Albanija: Kako je ‘flamingo’ revolucija prerasla u nasilne proteste predvođene studentima – BBC News na srpskom

Nasilni okršaji demonstranata i policije u glavnom gradu Tirani obeležili su treći dan protesta u Albaniji.

Vatra i dim su se videli 15. oktobra na ulicama u centru albanske prestonice, a oštećena su i polomljena brojna autobuska stajališta, semafori i izlozi lokala, posebno onih u kojima su smeštene banke.

Na udaru su bile i zgrade vlade i više ministarstava.

Policija je koristila suzavac, šok bombe i vodene topove u okršaju sa demonstrantima, koji su na policajce bacali različite predmete i postavljali barikade po gradu, prenosi agencija Rojters.

Protesti su od utorka organizovani i u drugim velikim albanskim gradovima, poput Skarda, Valone, Drača i Korče.

Rigels Đemolari, izvršni direktor nevladine organizacije Građanski otpor (Qendresa qytetate), bio je prethodnih dana na ulicama Tirane i svedočio incidentima.

Zahteve demonstranata smatra „legitimnim“, a aktuelne skupove „nastavkom“ flamingo revolucije, niza protesta tokom leta u više gradova Albanije protiv luksuznog odmarališta povezanog sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa.

„Verujem da su protesti eskalirali zato što premijer Edi Rama nije odgovorio na zahteve demonstranata koji protestuju od 31. maja.

„I zahtevi i slogani su ostali isti, ali sada imamo važnu razliku: ove proteste predvode studenti, ne ‘obični’ građani, a promenila se i forma“, objašnjava aktivista i analitičar.

Protesti koji su gotovo celo leto potresali Albaniju uglavnom su bili mirni, a demonstranti su zahtevali ostavku premijera Edija Rame.

Optuživali su vlast za navodno ilegalnu gradnju luksuznih hotela u zaštićenom prirodnom priobalnom području na jugozapadu zemlje, projekta iza koje je Džared Kušner.

Rama, premijer zemlje od 2013, koji je prošle godine započeo četvrti mandat, odbija optužbe za korupciju i ne želi da podnese ostavku.

Međutim, spreman je da razgovara o rastu školarina, kaže za Rojters.

Do porasta nasilja sredinom oktobra došlo je zato što je „frustracija od početka flamingo revolucije postajala sve veća“, kaže Klejdi Kelići, profesor Fakulteta političkih nauka u Tirani, za BBC na srpskom.

„Tendencija ka sukobu postojala je sve vreme, ali je nekako umirena ili bila vidljiva samo kod manjeg broja ljudi.

„Nasilje je uvek bilo tu, ali je eskaliralo dolaskom učenika i studenata, koji uglavnom nisu bili tu (u Tirani) tokom leta, jer su im školske godine bile završene“, objašnjava.

Ko stoji iza protesta?

Počeli su kao građanski protesti krajem maja, ali u eskalaciji nasilja u Albaniji prethodnih dana aktivno učestvuju i srednjoškolci i studenti.

Premijer Rama u demonstracijama vidi „ruke stranaca“, a nerede u Tirani i dela maskiranih, mladih ljudi opisao je kao pokušaj da se destabilizuje zemlja.

„Kako studenti mogu da stoje iza ovoga?

„Studenti nemaju ništa sa ovim. Ovo nije požar koji su zapalili studenti“, tvrdi premijer Albanije.

Klejdi Kelići se ne slaže sa ocenom da organizacije ili strane države podstiču proteste i nasilje.

„Postoje unutrašnji subjekti u Albaniji koji su zainteresovana strana, ali treba naglasiti i da je važan broj ljudi koji su učestvovali u flamingo revoluciji zapravo iz organizacija koje se bave društvenim pitanjima i često podržavaju grupe koje se zbog tih pitanja suprotstavljaju vlastima“, objašnjava za BBC na srpskom.

Aktivista Rigels Đemolari takođe kaže da „nema informacije da neka strana zemlja podržava proteste“.

„Pročitao sam samo saopštenja stranih ambasada u kojima se poziva na okončanje nasilja“, dodaje.

Ko izaziva nasilje na ulicama?

Tirana je prethodnih dana podsećala na ratnu zonu u kojoj su dominirali vatra, dim, kamenice, suzavac i vodeni topovi.

Maskirani demonstranti, uglavnom u crnoj odeći, palili su kontejnere, koristili vatromet kako bi napali policiju ili oštetili objekte, a bes je bio usmeren ka zgradama državnih institucija poput ministarstava, ali i privatnih banaka.

Na ulicama su hiljade ljudi, a tokom prva tri dana nasilnih protesta povređene su i privedene desetine ljudi.

Ukupno je povređen i 71 policajac, saopštio je šef albanske policije Skender Hita.

Nasilje na strani demonstranata dolazi „uglavnom od tinejdžera, učenika srednjih škola, koji su ekstremno isfrustrirani trenutnom situacijom“, kaže profesor Kelići.

„Simbolično je usmereno protiv institucija, ali i banaka, mobilnih operatera i zajmodavaca zbog visokih cena, a niskog kvaliteta njihovih usluga.

„To je deo repertoara urbane gerilske borbe“, dodaje.

Skender Hita je saopštio da se „iza maske ne kriju studenti“, dodajući da prve večeri protesta (13. oktobra) nijedan od privedenih nije bio student.

„Mladi imaju pravo na protest, da iznesu zahteve i izraze protivljenje, ali niko ne treba da ih koristi kao paravan za napad na istitucije, podmetanje požara ili uništavanje imovine“, rekao je 15. oktobra.

Ali, Rigels Đemolari se, kako kaže, iz prve ruke uverio da u incidentima „ne učestvuje samo mala grupa demonstranata“.

„Oni su proizvod mnogo šireg talasa besa i frustracije ljudi u Albaniji“, smatra aktivista iz Građanskog otpora.

Šta dalje?

Iako su u novom talasu protesta u Albaniji dodati zahtevi koji se tiču obrazovanja i troškova života, oko onog glavnog – ostavke Rame i pada njegove vlade – nema pomaka odnosu na leto.

Demonstranti je traže, a Rama odbija.

Njegov četvrti mandat završava se 2029, ali se okupljeni na ulicama Tirane nadaju da će na birališta mnogo ranije.

Na to pozivaju i iz opozicione Demokratske partije, koja podržava proteste i tvrdi da oni nisu upereni samo protiv aktuelne vlade i Rame.

„Ovo je pobuna protiv modela vladavine koji je stvorio Edi Rama i koja je mladima ukrala nadu, zloupotrebila poverenje građana i koja sve više udaljava Albaniju od evropske budućnosti“, tvrde iz te partije.

U četvrtak je došlo i do sukoba između predstavnika vlasti i opozicije u parlamentu, pa je sednica otkazana.

Izvesno je samo da će „smenjivanje protesta i nasilja biti stalno prisutno na albanskoj političkoj pozornici u kratkom i srednjem roku“, naglašava profesor Kelići.

„Ukoliko se ublaži, ponovo će buknuti“, dodaje.

A hoće li Edi Rama podneti ostavku?

Neće, jer ima „snažnu i vrlo poslušnu većinu u parlamentu“, odgovara Kelići.

„Odoleće, osim ukoliko protesti ne postanu još snažniji ili ukoliko se ne suoči sa pritiskom stranih faktora, poput Amerike ili EU“, zaključuje.

Pogledajte fotografije incidenata koji su se 15. oktobra dogodili na ulicama Tirane:

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]