Citizen Lab: Rektor Vladan Đokić i tužilac Bajić na meti špijunskog softvera – BBC News na srpskom

Šest dana uoči parlamentarnih izbora, tragovi špijunskog softvera pronađeni su na telefonima još dvoje ljudi u Srbiji, pokazala je analiza forenzičke laboratorije Citizen Lab iz Kanade i Share Fondacije.

Telefon Vladana Đokića, rektora Univerziteta u Beogradu, bio je zaražen softverom Pegazus, izraelske kompanije NSO grup, tokom 2026. godine, saopštile su ove dve organizacije, koje su ranije izvestile o napadima na telefone studenata i aktivista.

Viši tužilački saradnik Rade Bajić, koji je radio na slučaju Generalštab, primio je tokom avgusta 2026. obaveštenja kompanije Epl o napadima, potvrdio je za BBC na srpskom.

Forenzičke laboratorije ih ispituju.

Ova obaveštenja sa visokim stepenom pouzdanosti upućuju da je telefon bio zaražen, međutim, u slučaju Bajića još nije utvrđeno kojim špijunskim softverom.

BBC se obratio za komentar Višem javnom tužilaštvu, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde, Bezbednosno informativnoj agenciji, kao i Visokom savetu tužilaštva, ali do objave teksta odgovori nisu stigli.

U jeku dvogodišnjih antikorupcijskih i antivladinih masovnih protesta u Srbiji, predvođenih studentima, posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, jedan od većih slučajeva koji je stigao do suda upravo je Generalštab, gde je među optuženima i ministar kulture.

Podršku studentima tokom blokada fakulteta i demonstracija otpočetka je pružao rektor Đokić, zbog čega su ga često kritikovali visoki državni funkcioneri, provladini mediji, a Beograd i gradovi širom Srbije su ispisani pogrdnim grafitima protiv njega.

Đokić nije bio dostupan za komentar.

Tužilac Bajić je posumnjao da je na meti Pegazusa prateći konferenciju za medije Studenata u blokadi 2. septembra.

Od početka 2026. na telefonima 14 studenata, aktivista i opozicionih političara pronađen je isti špijunski softver, saopštili su.

Iz Bezbednosno-informativne agencije su ove navode nazvali „trivijalnim senzacionalizmom“.

„Shvatio sam da pričaju o obaveštenju kompanije Epl od 13. avgusta 2026. godine, koje sam i ja dobio.

„To upozorenje se ponovilo 27. avgusta“, kaže Bajić.

Obaveštenje o pretnji obično s visokom sigurnošću ukazuje na to da je uređaj verovatno bio meta softvera poput Pegazusa, odnosno sličnog komercijalnog špijunskog softvera, kao i da je možda bio ciljano odabran zbog toga ko je i čime se bavi, navodi se u saopštenju Citizen Lab-a i Share Fondacije.

Bajić objašnjava da se radi o „vrlo neugodnom praćenju, gde telefon postaje neprijatelj prvog reda“, ali i njegov „zvučnik i kamera i mikrofon“.

O svim navodima, obavestio je pretpostavljene u Višem javnom tužilaštvu, međutim, kaže, adekvatne reakcije nije bilo.

Zato se obratio organizacijama koje su obavile analize.

Bajić smatra da se našao na meti isključivo zato što je ispred Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Srbije bio deo tima koji je vodio istragu zbog sumnji na protivzakonito ukinuto svojstvo nepokretnog kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu.

Rezulat ove istrage bila je optužnica od 15. decembra 2025, na kojoj su se našli aktuelni ministar kulture Nikola Selaković i još tri visoka državna službenika.

„Bio sam 52 godine nepoznat, čak i internetu, ali od kad sam krenuo da radim na predmetu Generalštab, to je postala sasvim drugačija situacija“, kaže Bajić.

Dodaje da je mesecima bio predmet pisanja tabloida, ali i nacionalnih televizija koje su iznosile neistinite tvrdnje o njemu u cilju diskreditacije.

„Nemam dilemu iz kog izvora bi mogao biti nalog za tako nešto, s obzirom na to da kompanije koje se bave Pegazusom posluju samo sa vladama.

„Ja imam samo jedno državljanstvo i samo jedna vlada je moja vlada, da li je neko iz tih struktura to radio ne mogu da tvrdim, ali ne mogu drugačije da rezonujem zato što su to ciljani napad koji se skupo plaćaju“, kaže on za BBC na srpskom.

U slučaju rektora Beogradskog Univerziteta Vladana Đokića, Citizen Lab potvrdio je da 2026. bio zaražen špijunskim softverom Pegazus, a napad je potvrđen pošto se on javio pomenutim organizacijama.

Špijunski softveri omogućavaju potpuni pristup mobilnom telefonu, preuzimanje lozinki, datoteka, fotografija, interneta, kontakta.

Pegazus može da pravi snimke ekrana i prati unos podataka korisnika, kao i da aktivira mikrofon i kameru telefona.

Omogućava operateru da snima i prati poruke u četovima dok se šalju i putem aplikacija kao što su WhatsApp ili Telegram.

Softver Pegazus prodaje i promoviše kompanija NSO Grup sa sedištem u Izraelu koja razvija i prodaje tehnologiju za špijuniranje.

NSO Grup tvrdi da svoj špijunski softver prodaje isključivo državnim institucijama i da se sav njen izvoz obavlja u skladu sa izraelskim zakonima o kontroli izvoza i odgovarajućim nadzornim mehanizmima, navodi se u saopštenju Citizen Lab-a i Share Fondacije.

„Kada pronađete Pegazus, našli ste vladinu hakersku operaciju“, kaže Džon Skot-Reilton iz Citizen Laba za BBC na srpskom.

„Iako se vlasti u Srbiji ne vode zvanično kao korisnici Pegazusa, vlada ima decenijsku istoriju sa špijunskim softverima još od Fin Fišerovog FinSpy tokom 2010-ih.

„Amnesti internešnal redovno hvata Vladu Srbije da zloupotrebljava domaći špijunski softver NoviSpy, a za to vreme civilno društvo u Srbiji je meta napada Pegazusom godinama“, kaže on u pisanoj izjavi.

Nije slučajno da se koristi protiv ljudi koji se suočavaju sa korupcijom, napominje.

„Pegazus je skup, ali ga autokrate rado kupuju“, zaključuje Skot-Reilton.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]