Posebna bruka je izborni inženjering – Lični stavovi

Svi znamo da je u hibridnim režimima sa dominacijom najveće stranke najmoćnija ličnost čelnik te stranke. Nije Vučićev greh što je osvojio taj tron moći. Ne bi bio greh i što bi se, shodno toj strukturalnoj dominaciji, pitao više od svih drugih. Greh je što je tu ionako ogromnu moć pretvorio u svemoć a sebe u apsolutistu: uzaptio je sve tri grane vlasti – zakonodavnu, sudsku i izvršnu i stavio pod kontrolu sve državne medije i institucije. Primenio je devizu Luja XIV: Država, to sam ja! No, glavni greh je što je, koristeći tu ogromnu moć, stavio pod noge ustav i zakone i sa poslovno-političkom vrhuškom stvorio tim u čije se džepove, na osnovu tajnih poslova bez tendera, slivaju milioni!

Kolike su razmere ovog protivzakonitog bogaćenja upečatljivo nam kazuje činjenica da su naši putevi i pruge duplo skuplji od drumova i pruga u Švajcarskoj, Švedskoj i drugim planinskim zemljama umesto da je obratno, jer kameniti predeli iziskuju mnogo više mostova i tunela nego naše, mahom mekano tle. To su enormne sume, stotine miliona, dovoljan greh da padne svaka vlada na svetu, a ovaj način skretanja društvenog novca u privatne džepove, takozvana ugradnja u cene, samo je jedan oblik pljačke društvene imovine. Isto važi i za građevinske poslove i većinu poslova koji se sklapaju bez tendera, mimo videla javnosti. A istraživačko novinarstvo otkrilo je mnoštvo afera od kojih je svaka pojedinačno dovoljna za pad vlade. Nije li metafora šljam prava reč za takvu vrhušku?

Držanje pod kontrolom državnih institucija i medija, gotovo medijski monopol, omogućava režimu ne samo da prikriva to nepojamno bezakonje već da nam društveno stanje predočava kao zlatno doba! Kako uspeva da nam siromaštvo prikazuje kao izobilje, mrak kao svetlost? Pre svega, reč je o svakodnevnom korišćenju fašističkog otkrića da i najveće laži, ako se sto puta ponove, poimamo kao istinu. Setimo se, nemački vojnici su se i u Africi srčano borili kao da brane otadžbinu – bili su toliko prožeti propagandom da su osećali da moraju, da su čak dužni da kao viša rasa ovladaju svetom! No, naša vlast je topos o sto puta ponovljenoj laži pojačala čitavom lepezom raznih mera, smatrajući da ni zlatne reči sa TV mrežom od stotinu stanica ne mogu same po sebi da dočaraju idilu zlatnog doba. Uvela je, pre svega, stimulaciju lojalnosti, nagrađivanje prema stepenu lojalnosti a ne znanju i sposobnosti, uz kažnjavanje i najmanje neposlušnosti – degradiranjem na poslu ili čak izbacivanjem na ulicu.

Posebna bruka ove vlasti je izborni inženjering. Setimo se mnoštva mahinacija sa prošlih izbora, pre svega fiktivnih glasača – ne samo što su u stanove članova stranke upisivani fiktivni stanari, već su mnoge porodice „useljene“ u napuštene kuće, garaže, šupe, čak i u transformatore; dovođeni su glasači iz drugih zemalja kojima je država davala lažne lične karte; korišćeni „bugarski vozovi“ i mnoge druge manipulacije; „glasali“ i mnogi pokojnici! Iako su ove mahinacije snimcima osvedočene, vlast ne priznaje nijednu jer su sve u njenoj režiji. Samo za jednu od pomenutih i drugih mahinacija, a kamoli za izbornu krađu epskih razmera, pala bi svaka vlada u demokratskom svetu!

Možda je najveća bruka bahat odnos prema svakom ko iole drukčije misli, a posebno prema kritičarima aktuelne politike – vlast je satanizovala akademsku zajednicu: profesore, naučnike raznih struka, i najobrazovaniji deo omladine – studente proglasila ustašama i teroristima! Da je u bilo kojoj demokratskoj zemlji neki političar proglasio i delić akademske zajednice teroristima ne samo što bi izgubio položaj već bi bio i sudski osuđen i prezren od celog društva. A naš predsednik nije bahat samo prema kritičarima već i prema svojim saradnicima – na jednoj sednici glavnog odbora stranke izjavio je pred TV kamerama da su svi oni bez njega niko i ništa! Možemo li zamisliti da to dvojim saradnicima kažu predsednici Francuske, Nemačke, Španije, Italije…?!

Predstojeći izbori su naoko laki jer na jednoj strani imamo ljude bez morala, a na drugoj čestite i u struci dokazane ljude, mahom i sa međunarodnom reputacijom. No, lakoća izbora je optička varka – režim će ovom prilikom primeniti još širi repertoar izbornih mahinacija, čvrsto drži sve poluge moći i gro medija, a najveći deo naroda koristi samo državne medije i žrtva je propagandne lakirovke. Ne malu ulogu u opredeljivanju birača igraće i masovna dodela helikopter-novca i pred izbore tempirano povećanje plata i penzija. Ima ne malo neobrazovanih penzionera koji veruju da od predsednika zavisi da li će ili neće biti penzija!

U predizbornim govorima Vučić lukavo koristi paradigmu žrtve i obećava da će sve biti bolje ako njega izaberu, da će sve promeniti odozgo nadole, kao da već duže od decenije nema neprikosnovenu vlast i da dosad nije mogao bolje.

Zbog svih tih lukavstava, bez obzira što je većina za promene, svi treba da izađemo na izbore, svaki glas je od neprocenjivog značaja.

Autor je književnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.