Bez skupa podrške Ratku Mladiću u Srebrenici: Policija zabranila okupljanja – BBC News na srpskom

„Pozivamo vas na okupljanje povodom oproštaja od generala Mladića“, pisalo je na fotografiji sa društvenih mreža, koja je objavljena u mnogim medijima i izazvala veliku buru širom regiona.

Datum je 2. septembar, vreme 17 sati, a lokacija – „srpska Srebrenica“, piše uz lik Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS), osuđenog za niz ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH), među kojima i za genocid u Srebrenici.

Po ulasku njegovih vojnika u Srebrenicu 11. jula 1995. godine, u kojoj je u narednih nekoliko dana ubijeno više od 8.000 muslimana, Mladić je takođe upotrebio izraz „srpska Srebrenica“, koju, kako je rekao, „poklanja srpskom narodu“.

„Dođite da dostojanstveno ispratimo našeg generala – dobro došli“, pisalo je na kraju poziva za navodni skup, koji deluje kao da je napravljen pomoću veštačke inteligencije.

Jedan od Instagram postova u kojem je ovaj poziv objavljen, a koji su preuzeli mediji širom Balkana, u međuvremenu je obrisan.

Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH, iz bezbednosnih razloga zabranilo sve javne skupove u Srebrenici najavljenih za 2. septembar.

Time su potvrđena nezvanična saznanja BBC-ja na srpskom od troje ljudi iz lokalne policije da skupa podrške Mladiću u Srebrenici neće biti.

„Sve će biti u redu“, rekao mi je jedan od njih 1. septembra u telefonskom razgovoru.

U međuvremenu je i nekoliko udruženja žrtava podnelo zahtev za skup u Srebrenici 2. septembra od 16 do 18 sati, ali ni njega neće biti.

„Budući da smo dobili čvrste garancije Policijske stanice Srebrenica da neće dozvoliti neformalnoj grupi građana da održi skup (podrške Mladiću), mi smo obavestili da odustajemo od mirnog okupljanja“, napisao je na Fejsbuku Alija Tabaković, politički predstavnik Bošnjaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Kao cilj njihovog okupljanja prethodno je navedeno da se „na miran i dostojanstven način uputi javna poruka protiv javnog veličanja, opravdavanja i pružanja podrške osobama koje su pravosnažno osuđene za ratne zločine“, prenelo je Oslobođenje.

Skup su najavila udruženja „Pokret Majke enklave Srebrenica i Žepa“, „Žene Srebrenice“, „Majke Srebrenice“ i „Žene Podrinja“.

Mladić je umro 27. avgusta, u 84. godini, u zatvorskoj bolnici u Hagu, tokom izdržavanja doživotne kazne zatvora.

U više gradova u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta BiH, poput Banjaluke, Višegrada i Zvornika, organizovani su skupovi na kojima mu je odavana počast.

Veliki skup u Banjaluci održan je i 1. septembra, gde su viđeni transparenti „Poslednja komanda: Svi na izvršenje!“, „Komandante, hvala ti za sve“, „Heroji ne umiru“, kao i baklje, cveće i upisivanje u knjigu žalosti.

„Teško je pronaći brutalniji primer moralnog sunovrata i istorijskog revizionizma“, saopštili su iz nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava, uoči navodnog skupa u Srebrenici.

„To nije samo provokacija, već ponovno simboličko izvršavanje zločina nad žrtvama.“

Napetosti oko poziva za skup u Srebrenici samo su jedan u nizu sličnih potresa koju je Mladićeva smrti izazvala širom zemalja bivše Jugoslavije.

Posebno u Srbiji i BiH, gde strasti ne jenjavaju danima posle Mladićeve smrti.

U Republici Srpskoj mahom tuguju i slave „heroja“ koji je „ubijen u Hagu“, okupljajući se na trgovima paleći sveće i polažući vence i cveće „generalu koji je spasio Srbe“.

Zbog negiranja genocida i veličanje ratnih zločinaca u BiH podneto je skoro 55.000 krivičnih prijava, na osnovu kojih je formirano više od 820 predmeta, piše na sajtu Registar 145a, nazvanom po članu Krivičnog zakona koji to zabranjuje.

Krivična prijava je podneta i protiv Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Draška Stanivukovića, gradonačelnika Banjaluke, Nenada Stevandića, predsednika Narodne skupštine RS i Staše Košarca, ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH.

Zakon o zabrani veličanja genocida i ratnih zločinaca u BiH usvojen je 2021. godine, kada je tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko, pred sam kraj mandata, nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH.

Po tom zakonu, dosad su donete samo dve pravosnažne presude.

Pogledajte video: Ko je bio Ratko Mladić

Uporedo, u Sarajevu i drugim gradovima Federacije, gde većinu čine Bošnjaci i Hrvati, Mladić je „krvnik“ i ratni zločinac, i poručuju da njegova uloga u genocidu u Srebrenici i skoro četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva ne sme da bude zaboravljena.

U vreme rata 1990-ih, Srebrenica je bila enklava pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija, a danas je na teritoriji Republike Srpske.

Pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je upostavljen mir u BiH, Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, civilnog stanovništva i za držanje pripadnika mirovnih snaga za taoce.

Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.

Na kaznu doživotnog zatvora pravosnažno je osuđen 2021. godine.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]