji je izjavio da će mere „stabilizovati snabdevanje energijom, izgraditi otpornost u lancima snabdevanja i zaštititi domaćinstva i preduzeća od cenovnih šokova“.

Makron je dodao da će koordinisana akcija „sniziti cene naftnih derivata, posebno dizela“.

Još nije jasno koje zemlje partneri će osloboditi zalihe, niti koliko brzo.

Sto miliona barela se sastoji od mešavine dizela i sirove nafte.

Cena globalne referentne sirove nafte marke Brent nakratko je pala ispod 100 dolara po barelu, ali je do petka uveče ponovo porasla na oko 102 dolara.

Pre nego što su SAD i Izrael napali Iran, trgovala se po ceni od oko 73 dolara.

Met Smit, direktor istraživanja robe u kompaniji Kpler, rekao je da je nafta ponovo porasla zbog obnovljenih udara između Saudijske Arabije i Huta u Jemenu.

„Cene nafte su se prodavale zbog najave o puštanju strateških zaliha u Evropi, ali su promenile kurs zbog glasina da Saudijska Arabija planira ofanzivu u Jemenu dok pokušava da ponovo uspostavi bezbedan put preko Bab-el Mandeba“, rekao je on.

Evropske zemlje su se suprotstavile pretnjama SAD da će isključiti američki dizel, u kontekstu rata koji predvode SAD na Bliskom istoku i smanjenih zaliha iz Rusije i Kine.

Lideri G7 su rekli da će takođe koordinisati rasporede održavanja kako bi se izbeglo istovremeno zatvaranje više rafinerija, dok podstiču zemlje koje imaju kapacitet da to učine, da posebno povećaju rafiniranje dizela.

Izbegavanje zabrane izvoza američkog dizela ponudiće značajno olakšanje zemljama koje zavise od uvoza goriva, među kojima je Velika Britanija, gde su cene na pumpama u petak prvi put premašile nešto više od dve funte po litru.

Više od polovine britanskog dizela se uvozi, a 31 odsto tog uvoza dolazi iz SAD.

SAD su jedan od vodećih svetskih dobavljača dizela, sa domaćim rafinerijama koje proizvode otprilike četiri do pet miliona barela dnevno, prema podacima Američke administracije za energetske informacije (EIA).

Amerikanci troše oko 3,6 miliona barela.

Rafinerije izvoze preostalih 1,2 do 1,5 miliona barela dnevno, što SAD čini vitalnim dobavljačem na globalnom tržištu.

Međunarodne zalihe dizela su značajno ograničene sukobom na Bliskom istoku.

Rusija, koja je takođe veliki proizvođač, uvela je sopstvenu zabranu izvoza dizela, nakon napada Ukrajine na njene rafinerije, što je dodatno ograničilo ponudu.

Lideri G7 su naglasili da će zadržati sankcije protiv Rusije.

Dizel je teže rafinisati od benzina i, zbog njegove upotrebe u transportnoj industriji i poljoprivredi, veoma je teško smanjiti potražnju.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]